„Globalni glas protiv izraelskog genocida u Gazi“: Ko je Frančeska Albaneze, kojoj će SAD da uvedu sankcije?

On je, obrazlažući odluku o sankcionisanju Albaneze, kritikovao njene „nelegitimne i sramotne napore da izvrši pritisak na Međunarodni krivični sud da preduzme mere protiv američkih i izraelskih zvaničnika, kompanija i lidera“.

Prema njegovim rečima, ona je preporučila da Međunarodni krivični sud (MKS) izda naloge za hapšenje, posebno protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Rubio je dodao da se izvestiteljka navodno bavi „pristrasnim i zlonamernim aktivnostima“ i optužio ju je za „neprikriveni antisemitizam i podršku terorizmu“.

Prema njegovim rečima, ona je navodno uputila „preteća pisma“ nekim američkim kompanijama, u kojima iznosi „neosnovane optužbe“ i preporučuje krivično gonjenje protiv tih kompanija i njihovih rukovodilaca.

Sankcije protiv Albaneze su savršen primer distopije koju živi savremeni svet.

Netanjahu, čovek za kojim je Međunarodni krivični sud u Hagu u novembru prošle godine izdao poternicu pod optužbom da  „snosi krivičnu odgovornost za ratne zločine, uključujući izgladnjivanje kao metod ratovanja i zločine protiv čovečnosti ubistva, progona i druge nehumana dela“ se čak tri puta od januara sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Netanjahu, takođe, neometano i bez ikakvog zazora i globalnih kritika nailazi na prijem u svetskim metropolama ali i ugoščava inostrane državnike.

Frančeska Albaneze je, podsetimo, u julu predstavila izveštaj Savetu UN za ljudska prava u kojem je razmotrila „mehanizme kompanija koji podržavaju izraelski kolonijalni projekat raseljavanja i zamene Palestinaca“.

„From economy of occupation to economy of genocide“: new report by UN Special Rapporteur @FranceskAlbs exposes corporate forces behind destruction of #Palestine, that have enabled & legitimised #Israel’s illegal presence and actions. #HRC59https://t.co/GFD5noJ1GD pic.twitter.com/2KPP3AtLQI

— UN Special Procedures (@UN_SPExperts) July 3, 2025

Ona je u februaru osudila plan okupacije Pojasa Gaze i raseljavanja njegovog stanovništva, koji je tada najavio predsednik Tramp, opisujući da plan kao „nelegalan i potpuno apsurdan“.

Tramp je tada potvrdio svoju želju da preuzme „kontrolu“ nad ratom razorenim Pojasom Gaze i ponovio da se njegovi stanovnici mogu preseliti u Jordan ili Egipat, uprkos protivljenju tih zemalja i samih Palestinaca.

„To je nezakonito, nemoralno i neodgovorno. Potpuno je neodgovorno jer će pogoršati regionalnu krizu“, rekla je Albaneze koja ponovila svoje optužbe o izraelskom genocidu u Pojasu Gaze.

„U najvećem i najsramnijem koncentracionom logoru u 21. veku, Izrael sprovodi genocid napadajući naselje po naselje, bolnicu po bolnicu, školu po školu, jedan po jedan izbeglički kamp, jednu po jednu sigurnu zonu, a sve to oružjem koje dobija od Sjedinjenih Američkih Država i Evrope“, navela je Albaneze na svom nalogu na društvenoj mreži X.

„Neka nam Palestinci oproste našu kolektivnu nesposobnost da ih zaštitimo“, dodala je, uz vest da je izraelska vojska danas bombardovala školu u Gazi u kojoj su bili smešteni raseljeni i da je u napadu ubijeno više od 100 Palestinaca.

Ko je Frančeska Albaneze?

Frančeska Albaneze je vodeći globalni glas u pozivanju na akciju kako bi se okončalo kršenje ljudskih prava od strane Izraela.

S druge strane, Izrael i njegove pristalice godinama kritikuju Albaneze i pozivaju na njenu smenu sa pozicije u UN.

U decembru 2022. šezdeset pet istaknutih stručnjaka za antisemitizam, Holokaust i jevrejske studije izjavili su da je očito da „kampanja protiv Albaneze nije usmerena na borbu protiv savremenog antisemitizma. Suštinski, reč je o pokušajima da se ućutka i potkopa njen mandat kao visoke zvaničnice UN koja izveštava o kršenjima ljudskih prava i međunarodnog prava od strane Izraela“.

U januaru 2023. godine, brojna udruženja za ljudska prava, akademske institucije i druge organizacije civilnog društva stali su u odbranu Albaneze.

