Ko je Rumen Radev, koji je podneo ostavku na funkciju predsednika Bugarska?

On je zatražio oproštaj od građana jer je, kako je naglasio, grešio i „bilo je ciljeva koje nije uspeo da ostvari“.

Radev je ostavku podneo pred Ustavnim sudom da bi se kandidovao na predstojećim izborima.

Rekao je da je centralni motiv iza njegove odluke da se povuče sa funkcije njegovo uverenje da su promene moguće.

Rojters piše da je Radev predstavio „sumornu sliku“ bugarske politike kada je podneo ostavku na mesto predsednika, ocenivši tu njegovu odluku kao „potez bez presedana“ kojim su okončane četiri godine slabih vlada i vanrednih izbora. Kako se dodaje, ponudio je i rešenje – sebe.

„Naša demokratija neće opstati ako je prepustimo korumpiranim zvaničnicima, zaverenicima i ekstremistima“, rekao je u televizijskom govoru. „Vaše poverenje me obavezuje da zaštitim državu, institucije i našu budućnost.“

Radev, bivši komandant vazduhoplovnih snaga, godinama je čekao ovaj trenutak, ukazuje agencija.

Od izbijanja političke krize 2020. godine imenovao je privremene vlade kada je to bilo potrebno i postepeno zadobijao uticaj kao ceremonijalni predsednik balkanske zemlje.

Sada, kada ankete pokazuju da je najpopularniji političar Bugarske, očekuje se da će formirati novu stranku i kandidovati se na parlamentarnim izborima ovog proleća.

Nameru da se kandiduje, međutim, još nije objavio, ali čini se da mu tajming ide naruku.

U Bugarskoj je u decembru pala vlada nakon protesta protiv korupcije i budžeta koji je nalagao veći porez. Birači su sve više zasićeni malom elitom političara koji su godinama dominantni.

Među njima su bivši premijer Bojko Borisov, koji vodi vodeću stranku GERB, i oligarh Deljan Peevski, koji je pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog korupcije.

Radev se, međutim, suočava sa ogromnim izazovom da preokrene sudbinu jedne od najsiromašnijih i najkorumpiranijih članica Evropske unije, gde tužioci tvrde da su stotine miliona evra iz evropskih fondova preusmerene u džepove biznismena i zvaničnika, da su javni tenderi namešteni, a ljudi su toliko razočarani da se većina ni ne trudi da glasa.

Izlaznost je pala sa skoro pedeset odsto u aprilu 2021. na ispod 35 odsto na vanrednim izborima u junu 2024. godine.

Ko je Rumen Radev?

Izazov će biti i sam lični imidž Radeva. Suočiće se sa pitanjima o svom prokremljovskom stavu o ratu u Ukrajini, svom skepticizmu prema evru, pa čak i o navodno štetnom energetskom sporazumu koji je potpisala vlada koju je on imenovao.

Radev je izabran za predsednika 2016. nakon vojne karijere i obuke u Sjedinjenim Državama. U svom prvom mandatu postao je kritičar tadašnjeg premijera Borisova, koji je bio pod pritiskom zbog optužbi za korupciju.

Kada je policija upala u kancelarije Radeva 2020. godine, usledile su najveće demonstracije otkako se Bugarska pridružila EU 2007. godine.

Učesnici protesta koji su trajali više meseci zahtevali su da se korupciji stane na put, te veću odgovornost i ostavku vlade.

Radev je, u međuvremenu, ponovo izabran na drugi mandat 2021. godine.

Protestima je okončan mandat Borisova, ali je usledila politička kriza u kojoj su slabe koalicije trajale samo nekoliko meseci.

Izbori ovog proleća biće osmi u četiri godine. Korupcija se nastavlja – ​​samo prošle godine Evropsko javno tužilaštvo je saopštilo da je pokrenulo 97 istraga u Bugarskoj sa štetom od ukupno skoro 500 miliona evra.

Kritičari kažu da je Radev delimično kriv za sumnjive poslove koje su obavljale privremene vlade koje je imenovao. To uključuje i gasni sporazum iz 2023. godine između turske državne gasne kompanije Botas i bugarskog Bulgargaza, koji je doveo do gubitaka i istrage.

Analitičari kažu da je Radev popularan, ali ne dovoljno da osvoji apsolutnu većinu. Mnogi ukazuju na mogući brak sa reformističkom strankom PP-DB koja je takođe otvoreno govorila protiv korupcije.

Ipak, stranka se ne slaže sa blagim stavom Radeva prema Rusiji, niti sa njegovim nevoljnošću da se pridruži evrozoni, što je Bugarska učinila 1. januara.

