Kako je Rusija izgubila bitku koja je mogla sve da promeni

Policijski čas počinje u ponoć, tako da su ulice svetle i užurbane. Prenosni generatori, koje je bilo gotovo nemoguće pronaći jer su u decembru nestali iz prodavnica, sada su u prodaji u pola cene.

Kampanja Kremlja da slomi volju Ukrajine za borbom naoružavanjem zime i onesposobljavanjem električne mreže na kraju je propala – ali bilo je trenutaka kada je sve izgledalo izgubljeno.

Najmračnija nedelja u dugoj i hladnoj zimi nastupila je sredinom novembra, kada su ruske rakete doletele iz tri pravca i pogodile ukrajinske elektrane, piše Njujork tajms, prenosi Index.hr.

Sve je izgledalo izgubljeno

Zvaničnici energetike, skupljeni u tajnom bunkeru u Kijevu, posmatrali su kako alarmi bljeskaju na velikim ekranima koji prikazuju električnu mrežu zemlje dok se ključne podstanice, termo i hidroelektrane gase jedna za drugom.

Onda se dogodilo nešto što nikada nisu videli tokom nedelja bombardovanja – sve nuklearne elektrane u zemlji su isključene.

U roku od nekoliko sekundi, kontrolne šipke postavljene iznad reaktora u tri aktivna postrojenja u Ukrajini pale su u jezgra da apsorbuju neutrone i zaustave lančanu reakciju koja bi mogla dovesti do topljenja.

Reaktori koji obezbeđuju 50 odsto energije Ukrajine su prestali da rade.

Istovremeno, ruski projektili i dronovi prekinuli su vezu Ukrajine sa evropskom mrežom, ključnim izvorom energije koji je pomogao zemlji da spreči kolaps sopstvene mreže.

Na kontinentu svetlosti, Ukrajina je bila ostrvo tame. Milioni nisu imali grejanje. Toaleti nisu puštali vodu. Redovi su se formirali kod starih bunara dok su ljudi vukli rezervoare sa vodom u mrkli mrak kijevskih stanova. Internet usluga je bila isključena za mnoge ljude.

Zvaničnici su razgovarali o planovima za masovnu evakuaciju. „Bili su to neki od najtežih dana“, rekao je ukrajinski ministar energetike Herman Galuščenko.

Dok zima popušta svoj ledeni stisak, ukrajinska elektroenergetska mreža ne samo da opstaje, već je početkom marta čak proizvela višak električne energije po prvi put posle nekoliko meseci.

Ipak, ima još mnogo posla. Ruski napadi uništili su ili oštetili više od 40 odsto nacionalne energetske infrastrukture, a popravka će koštati milijarde dolara, navodi se u novom izveštaju Svetske banke.

Kako je Ukrajina dobila rat oko električne mreže

Nisu to bile samo rakete. U gradovima iz kojih su ruske snage bile prinuđene da se povuku, infrastruktura je namerno uništavana dok su osvajači bežali.

Zasuli su zemlju hiljadama mina, zbog čega su popravke bile spore. Duž celog fronta, porušeni gradovi i sela mesecima su bili bez struje.

„Od početka neprekidnog bombardovanja infrastrukture u oktobru, Rusija je pogodila 112 različitih ciljeva sa 255 projektila“, rekao je početkom marta glavni ukrajinski tužilac Andrij Kostin. Rusija je lansirala još stotine oborenih raketa i dronova.

Sposobnost Ukrajine da preživi rat na sopstvenoj elektroenergetskoj mreži je omogućena kombinacijom novih sistema protivvazdušne odbrane koje su obezbedili zapadni saveznici, predratnim planiranjem da se smanji dugotrajna zavisnost od ruske energije i veštim rešavanjem inženjerskih problema.

Ukrajini je takođe pomogla snažna mreža – nasleđe sovjetskog dizajna infrastrukture – međunarodne donacije kritičnih zaliha i posvećenost komunalnih radnika koji su često radili danonoćno i pod velikim rizikom.

Desetine energetskih radnika poginulo je u raketnim napadima i eksplozijama mina, a stotine je povređeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici.

Prvi talas projektila zaprepastio je ukrajinske energetske radnike. „Svi su bili razrogačenih očiju“, rekao je Ihor, glavni inženjer u ključnoj trafostanici.

Ali posle dve do tri nedelje, obrazac ruskih vazdušnih napada postao je jasan, a radnici komunalnih preduzeća naučili su mere za zaštitu najvitalnije opreme.

Ruski napadi su imali neke pozitivne efekte

Međutim, ruski napadi na mrežu imali su neke pozitivne efekte, što je navelo pristalice Ukrajine da ubrzaju isporuku sistema protivvazdušne odbrane koji Kijev zahteva od prvih dana rata.

Otkako je Ukrajina dobila sisteme, šteta izazvana raketnim bombardovanjem se dramatično smanjila, rekao je Volodimir Kudricki, šef ukrajinske nacionalne energetske kompanije Ukrenergo, u intervjuu u martu.

Ukrajina, međutim, još uvek nema pravu odbranu od balističkih raketa, pošto nije uspela da obori šest ruskih hipersoničnih projektila Kinžal u svom poslednjem velikom napadu 9. marta.

Kudricki je rekao da su inženjeri blisko sarađivali sa vojskom kako bi nadgledali nadolazeće talase projektila i dronova i pokušali da pripreme mrežu da ograniče štetu.

Rusija nije postigla cilj

Cilj Rusije je bio da izbaci sistem iz ravnoteže. Ukrajina je našla načina da to znatno oteža, delimično isključivši se iz ruske električne mreže i priključivši se na evropski sistem.

Ruske snage neprestano pokušavaju da pogode linije od Evrope do Ukrajine, a dva velika napada u novembru nakratko su prekinula tu vezu. Tada su i nuklearke ostale bez struje.

Međutim, tokom posete jednoj od tih elektrana nekoliko meseci kasnije, ministar energetike Galuščenko je bio uveren da će Ukrajina preživeti zimu. Radovi na popravci koji su trebali trajati 260 dana završeni su za samo 40 dana.

Za milione Ukrajinaca, bitka oko energije mogla se osetiti svaki put kada se njihova svetla ugase. „Bilo je to ludo vreme“, rekla je Julija Špig, direktorka Elektrik bioskopa: „Jednog dana sam se probudila i nije bilo struje. Otišla sam na posao, misleći da će tamo biti struje, ali bilo je isto. Onda sam shvatila koliko loše“.

„Odlazak u bioskop je kao odmor, nekoliko sati da se zaboravi rat“, rekla je Špig.

Ali kao i mnoge druge kompanije, bioskop je pronašao način da ostane otvoren, koristeći generatore za ograničene emisije.

Sada mu više nisu potrebni generatori, a jedina ometanja publike sa kojom se mora suočiti su skoro svakodnevni vazdušni udari, podsetnik da Rusija nije odustala od pokušaja da potčini Ukrajinu.

„Nadajmo se da više nikada nećemo morati da prođemo kroz još jednu zimu poput one koju smo upravo imali“, rekla je Spig.