„Pozdravljamo neumorne napore specijalne izvestiteljke UN, Frančeske Albaneze, u zaštiti ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama (OPT) i u podizanju svesti o alarmantnim svakodnevnim kršenjima prava Palestinaca. Pozivamo treće države da oštro osude ovaj politički motivisan napad na nju i njen mandat i da primoraju Izrael da poštuje svoje obaveze iz Povelje Ujedinjenih nacija.“

Usled sve jačih napora da se Albaneze ukloni sa dužnosti, 26. aprila 2023. godine, Amnesty International Italija objavio je pismo podrške koje su potpisale desetine italijanskih organizacija za ljudska prava, poslanika, pravnika i akademika.

Kada je maja ove godine na mreži X objavila: „Videla sam previše smrti Palestinaca, previše proizvoljnosti, nultu odgovornost“, suočila se s novim optužbama zbog svog rada na dokumentovanju ovih zloupotreba.

Kada ju je Al Džazira English kontaktirala juče Albaneze je, čini se, odbacila američke sankcije, rekavši da je fokusirana na nastavak svog rada.

„Nemam komentar na mafijaške tehnike zastrašivanja“, napisala je u SMS poruci. „Zauzeta sam podsećanjem država članica na njihove obaveze da zaustave i kazne genocid. I one koji od toga profitiraju“.

Albaneze je međunarodna pravnica, specijalizovana za ljudska prava i Bliski istok. Od maja 2022. godine, obavlja funkciju specijalne izvestiteljke UN za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama.

Kao vanredna naučnica na Institutu za proučavanje međunarodnih migracija na Univerzitetu Džordžtaun, Albaneze je autorka prestižnih publikacija, uključujući „Palestinske izbeglice u međunarodnom pravu“ (Oxford University Press, 2020), koja se smatra prekretnicom u literaturi na ovu temu, i nedavno „J’Accuse“ (Fuoriscena, 2024), stoji na sajtu Kancelarije UN za ljudska prava.

Njeni akademski radovi pokrivaju različite aspekte palestinskog pitanja, pravnu situaciju u Izraelu/Palestini i palestinsko prisilno raseljavanje, uključujući mandat i rad Agencije UN za pomoć i rad sa palestinskim izbeglicama (UNRWA).

Od 2018. godine, Albanese predaje i drži predavanja na raznim univerzitetima u Evropi i na Bliskom istoku.

Takođe je odgovorna za program istraživanja i pravne pomoći u vezi sa migracijama i tražiocima azila u arapskom svetu pri istraživačkom centru Arab Renaissance for Democracy and Development (ARDD), i suosnivač je Globalne mreže za pitanje Palestine (GNQP), koalicije istaknutih regionalnih i međunarodnih stručnjaka i akademika koji se bave pitanjem Izraela i Palestine.

Pre nego što se posvetila akademskom radu, radila je za međunarodne organizacije, uključujući Kancelariju visokog komesara za ljudska prava (OHCHR) i Agenciju za pomoć i rad UN-a za palestinske izbeglice (UNRWA).

Kao specijalna izvestiteljka, objavila je brojne pravne analize i nekoliko važnih izveštaja: o kršenju prava na samoopredeljenje na okupiranim palestinskim teritorijama (2022), rasprostranjenom i sistematskom lišavanju slobode Palestinaca (2023), „lišavanju prava deci“, odnosno narušenom detinjstvu u okupiranim palestinskim teritorijama (2023), i genocidu (2024a i 2024b).

Naglašava da prava nepristrasnost ne podrazumeva neznanje niti ravnodušnost. Umesto toga, ona zahteva objektivno ispitivanje činjenica kroz prizmu međunarodnog prava i prepoznavanje i adresiranje umesto negiranja ili ignorisanja postojećih neravnoteža moći ili istorijskih nepravdi.

Njen fokus je na ostvarivanju prava i sloboda, uključujući pravdu i odgovornost, za sve uključene strane.

Albaneze je rođena 30. marta 1977. u Arijano Irpinu, južnoj italijanskoj pokrajini Kampanija.

Udata je za Masimilijana Kalija, službenika Svetske banke, koji je kratko radio u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj. Imaju dvoje dece.

Frančeska je magistrirala ljudska prava u Londonu, a osnovne studije prava završila je na Univerzitetu u Pizi sa najvišim ocenama.

Od 2015. je saradnica Instituta za studije međunarodnih migracija (ISIM), a od 2016. godine kao nerezidentna saradnica.