U rivalstvu sa SAD Kina vidi prednost, izradili su i dugoročnu strategiju, evo o čemu je reč

Ulog je visok u formulisanju te strategije, s obzirom na to da su kineski zvaničnici pod pritiskom da smanje zavisnost od uvoza visokih tehnologija i da se pozabave ekonomskim slabostima, dok se zemlja suočava s produbljenim rivalstvom sa SAD, piše CNN.

Međutim, izrada ovog plana – posebno u trenutku kada Vašington ostaje paralizovan zbog zatvaranja vlade usled rasprava o budžetu za tekuću fiskalnu godinu – takođe daje lideru Si Đinpingu priliku da prikaže jedan izvor svog samopouzdanja u usponu Kine: sposobnost autoritarne države da kreira i realizuje dalekosežne vizije.

Kineski državni mediji i zvaničnici u poslednjim danima nisu krili da ističu ono što smatraju tom konkurentskom prednošću.

„Naučno formulisanje i kontinuirano sprovođenje petogodišnjeg plana ključna je politička prednost socijalizma s kineskim karakteristikama. Mnoge strane političke partije nam zavide zbog toga“, rekao je Đang Džinkuan, zvaničnik Kancelarije za istraživanje politika Centralnog komiteta Komunističke partije, na konferenciji za štampu u petak, dodajući da su takvi planovi suštinski za „sticanje strateške inicijative usred intenzivne međunarodne konkurencije“.

Komentar u glasilu Komunističke partije, People’s Daily, objavljen u četvrtak, pohvalio je kako Kina „posmatra celu zemlju kao jednu šahovsku tablui nastavlja da se stabilno kreće u ispravnom pravcu“, dok „neke zemlje ostaju zarobljene u kratkovidosti i stalnim promenama politika pod višestranačkim sistemima“.

„Dugoročnost“, spoj kontinuiteta i fleksibilnosti, nešto je što „zapadne zemlje teško mogu da postignu“, rekao je profesor Jang Jilong sa Univerziteta Đinghua, navodi Sinhua, državni medijski servis.

Poseban komentar u Beijing Daily opisao je situaciju u SAD kao „van kontrole“, ukazujući na proteste „No Kings“, zatvaranje vlade i kontroverzni AI-generisani video mim koji je prošlog vikenda podelio američki predsednik Donald Tramp.

Zaključak je glasio: „(Američka) moć je iluzorna, a mit je krhak. Da upotrebimo Trampove reči: Sjedinjene Države su u mnogim aspektima postale propala država i ‘umiru iznutra'“.

Takva retorika, naravno, nije neuobičajena u strogo kontrolisanom kineskom propagandnom okruženju. Zvaničnici već dugo nastoje da istaknu probleme drugih zemalja, posebno SAD, kako bi ojačali svoj imidž kod domaće, a sve više i međunarodne publike.

Ali taj sentiment takođe odražava razmišljanje vladajuće Komunističke partije i njenog lidera Si Đinpinga u trenutku kada se dve zemlje sukobljavaju oko tehnologije i trgovine, dok razmatraju kako strukturirati svoj ekonomski odnos i rivalstvo.

A prilika da se taj sentiment pojača, kroz pompu oko kreiranja predstojećeg petogodišnjeg plana, nije mogla doći u boljem trenutku za Sija, nekoliko dana pred sastanak sa Trampom na marginama međunarodnog samita u Južnoj Koreji, i nedeljama nakon što je Kina ponovo izazvala gnev SAD širenjem kontrole izvoza retkih minerala.

Petogodišnji plan

Puni detalji predstojećeg petogodišnjeg plana neće biti objavljeni dok ga u martu ne odobri kineski parlament, koji uglavnom funkcioniše kao formalna potvrda odluka Komunističke partije.

Međutim, pregled prioriteta koje je odobrila moćna partijska komisija, koja se sastajala četiri dana ove nedelje, odavao je poverenje u nastavak kineskog uspona.

„Trudićemo se da u narednih pet godina ostvarimo značajan skok u ekonomskoj snazi naše zemlje, naučno-tehnološkim kapacitetima, vojnoj snazi, sveukupnoj nacionalnoj moći i međunarodnom uticaju do 2035. godine“, navodi se u saopštenju državnih medija u četvrtak.

Zvaničnici će „ubrzati razvoj u jačanju kineske proizvodne moći, kvaliteta proizvoda, vazduhoplovstva, transporta i sajber-prostora“.

Lideri su dali signal da će nastaviti kurs ka „ubrzanom postizanju visokog nivoa naučne i tehnološke samostalnosti“ i integrisanju visokih tehnologija u industriju – nadograđujući kineske trenutne napore da unapredi proizvodnju i sposobnost inovacija.

