Kongres SAD pozdravlja sankcije NIS-u: „Srbija na raskrsnici, Vučić pred ključnom odlukom“

Po stupanju sankcija Hrvatska je obustavila isporuku sirove nafte preko Janafovog naftovoda, što je izazvalo strahovanja da bi jedina srpska rafinerija uskoro mogla da obustavi rad.

NIS, koji snabdeva većinu tržišta gorivom u Srbiji, saopštio je da će rafinerija teško moći da nastavi rad posle 1. novembra bez novih isporuka, uprkos tvrdnjama kompanije da za sada ima dovoljno nafte za nastavak proizvodnje.

Senat pozdravlja „odlučan potez“

U oštro sročenom saopštenju objavljenom od srede, dvostranačka grupa uticajnih američkih senatora pohvalila je potez administracije, ocenjujući da su sankcije neophodan korak u suzbijanju uticaja Moskve na Balkanu, prenosi dopisnik Kijev Posta iz Vašingtona.

Senator Džim Riš (republikanac iz Ajdaha), predsednik Odbora za spoljne poslove Senata, i senatorka Džin Šahin (demokrata iz Nju Hempšira), jedna od vodećih demokrata za spoljnu politiku, zajedno sa senatorima Tomom Tilisom (republikanac iz Severne Karoline), Krisom Marfijem (demokratom iz Konektikata) i Rodžer Viker (republikanac iz Misisipija), izdali su zajedničko saopštenje:

„Pozdravljamo odluku Trampove administracije da uvede sankcije protiv NIS-a, srpske naftne kompanije u ruskom vlasništvu“, napisali su senatori.

Kako su dodali „predugo je Rusija koristila energente kao oružje ekonomske prinude kako bi širila svoj zlonamerni uticaj u Evropi i finansijski održavala Putinov agresorski rat u Ukrajini“.

U nastavku saopštenja se direktno komentariše bilateralni odnos i vrši pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čija je zemlja kandidat za članstvo u EU, ali je odbila da se priključi međunarodnim sankcijama protiv Moskve.

„Cenimo naš bilateralni odnos sa Srbijom, zbog čega smo u više navrata razgovarali sa predsednikom Vučićem i poručili mu da većinsko vlasništvo Rusije u NIS-u podriva njegovu javno izrečenu nameru da Srbija krene putem članstva u Evropskoj uniji,“ navodi se u saopštenju senatora.

„Srbija na raskrsnici“

„Srbija se sada nalazi na ‘raskrsnici’ – između daljeg izlaganja zlonamernom uticaju Rusije i budućnosti u Evropskoj uniji, sa punim pristupom evropskom tržištu“, istakli su američki senatori.

„Odlučno udaljavanje od ruskih energetskih izvora moglo bi da otvori novo poglavlje sa Sjedinjenim Američkim Državama – poglavlje dublje saradnje, jačih ekonomskih veza i bližeg usklađivanja naših vlada, privrede i naroda. Nadamo se da će predsednik Vučić dati prednost ekonomskim i bezbednosnim interesima građana Srbije“, zaključuje se u saopštenju.

Posledice po energetsku bezbednost Srbije

Odluka Vašingtona da ne obnovi operativnu licencu NIS-u (Naftna industrija Srbije) uvukla je Srbiju u ozbiljnu krizu energetske bezbednosti, jer je kompanija pod većinskim ruskim vlasništvom sada izložena punim američkim i sekundarnim sankcijama.

Neposredni operativni problem je izuzetno ozbiljan: odbijanje licence izazvalo je trenutno obustavljanje isporuka sirove nafte preko naftovoda JANAF, koji je glavna trasa za dopremu nafte u Srbiju.

Ova obustava primorava Beograd da u kratkom roku pronađe alternativne logističke rute za snabdevanje Rafinerije u Pančevu, koja godišnje prerađuje 4,8 miliona tona sirove nafte, saopštili su američki zvaničnici u sredu.

Prema njihovim rečima, ove američke mere dodatno pojačavaju pritisak koji već postoji. NIS, kao ćerka-firma ruske kompanije Gaspromnjeft, zajedno sa matičnom kompanijom Gasprom, već je ranije ove godine bio meta sankcija koje je uvela Velika Britanija.

Rok se opasno približava

Vučić je potvrdio da Rafinerija u Pančevu može da nastavi rad samo do 1. novembra, koristeći postojeće zalihe sirove nafte.

Ukoliko do tog datuma ne bude uspostavljen novi mehanizam snabdevanja koji je u skladu sa sankcijama – dakle, koji zaobilazi JANAF i obezbeđuje naftu od nesankcionisanih dobavljača ili prerađivača – postoji velika verovatnoća da će rafinerija morati da obustavi rad.

Vučić pred ključnom geopolitičkom odlukom

Predsednik Vučić sada mora da se suoči sa ozbiljnom geopolitičkom odlukom. Godinama vodi dvostruku politiku – održava bliske odnose s Moskvom, a istovremeno se zalaže za evropske integracije. Ta strategija je bila oličena u ruskom većinskom vlasništvu nad NIS-om.

Međutim, aktuelna kriza ga primorava da izabere: ili zadržati ruski udeo i snositi posledice, ili se odlučno okrenuti ka Zapadu kako bi obezbedio dugoročnu energetsku stabilnost zemlje.

Postojeće alternative nisu održive

Moguće alternative, poput uvoza gotovih derivata preko Dunava, železnicom ili kamionima, nisu dovoljne da zadovolje nacionalne potrebe i podložne su velikim oscilacijama cena. To ukazuje da je promena vlasničke strukture NIS-a odnosno izlazak ruskih partnera jedino održivo rešenje na duži rok.