Radev će takođe morati da razjasni svoj stav o Ukrajini nakon niza izjava koje ukazuju na njegovu naklonjenost Kremlju poslednjih godina.

Poznat je njegov sukob sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na sastanku 2023. kada je rekao da bi vojna pomoć Kijevu samo produžila sukob.

„Ne daj Bože da se (ovde) dogodi takva tragedija, a da ste vi na mom mestu“, rekao je Zelenski uživo na televiziji. „Hoćete li reći ‘Putine, preuzmi bugarske teritorije?’“

Kada je reč o susedskim odnosima, pre četiri godine je posle sastanka s predsednikom Srbije u Dimitrovgradu rekao da Bugarska gradi zajednički evropski put sa Srbijom i istakao da predsednik Vučić ispuni sve što obeća kada je reč o onome što je dogovoreno i pravima bugarske nacionalne manjine u Srbiji.

„Već godinama sa Vučićem imamo uzajamno delovanje, imamo otvorenost i razmatranje svakakvih pitanja, jasnu viziju kako da pospešimo saradnju i postignemo još veće uspehe, kako da zajedno nacrtamo naš zajednički evropski put“, rekao je Radev u obraćanju medijima nakon sastanaka, prenela je Nova.

Međutim, krajem prošle godine je upozorio EU na opasnost koja preti od takozvane doktrine srpskog sveta.

„Zapadni Balkan je kritično bezbednosno žarište koje zahteva punu pažnju Evropske unije. Smatram da je krajnje vreme da sve evropske institucije ovaj problem shvate mnogo ozbiljnije. To je i za nas izuzetno osetljivo pitanje“, rekao je Rumen Radev 1. novembra, odgovarajući na novinarsko pitanje o projekatu „srpskog sveta“.

Rumen Radev je rođen 1963. u Dimitrovgradu. Godine 1982. završio je Matematičku školu u Haskovu sa zlatnom medaljom.

Diplomirao je na Bugarskom vazduhoplovnom univerzitetu „Georgi Benkovski“ 1987. godine kao najbolji student.

Godine 2003. diplomirao je sa počastima na Vazduhoplovnom ratnom koledžu u vazduhoplovnoj bazi Maksvel u Sjedinjenim Državama, stekavši zvanje magistra strateških studija.

Doktor je vojnih nauka u oblasti unapređenja taktičke obuke letačke posade i simulacije vazdušne borbe.

Vojnu karijeru je počeo kao mlađi pilot u lovačkom avijacijskom puku u Ravnju. Od 2005. do 2009. godine bio je komandant Treće lovačke vazduhoplovne baze – Graf Ignatijevo. Zatim je pet godina radio kao zamenik komandanta Bugarskog vazduhoplovstva, a od 2014. do 2016. godine bio je komandant Bugarskog vazduhoplovstva.

Odlikovan je znakom „Za vernu službu pod zastavama“ – III stepena i počasnim znakom Ministarstva odbrane „Sveti Đorđe“ – II stepena.
Pilot je prve klase i ima preko 1.400 sati naleta. Sa kolegama je 2014. organizovao vazduhoplovni šou „Ovo smo mi!“ i lično izveo manevre „Zvono“ i „Kobra“ na MiG-29.

Podneo je ostavku na službu u vojsci zbog sukoba sa tadašnjim ministrom odbrane oko čuvanja vazdušnog prostora zemlje, piše BNT.

Na Vikipediji se navodi da se 1980-ih pridružio Bugarskoj komunističkoj partiji. Kasnije je izjavio da se stranci pridružio da bi bio raspoređen da leti u supersoničnom mlaznom avionu, ali je dodao i da se ne stidi svoje prošlosti i da je ponosan na ono što je uradio.

Iz redova komunista izlazi 1990. godine kada je novousvojeni zakon zabranio pripadnicima oružanih snaga zemlje da budu članovi političkih stranaka.

Njegovu kandidaturu na izborima 2016. podržao je nezavisni inicijativni odbor povezan sa Bugarskom socijalističkom partijom.

Član je Bugarske pravoslavne crkve. Izrazio je podršku naporima Bugarske crkve da uvede veronauku u bugarske škole i izjavio da „podrška Bugarske pravoslavne crkve i duhovno blagostanje vernika ostaje prvi prioritet države“.

Ima ćerku i sina iz braka sa Ginkom Radevom od koje se razveo 2014. Kasnije se oženio Desislavom Genčevom.

Tečno govori ruski, nemački i engleski jezik.