„Predlozi zagovaraju perspektivno planiranje za buduće industrije, promovišući kvantnu tehnologiju, biotehnologiju, vodoničnu energiju, nuklearnu fuziju, interfejse mozak-računar, utelovljenu inteligenciju i šestovu generaciju mobilne komunikacije kao nove pokretače ekonomskog rasta“, rekao je Zeng Shanjie, predsednik Kineske Nacionalne komisije za razvoj i reforme, novinarima u petak.

Signalizacija nakon sastanka u Pekingu sugerisala je da će Kina dodatno učvrstiti svoju poziciju kao manufakturna i industrijska sila, uprkos dugogodišnjim stavovima nekih analitičara da bi trebalo da pređe na ekonomiju zasnovanu na uslugama, kao što je slučaj u mnogim razvijenim zemljama.

Saopštenje je takođe naglasilo važnost nacionalne bezbednosti i potrebu da se „ubrzano izgrade napredne borbene sposobnosti“ za vojsku.

Zvaničnici su ukazali na napore da se reše izazovi poput slabe domaće potrošnje, socijalno-ekonomskih nejednakosti i „involucije“ – žestoke unutrašnje konkurencije povezane sa prekomernim kapacitetom. Kina će „energčno podstaći potrošnju“ i „unaprediti sistem socijalne zaštite“, kao i dalje otvaranje tržišta međunarodnim akterima, prema saopštenju.

Kako zvaničnici tačno planiraju da postignu ove ciljeve postaće jasnije tokom narednih meseci i godina.

„Ključna politička prednost“

Posmatrači već dugo ističu sposobnost kineskog strogo kontrolisanog sistema da ostvaruje dalekosežne ciljeve.

Zemlja je izvela stotine miliona ljudi iz siromaštva, transformisala se u drugu po veličini ekonomiju na svetu i globalni pokretač rasta, a u novije vreme se pojavila i kao tehnološka sila i zagovornik zelene tranzicije širom sveta.

I dok SAD menjaju svoju spoljnu i unutrašnju politiku pod Trampom, Peking takođe ističe planiranje Kine kao dokaz da je ona, a ne SAD, odgovoran globalni lider.

„U današnjem globalnom okruženju, neke velike sile često menjaju svoje politike, a takva ‘nepredvidivost’ bacila je senku na svetski mir i razvoj“, navodi se u uredničkom članku u državnom tabloidu Global Times objavljenom u petak.

„Razvojna mapa puta predstavljena u saopštenju za narednih pet godina u Kini nudi svetu nešto zaista retko u ovim turbulentnim vremenima – sigurnost“, dodaje se.

Za razliku od zapadnih demokratija, gde vizije za zemlju iznose lideri izabrani na izborima i koje često opozicioni zakonodavci mogu odbaciti kineski petogodišnji planovi se izrađuju u najvišim ešalonima Komunističke partije, navodno uz ono što Peking naziva „konsultacijom sa masama“ u različitim sektorima društva.

Si sedi „za kormilom“ ovog procesa, prema državnim medijima.

Kada se postave, petogodišnji planovi deluju kao naredbe za zvaničnike širom razgranatog državnog aparata i kao vodič za preduzeća, univerzitete i druge organizacije kako da usklade svoje strategije sa partijskim planovima.

Takvi planovi su ponekad imali katastrofalne posledice. „Veliki skok napred“, povezan sa drugim petogodišnjim planom iz 1958. godine, koji je trebalo da podstakne kinesku industrijalizaciju, zapravo je doveo zemlju u glad, ubivši procenjenih desetine miliona ljudi.

U novije vreme, planovi su podstakli energične kineske napore da se razviju nove industrije poput zelene tehnologije i električnih vozila i da se unapredi proizvodnja u fabrikama, ali su takođe pokazali i neke slabosti državnog planiranja.

Uzmimo, na primer, električna vozila. Kina sada globalno dominira ovim sektorom, ali državna podrška je takođe stvorila veštačko zasićenje tržišta, pokrećući cenovne ratove i talas bankrota kompanija.

Za Sija, koji je odlučan da rast Kine ne bude zaustavljen zapadnim kontrolama izvoza i trgovinskim barijerama, jasno je da moć da se izradi vizija, sa rokom do 2030. godine, potvrđuje njegovo uverenje da će njegov sistem na kraju pobediti.

I, kako je nedavno citiran u državnim medijima, kada je reč o kineskoj „revitalizaciji“, ovo planiranje stvara „ključnu političku prednost“.