Ko je Liza Kuk, guvernerka Federalnih rezervi SAD, koju je Tramp otpustio?

Ovaj presedan predstavlja značajnu eskalaciju Trampove borbe protiv Federalnih rezervi, koje je više puta optuživao da predugo odlažu snižavanje kamatnih stopa.

Kuk se nedavno našla na udaru kritika Trampa i članova njegove administracije zbog navodnog učestvovanja u prevari sa hipotekama. Ministarstvo pravde saopštilo je da planira da istraži te navode koje je prvi izneo direktor Federalne agencije za stambeno finansiranje Bil Palt.

Kuk za sada nije optužena ni za kakvo krivično delo.

„Predsednik Tramp je navodno pokušao da me otpusti „iz opravdanog razloga“, iako takav razlog po zakonu ne postoji, a on nema ovlašćenje da to učini“, rekla je Lisa Kuk u saopštenju koje su njeni advokati u ponedeljak uveče podelili sa CNN-om.

Ona je naglasila da neće podneti ostavku.

„Nastaviću da obavljam svoje dužnosti u cilju unapređenja američke ekonomije, kao što to činim od 2022. godine“, navela je Kuk.

Još uvek nije jasno da li predsednik Tramp zakonski ima ovlašćenje da otpusti Kuk zbog ovih optužbi. Zakon navodi da predsednik može smeniti članove odbora Federalnih rezervi „iz opravdanog razloga“, ali nije precizirano šta tačno podrazumeva opravdan razlog.

U svom pismu Kuk, Tramp je napisao: „Utvrdio sam da postoji dovoljan razlog da budete razrešeni dužnosti“.

CNN je pregledao dokumenta o hipotekama i utvrdio da je Kuk podigla hipoteke za dve nekretnine, od kojih su obe bile navedene kao njeno glavno prebivalište. Međutim, nije poznato zašto je to učinila, niti da li je to uradila namerno.

U svom pismu, Tramp je dodao: „U svetlu vašeg obmanjujućeg i potencijalno krivičnog ponašanja u finansijskim poslovima nemam poverenja u vaš integritet. Najblaže rečeno, predmetno ponašanje pokazuje grubu nemarnost u finansijskim transakcijama, što dovodi u pitanje vašu kompetentnost i pouzdanost kao finansijskog regulatora“.

Iako se Trampovo otpuštanje Lize Kuk verovatno može osporiti na sudu, čak i pred Vrhovnim sudom, ovaj potez stavlja Centralnu banku najveće svetske ekonomije u nepoznatu pravnu i institucionalnu situaciju.

Na primer, nije jasno da li Kuk mora odmah da napusti svoje mesto u Upravnom odboru Federalnih rezervi, i ako mora, da li Tramp ima pravo da imenuje nekog drugog na njeno mesto.

Advokat Lise Kuk, Abe Dejvid Louel izjavio je za CNN da će preduzeti sve potrebne korake kako bi sprečili „ovaj pokušaj nezakonite radnje“.

Sledeći sastanak o monetarnoj politici Federalnih rezervi zakazan je za 16. i 17. septembar. Prošle nedelje Kuk je izjavila da neće dozvoliti da je „zastrašuju“ kako bi podnela ostavku.

Ko je Liza Kuk?

Lizu Kuk je na mesto članice Upravnog odbora Federalnih rezervi imenovao bivši predsednik Džozef Bajden 2022. godine, i ona je prva crnkinja na ovoj funkciji.

Njena prva mandatna pozicija trebalo je da istekne 2024. godine, ali ju je tadašnji predsednik Bajden ponovo imenovao 2023. na novi 14-godišnji mandat, koji je predviđeno da traje do januara 2038. godine.

Pre nego što je došla u FED, bila je članica Savetodavnog saveta za ekonomska pitanja predsednika Baraka Obame, radila je u Ministarstvu finansija SAD, bila saradnica na Hoover institutu Univerziteta Stanford, savetnica vlada Nigerije i Ruande i profesorka ekonomije i međunarodnih odnosa na Državnom univerzitetu Mičigena, piše magazin Tajm.

Kuk je tokom svoje prve nominacije za članicu Upravnog odbora Federalnih rezervi bila pod velikim pritiskom republikanskih senatora. Neki su je optuživali da je lagala u svojoj biografiji, što je ona oštro negirala.

