Kako se menjao odnos Trampa i Putina

Prema tri izvora bliska ruskom predsedniku koji su razgovarali sa Rojtersom, Putin planira da nastavi rat dok Zapad ne prihvati osnovne zahteve Rusije, preneo je Index.hr.

To bi mogao biti kraj priče o velikom dogovoru dva predsednika o okončanju rata u Ukrajini. Niko se ne seća Trampovih predizbornih obećanja da će „sve rešiti za 24 sata“.

Kako se promenio odnos između Trampa i Putina?

Odmah nakon Trampove inauguracije u januaru, Vladimir Putin mu je poslao zvaničnu čestitku i objavio da je otvoren za dogovor o okončanju rata.

Tramp povlači svoj rok od 24 sata za okončanje rata, ali kaže da je 30 dana realan rok. Ne optužuje Putina da je isključivo kriv za rat.

U februaru, američki izaslanik Stiven Vitkof odlazi u Moskvu da pregovara o razmeni zarobljenika, formalno ponovo uspostavljajući direktnu komunikaciju između SAD i Rusije.

Dan kasnije, Tramp i Putin razgovaraju telefonom. Teme su rat u Ukrajini, energetska bezbednost i mogući susreti. Oba lidera ocenjuju razgovor kao dobar, a Tramp kaže da Putin ima iskrene namere da zaustavi rat i počinje da kritikuje Ukrajinu što želi da ga produži, protivi se njenom članstvu u NATO-u i kritikuje predsednika Zelenskog zbog „nepopustljivosti“.

Poslednjeg dana februara, pred kamerama u Beloj kući odvija se čuvena svađa između Trampa i Zelenskog.

U martu, dva lidera nekoliko puta razgovaraju telefonom. Ponovo razgovaraju o mogućem prekidu vatre u Ukrajini, razmeni zatvorenika i rusko-ukrajinskim pregovorima uz posredovanje trećih zemalja (Turske, Saudijske Arabije).

Tramp i Putin: Od komplimenata do trvenja

U naredna dva meseca nema napretka, postoji komunikacija telefonom, a čak se najavljuje i njihov susret lično. Istovremeno, Tramp sve češće pominje da mu se čini da Putin ne želi mir.

Tramp je u junu prvi put opisao razgovore sa Putinom kao „konstruktivne, ali nedovoljno produktivne“. Pored toga, Putin odbacuje trilateralni sastanak sa Zelenskim koji Tramp pokušava da posreduje.

Početkom jula, Tramp je oštro napao Putina zbog intenziviranja napada na ukrajinske gradove, a ruski predsednik je tada rekao da njegova zemlja neće odustati od svojih vojnih ciljeva.

Američki predsednik potom objavljuje rok od 50 dana i na direktno pitanje da li je sada konačno na strani Ukrajine, kaže: „Nisam ni na čijoj strani. Ja sam na strani čovečanstva jer želim da ubijanje prestane.“

Putin ga vuče za nos

Prijateljska retorika puna komplimenata između Putina i Trampa pretvorila se u otvorene tenzije i optužbe. „Putin vuče Trampa za nos, to je jasno svakome ko malo više zna o Rusiji i Kremlju“, rekao je Mihail Komin, ruski analitičar koji živi u Beču.

„On samo kupuje vreme da ostvari svoje ciljeve, pritom pazeći da previše ne iritira Trampa kako bi ostao neutralan, odnosno da ne poveća slanje oružja Ukrajini“, dodao je.

Dženifer Kavana iz američkog tink-tenka „Defense Priorities“ kaže da od ove Trampove objave ne očekuje ništa, a najmanje promenu situacije na terenu.

„Tramp menja svoj stav skoro svake nedelje. Već smo videli niz njegovih ultimatuma koji nisu promenili situaciju, a sankcije kojima preti mogle bi da nanesu više štete američkoj ekonomiji nego bilo kome drugom.“

Čeka se rezultat

Vodeći svetski mediji takođe u svojim analizama pišu da je odnos između dva lidera očigledno dostigao tačku u kojoj se mora postići neka vrsta rezultata, ali ne veruju da će se postići krajnji cilj – mirovni sporazum.

U Gardijanu ističu da je Tramp pristupio Putinu „kao agent za nekretnine“ koji nudi tuđu teritoriju za nešto potpuno neodređeno, bez ulaženja u razloge zašto je uopšte došlo do rata i razmatranja koliko bi takav mir trajao.

To znači da Tramp od početka ne sluša američku obaveštajnu zajednicu i misli da može da ubedi Putina da potpuno promeni svoju politiku.

Vašington post navodi da je Trampova strategija „eskalacije do deeskalacije“ primenljiva na neke zemlje i običaje, ali ne i na čoveka koji je pokrenuo invaziju i koji ni na koji način nije ugrožen u sopstvenoj zemlji.

Slični politički instinkti

Zaključno, veliki deo američkih analitičara navodi da Tramp i Putin dele sličan politički instinkt – populizam, prezir prema institucijama i sklonost ka autoritarnom stilu.

A njihova saradnja, čak i u Trampovom prvom mandatu, kada nije bilo većih neslaganja, nikada nije bila savez, već međusobna eksploatacija.

Ovaj odnos može da se završi na tri načina, kažu, u Putinovu korist, potpunim preokretom ili nevidljivim poravnanjem koje slabi temelje zapadnog poretka.

Ruska politikološkinja Aleksandra Filipenko, koja živi i radi u Litvaniji od početka invazije na Ukrajinu, kaže za Dojče vele da ne očekuje ništa drastično nakon isteka roka od 50 dana.

Ona čak veruje da će rok proći i da će se dva lidera vratiti staroj priči – tihim pregovorima i pragmatičnom cinizmu. A rat i uništavanje Ukrajine će se nastaviti.