„Vulinov prijatelj“: Ko je Sergej Šojgu, na koga je navodno planiran atentat?

Kako se navodi, napad na Šojgu se pripremao u trenutku kada je ruski zvaničnik obilazio grobove rođaka na moskovskom groblju Trojekurovskoje.

FSB je 14. novembra izvestio o osujećenom pokušaju atentata na „jednog od najviših zvaničnika Rusije“ ne iznoseći ime navodne mete, podseća Ruska Gazeta.

I CNN je takođe preneo prošle nedelje da je ruska služba bezbednosti navodno osujetila zaverenički plan Ukrajine za atentat na visokog zvaničnika Kremlja.

Moskovski Komsomolec je međutim izvestio da je to bio Sergej Šojgu i da je pokušaj bio planiran nekoliko dana ranije tokom njegove posete groblju Trojekurovskoje gde su sahranjeni njegovi roditelji i sestra Larisa, koja je umrla 2021. godine.

Ko je Sergej Šojgu?

Javnost je prošle godina bila iznenađena kada je ruski predsednik Vladimir Putin smenio Sergeja Šojgua sa funkcije ministra odbrane Rusije, na kojoj je bio punih 12 godina i postavio ga za sekretara Saveta bezbednosti Rusije.

Pri tom, Šojgu je igrao ključnu ulogu u ratu Rusije sa Ukrajinom.

Nakon smene Šojgua, usledio je talas čistki i hapšenja niza generala iz bivšeg Šojguovog ministarstva pod optužbama za korupciju.

Nekadašnji Putinov miljenik nije više u milosti ruskog predsednika, a i njegova aktuelna pozicija sve je nesigurnija, posvedočilo je prošle godine pet osoba u ruskoj vladi za The Moscow Times.

„Neuspeh prvih dana rata, ‘osvajanje Kijeva za četiri dana’, nered u vojsci, nedostatak normalne komunikacije, nedostatak uniformi. Skandal sa Prigožinom, koji je izvukao prljavi veš vojske. Sve što se dogodilo bilo je poniženje. Putin ne oprašta takva poniženja“, objasnio je sagovornik The Moscow Times, koji već dugi niz godina radi u vladi.

Dodao je da se Šojgu ne oseća potpuno sigurno.

„I on je, koliko ja znam, veoma zabrinut. Niko se ne usuđuje da predvidi šta će se dalje desiti. Ne bih se iznenadio ako bi došlo do hapšenja“, kaže sadašnji ruski zvaničnik upoznat sa bivšim ministrom odbrane.

„Šojgu je teško izneverio Putina tako što nije uspeo da stvori vojsku sposobnu da brzo osvoji Ukrajinu, i malo je verovatno da će se vratiti na listu favorita, ali je malo je verovatno i da će se naći u zatvoru, iako se to ne može u potpunosti isključiti“, smatra politolog Abas Galjamov.

Uz sve ovo teško da Šojguu više pristaje nadimak „Betmen“ koji je dobio zbog svog imidža u javnosti kao spasioca naroda.

Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je prošle godine nalog za hapšenje Sergeja Šojgua koji je za dela zločina za koja se tereti (od najmanje 10. oktobra 2022. do najmanje 9. marta 2023) bio ministar odbrane Ruske Federacije.

Poput svog srpskog prijatelja Aleksandra Vulina, sa kojim održava redovne kontakte, Šojgu je predvodio vojno ministarstvo iako nije imao nikakvo vojno iskustvo.

Tokom susreta Vulina i Šojgua februara ove godine u Moskvi dogovorili su da intenziviraju dijalog u cilju suprotstavljanja „obojenim revolucijama“.

Mesec dana kasnije Vulin je opet u Moskvi „zahvalio za podršku Ruske Federacije legalnim i legitimnim organima Republike Srbije i ponovnom uspostavljanju reda i stabilnosti u državi“ i „ponovio molbu“ koju je Miloš Vučević „uputio ruskoj strani da ruski specijalisti učestvuju u istrazi o navodnom korišćenju zvučnog topa tokom protesta 15. marta“ u Beogradu“, saopštila je Vlada Srbije.

U junu prošle godine, Vulin je tokom obilska Moskve „zahvalio Šojguu na podršci srpskom narodu i državnom rukovodstvu u borbi protiv usvajanja Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN“.

Tokom 2023. godine, Šojgu je bio umešan u javnu svađu sa pokojnim šefom paravojne grupe Vagner Jevgenijem Prigožinom oko načina vođenja rata.

Prigožin, koji je predvodio kratkotrajnu pobunu protiv Moskve, optužio je Šojgua da je „đubre“ i „matori klovn“ u audio porukama koje su postale viralne.

Sergej Šojgu je rođen 21. maja 1955. u ruskoj republici Tuvi.

U udžbeniku iz istorije objavljenom u Tuvi, ruskoj većinski budističkoj provinciji, koja graniči sa severozapadom Kine, Subutaj ima lice Sergeja Šojgua.

Subutaj je bio jedan od najuspešnijih generala u istoriji. Džingis-Kanov vrhovni komandant poharao je Kinu i Centralnu Aziju, vodio mongolske horde na Iran i na istok Mediterana, te potom pretvorio Kijev, jedan od najvećih gradova Istočne Evrope, u ruševine.

Autor udžbenika i drugi tuvanski intelektualci proglasili su Šojgua, ni manje ni više, modernom reinkarnacijom Subutaja, pisala je Al Jazeera Balkans.

A kada je rat punog obima u Ukrajini počeo februara 2022. Šojgu je očito hteo opravdati tu reputaciju i navodno obećao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će osvojiti Kijev za tri dana.

Šojguov angažman počinje 1991. godine, kada je bivši upravnik izgradnje i nižerangirani komunistički zvaničnik postao šef Ministarstva za vanredne situacije.

Za nekoliko godina je to ministarstvo pretvorio u jednu od najefikasnijih i najpopularnijih ruskih državnih organizacija jer je hitno reagovao na brojne katastrofe, uključujući bombaške i druge napade.

Po obrazovanju je građevinski inženjer i magistar ekonomskih nauka.

U zvaničnoj biografiji stoji da je u braku sa Irinom Aleksandrovnom, direktoricom kompanije Expo EM koja se bavi biznis turizmo, i sa njom ima Juliju (1995.god) i Kseniju (1991.god).

Istraga Navaljnijevog tima, međutim, ukazuje da Šojgu ima i vanbračnu suprugu Elenu Shebunov, nekadašnju stjuardesu te da sa njom ima troje dece Danila, Dariju i Stepana.

Danil koji nastupa pod umetničkim imenom Sheba, snima pesme na engleskom i objavljuje videe.

Sve troje dece su pohađali elitnu predsedničku školu Rubljovka u Moskvi gde školovanje košta dva miliona rubalja godišnje.

Danil živi u bogatstvu u jednoj zemlji članici NATO-a, nikada nije služio vojsku niti je mobilizovan za rat u Ukrajini, pisao je Navaljnijev tim. Nekoliko dana pre mobilizacije napustio je Rusiju.

Navodno živi od prihoda (11.000 evra mesečno) koje stiče od iznajmljivanja dve zgrade u centru Moskve.

Šojgua je na spisku sankcija SAD i EU zbog uloge u ratu u Ukrajini.