Šta je dogovoreno na sastanku „koalicije voljnih“ o Ukrajini?

Lideri takozvane koalicije voljnih složili su se danas oko „vojnog plana koji uključuje detalje o doprinosima koje su zemlje spremne da daju“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron, posle video sastanka koji su organizovali on i premijer Velike Britanije Kir Starmer, prenosi Politiko.

Sastanak je trebalo da učvrsti bezbednosne garancije za posleratnu Ukrajinu i da skicira podelu poslova među ukrajinskim saveznicima.

„Sada imamo 26 zemalja koje su se formalno obavezale da rasporede snage i da budu prisutne na kopnu, na moru ili na nebu“, rekao je Makron i dodao da će narednih dana plan biti razmatran sa Vašingtonom.

„Detaljno smo razgovarali o spremnosti svake zemlje da doprinese bezbednosti na kopnu, na moru, u vazduhu i u sajber prostoru“, objavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na svom Telegram kanalu.

Nakon što su razmotrili svoje moguće doprinose, lideri su održali telefonski razgovor sa Trampom, koga je u Parizu predstavljao njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof.

Američki predsednik i koalicija voljnih razgovarali su o pojačavanju pritiska na Moskvu mogućim dodatnim sankcijama, uključujući i one usmerene na ruske saveznike, poput Kine, rekao je Zelenski i dodao da je Tramp „veoma nezadovoljan“ što rusku naftu i dalje kupuju Mađarska i Slovačka.

Bezbednosne garancije mogle bi imati nekoliko oblika, uključujući raspoređivanje trupa u Ukrajini, vazdušne patrole, obezbeđivanje pomorskog saobraćaja u Crnom moru i pomoć u izgradnji ukrajinskih oružanih snaga, ali je preduslov za bilo šta od toga prekid vatre ili mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine.

Za mnoge evropske zemlje, međutim, prvi preduslov je vojna podrška Vašingtona, koji ima logističke i obaveštajne kapacitete, koje evropske zemlje nemaju.

„SAD su bile veoma jasne u vezi sa svojom podrškom i spremnošću da budu deo bezbednosnih garancija. U to nema sumnje“, rekao je Makron, dok je Zelenski naveo da će „američki doprinos biti razjašnjen u narednim danima“.

Od svake savezničke zemlje očekuje se da ima neku ulogu u bilo kojoj misiji u Ukrajini, koja je puna opasnosti, jer bi mogla uvući NATO u rat, ako Rusija napadne evropske trupe.

Vodeću ulogu u svemu što bude organizovano imaće Velika Britanija i Francuska, dok je Nemačka rekla da će uložiti milione evra kako bi pomogla ukrajinskim oružanim snagama, ali ne želi da govori o nemačkim trupama na terenu.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je rekla da svakako neće slavi vojsku u Ukrajinu, a razmatra učešće u vazdušnim patrolama, po uzoru na misiju NATO za kontrolu vazdušnog prostora na Baltiku.

I Poljska i Rumunija isključuju mogućnost slanja svojih trupa u Ukrajinu, ali su spremne da pomognu u transportu i logistici.

Finski predsednik Aleksandar Stub, koji je bio na sastanku u Parizu, rekao je da Finci neće ići u Ukrajinu, „ali će Finska učestvovati na ovaj ili onaj način, kada za to dođe vreme.“

Lideri takozvane koalicije voljnih složili su se danas oko „vojnog plana koji uključuje detalje o doprinosima koje su zemlje spremne da daju“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron, posle video sastanka koji su organizovali on i premijer Velike Britanije Kir Starmer, prenosi Politiko.

Sastanak je trebalo da učvrsti bezbednosne garancije za posleratnu Ukrajinu i da skicira podelu poslova među ukrajinskim saveznicima.

„Sada imamo 26 zemalja koje su se formalno obavezale da rasporede snage i da budu prisutne na kopnu, na moru ili na nebu“, rekao je Makron i dodao da će narednih dana plan biti razmatran sa Vašingtonom.

„Detaljno smo razgovarali o spremnosti svake zemlje da doprinese bezbednosti na kopnu, na moru, u vazduhu i u sajber prostoru“, objavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na svom Telegram kanalu.

Nakon što su razmotrili svoje moguće doprinose, lideri su održali telefonski razgovor sa Trampom, koga je u Parizu predstavljao njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof.

Američki predsednik i koalicija voljnih razgovarali su o pojačavanju pritiska na Moskvu mogućim dodatnim sankcijama, uključujući i one usmerene na ruske saveznike, poput Kine, rekao je Zelenski i dodao da je Tramp „veoma nezadovoljan“ što rusku naftu i dalje kupuju Mađarska i Slovačka.

Bezbednosne garancije mogle bi imati nekoliko oblika, uključujući raspoređivanje trupa u Ukrajini, vazdušne patrole, obezbeđivanje pomorskog saobraćaja u Crnom moru i pomoć u izgradnji ukrajinskih oružanih snaga, ali je preduslov za bilo šta od toga prekid vatre ili mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine.

Za mnoge evropske zemlje, međutim, prvi preduslov je vojna podrška Vašingtona, koji ima logističke i obaveštajne kapacitete, koje evropske zemlje nemaju.

„SAD su bile veoma jasne u vezi sa svojom podrškom i spremnošću da budu deo bezbednosnih garancija. U to nema sumnje“, rekao je Makron, dok je Zelenski naveo da će „američki doprinos biti razjašnjen u narednim danima“.

Od svake savezničke zemlje očekuje se da ima neku ulogu u bilo kojoj misiji u Ukrajini, koja je puna opasnosti, jer bi mogla uvući NATO u rat, ako Rusija napadne evropske trupe.

Vodeću ulogu u svemu što bude organizovano imaće Velika Britanija i Francuska, dok je Nemačka rekla da će uložiti milione evra kako bi pomogla ukrajinskim oružanim snagama, ali ne želi da govori o nemačkim trupama na terenu.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je rekla da svakao neće slavi vojsku u Ukrajinu, a razmatra učešće u vazdušnim patrolama, po uzoru na misiju NATO za kontrolu vazdušnog prostora na Baltiku.

I Poljska i Rumunija isključuju mogućnost slanja svojih trupa u Ukrajinu, ali su spremne da pomognu u transportu i logistici.

Finski predsednik Aleksandar Stub, koji je bio na sastanku u Parizu, rekao je da Finci neće ići u Ukrajinu, „ali će Finska učestvovati na ovaj ili onaj način, kada za to dođe vreme.“