Tramp obustavlja vojnu pomoć, koliko Ukrajina na frontu može da preživi?

Taj potez iz SAD dolazi samo nekoliko dana nakon zapanjujućeg javnog sukoba između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Trampa, koji je ranije rekao da bi ukrajinski lider trebalo da „više ceni“ podršku SAD.

„Predsednik je bio jasan da je fokusiran na mir. Potrebno nam je da i naši partneri budu posvećeni tom cilju“, rekao je zvaničnik Bele kuće za AFP, želeći da ostane anoniman, prenosi The Moscow Times.

„Pauziramo i razmatramo našu pomoć kako bismo bili sigurni da ona doprinosi rešenju“, dodao je zvaničnik.

Naredba stupa na snagu odmah, a utiče na oružje i municiju u vrednosti od preko milijardu dolara, uključujući i one koji su već u pripremi i naručeni, objavio je Njujork tajms.

Trampova direktiva takođe zamrzava stotine miliona dolara pomoći koju bi Kijev mogao da koristi isključivo za kupovinu nove vojne opreme od američkih odbrambenih kompanija.

„Ukrajina se oslanja na podršku SAD u mnogim oblastima. Bez nje će Ukrajina verovatno morati da se povuče na nekim mestima brže nego ranije. Ali ne mislim da će to biti katastrofalno ili da će se sve srušiti na frontu“, rekao je Ivan Stupak, vojni ekspert i bivši oficir ukrajinske Službe bezbednosti SBU, za Moskovski tajms (The Moscow Times).

Stupak je rekao da Ukrajina zavisi od podrške SAD na različite načine, ali je upozorio da ne treba preuveličavati njen uticaj na frontu.

„Oslanjamo se na američku pomoć u više oblasti, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane kao što su rakete Patriot. Međutim, oni se ne koriste prvenstveno na linijama fronta, oni štite gradove poput Kijeva i Harkova od raketnih napada“, rekao je Stupak.

„Ako ove rakete više ne budu dostupne, naša infrastruktura i civilno stanovništvo će patiti – to znači stotine, verovatno hiljade civilnih žrtava među Ukrajincima – ali se vojna situacija na linijama fronta neće drastično promeniti“, dodao je on.

Prema Stupaku, nedostatak artiljerijskih granata standarda NATO-a od 155 mm je još jedno goruće pitanje.

Dok je Ukrajina povećala domaću proizvodnju od prethodnog odlaganja pomoći SAD 2024. godine, i dalje postoji zabrinutost oko pouzdanosti lokalno proizvedenih čaura.

Druga kritična oblast na koju utiče neisporuka pomoći mogla bi biti snabdevanje HIMARS raketama, primetio je Stupak. Ipak, rekao je da, iako su ovi raketni sistemi igrali značajnu ulogu u prvim mesecima rata, postali su ranjivi na napade dronovima.

„U proteklih šest meseci gotovo da nije bilo javnih informacija o njihovoj upotrebi“, rekao je Stupak.

Vojni analitičar Aleksej Alšanski je takođe primetio da je druga briga komunikaciona infrastruktura, posebno oslanjanje Ukrajine na satelitski internet sistem Elona Maska Starlink, koji Kijevu i njegovoj vojsci pruža ključnu internet konekciju.

„Dok je Starlink privatna kompanija i ovo je privatni ugovor sa Ukrajinom, svaki poremećaj mogao bi da predstavlja ozbiljne izazove za odbrambene sposobnosti Ukrajine“, rekao je Alšanski za The Moscow Times.
Mask je negirao izveštaje u kojima se tvrdi da su SAD zapretile da će zaustaviti ukrajinski pristup, ali je Kijev prošlog meseca rekao da Ukrajina istražuje alternative Starlinku.

Ukrajina je takođe u utorak saopštila da razgovara sa evropskim saveznicima o vojnoj pomoći i ne isključuje dalje pregovore sa Vašingtonom nakon odluke SAD da obustave podršku.

„Razgovaramo o opcijama sa našim evropskim partnerima i naravno, ne previđamo mogućnost pregovora sa našim američkim kolegama“, napisao je savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak na X.

Alšanski je takođe istakao da, iako je suspenzija američke pomoći značajna, teško je proceniti njen pun uticaj na front bez odgovora Evrope.

„Ako imamo malo jasnoće šta je Evropa spremna da uradi za bezbednost Ukrajine, onda možemo da napravimo kalkulacije. Za sada je prerano – svaka procena bi bila spekulacija.“