Senatori Pat Tumi i Bil Hageri, obojica iz Republikanske stranke, tvrdili su da je njeno akademsko istraživanje previše fokusirano na rasne teme.

Jedna od njenih značajnijih studija pokazala je da su linčovanja Afroamerikanaca smanjivala broj prijava za patente, što je umanjilo potencijal za inovacije i ekonomski rast u zajednici.

Kuk je potvrđena za članicu FED-a tek nakon što je tadašnja potpredsednica Kamala Haris prelomila ishod glasanja, koje je bilo podeljeno 50-50 duž partijskih linija.

Što se tiče njenog rada u Federalnim rezervama, podržavala je odluku Odbora za operacije na otvorenom tržištu (Federal Open Market Committee) da ne menja kamatne stope pet uzastopnih puta tokom ove godine.

Međutim, nedavno je upozorila da je najnoviji izveštaj o zapošljavanju slabiji od očekivanog i „zabrinjavajući“.

Predsednik FED-a, Džerom Pauel, takođe je nagovestio mogućnost smanjenja kamata u septembru, kao odgovor na te ekonomske pokazatelje.

Lisa Kuk je rođena u porodici koja je bila aktivna u pokretu za građanska prava. Njen ujak, Semjuel DuBois Kuk, bio je klasni drug Martina Lutera Kinga Mlađeg i jedan od istaknutih američkih politikologa. Kuk je više puta pisala o tome kako je njeno porodično nasleđe oblikovalo njen život i profesionalni rad.

U kolumni za Njujork tajms iz 2019. pod naslovom „Bila je greška što sam izabrala ovu oblast“, koju je napisala zajedno sa Anom Giftij Opoku-Adžeman, govorile su o preprekama sa kojima se crnkinje suočavaju kada ulaze u oblast ekonomije.

Statistika je poražavajuća: samo četiri od 492 doktorata iz ekonomije koje su 2023. godine stekle žene pripali su crnkinjama. Kuk i Opoku-Adžeman ističu da još manji broj ostaje u profesiji zbog diskriminacije, naročito kada je reč o naučnim citatima i publikacijama.

Jedan od značajnih naučnih radova Lise Kuk analizirao je uticaj linčovanja na broj prijava za patente u SAD. Njeno istraživanje je pokazalo da je ubijanje Afroamerikanaca smanjilo ukupan broj patenata koji bi verovatno postojali da su ti ljudi preživeli, ukazujući time na direktan gubitak inovacija i ekonomskog potencijala.

Zahvaljujući stručnosti u ovoj oblasti, Kuk je prepoznata među donosiocima ekonomskih politika. Od kada je postala članica Federalnih rezervi, održala je brojne govore o temama kao što su veštačka inteligencija, inovacije i produktivnost – pitanja koja trenutno snažno oblikuju ekonomiju, posebno u kontekstu promena na tržištu rada i uticaja novih tehnologija.

Rođena je 1964. u Milidžvilu, Džordžija, gde je odrasla.

Kao dete, Lisa je učestvovala u procesu desegregacije škola u Džordžiji. Tokom tog perioda fizički je napadnuta od strane segregacionista prilikom upisa u školu koja je ranije bila isključivo za belce, i do danas nosi ožiljke iz tog perioda. Takođe je rođaka poznatog hemičara Persi Lavon Džulijana.

Kuk je 1986. godine diplomirala fiziku i filozofiju na Spelman koledžu, gde je dobila Trumanovu stipendiju. Nakon toga je postala prva studentkinja iz Spelmana koja je dobila Maršalovu stipendiju, i upisala koledž St. Hilda na Oksfordu, gde je 1988. stekla još jednu diplomu iz filozofije, politike i ekonomije (PPE).

Takođe je pohađala kurseve za master studije iz filozofije na Univerzitetu Šeih Anta Diop u Senegalu.
Zanimljivo, nakon planinarenja na Kilimandžaru sa jednim ekonomistom, Lisa je počela ozbiljno da razmatra doktorske studije iz ekonomije.

Doktorirala je ekonomiju 1997. godine na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, pod mentorstvom poznatih ekonomista Barija Aihengrina i Dejvida Romera.

Njena doktorska disertacija bavila se nerazvijenošću bankarskog sistema u carskoj i postsovjetskoj Rusiji.