Manipulacija, ali i pritisak na Crnu Goru: Vučić bi u EU i bez prava veta, iako mu to nije ni nadohvat ruke

Viši istraživač i programski menadžer u beogradskom Centru za evropske politike (CEP) Strahinja Subotić Vučićevu izjavu vidi kao pokušaj da se dodvori Uniji, jer zna da to njemu “nije baš nadohvat ruke kao Crnoj Gori” i način da dobije na pregovaračkoj poziciji.

“Međutim, on zapravo i ne daje mnogo, odnosno ne daje ništa, ako pretpostavimo da Srbija neće u dogledno vrijeme, ili bar ne za njegovog mandata, ostvariti članstvo. Tako da on nema šta tu da izgubi zastupanjem te opcije za Srbiju”, kazao je Subotić za Vijesti.

Poručuje da bi umjesto automatskog odbijanja, Crna Gora trebalo da razmotri ograničenje prava veta, “jer odbijanje po svaku cijenu dok druge zemlje kandidati pristaju može samo otežati poziciju Crne Gore”.

Novinar i analitičar Željko Pantelić kaže da Vučićev javno izneseni stav ne znači da je Beograd spreman da napravi zaokret i krene putem približavanja članstvu u EU, već je reč je o još jednoj propagandnoj manipulaciji i želji da se izađe iz geopolitičkog ćorsokaka u kome se zvanični Beograd našao poslije usvajanja tzv. Mrdićevih zakona.

Smatra da Srbija ima toliko posla da uradi pre nego što stigne do pozicije da se odriče prava veta za ulazak u EU, “da takva obećanja zvuče kao podrugivanje”.

“Slikovito rečeno, to ja kao kada bi se neko odrekao mogućnosti da jede tortu na gala večeri za koju je dobio pozivnicu, ali nema ni odijelo ni manire koji su propisani da bi se učestvovalo uopšte na večeri. Na stranu što na stolu EU, kao predlog, nije odricanje prava na veto u svim oblastima, već samo za prijem novih članica”, kazao je Pantelić.

VUČIĆU NAJVAŽNIJI ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE I SLOBODAN PROTOK ROBE

Vučić je prošle sedmice u intervjuu za njemački “Frankfurter algemajne cajtung” (FAZ) rekao da je za Srbiju prihvatljivo članstvo bez prava veta i da je najvažniji aspekt za njih “zajedničko tržište i slobodan protok robe, ljudi i kapitala”.

Nemački dnevnik podsjeća da je pre Vučića, u januaru, i albanski premijer Edi Rama pristao na članstvo bez prava veta. “Uvedite nas u Evropu i spreman sam da potpišem sporazum u kojem se jasno utvrđuje da ne želimo da imamo pravo veta”, rekao je tada Rama.

FAZ piše da druge zemlje kandidati, na primer Crna Gora, u ovom trenutku odlučno odbacuju takav model, barem javno.

Premijer Milojko Spajić rekao je ranije da je protiv ideje da nove članice EU nemaju pravo veta.

Premijer Sjeverne Makedonije Hristijan Mickoski kazao je pre tri dana da postoji plan da njegova zemlja uđe u EU bez prava glasa, u okviru scenarija u vezi sa mirovnim planom za Ukrajinu.

Skoplje je u julu 2022. formalno počelo “prvu fazu” pregovora sa EU, ali da bi prešlo u “drugu fazu” i počelo da otvara poglavlja mora da uvede Bugare u Ustav, što stranka Mickoskog VMRO DPMNE od tada blokira, tražeći garancije da će to biti poslednji bilateralni zahtev Sofije.

Pregovaračka pozicija Srbije pogoršana je nakon što je Skupština te države na predlog poslanika Uglješe Mrdića (SNS) usvojila set izmjena i dopuna pravosudnih zakona, poznatih kao “Mrdićevi zakoni”. Iz Brisela su poručili da je to “ozbiljan korak unazad” na evropskom putu Srbije. EU i deo javnosti u Srbiji smatraju da ove izmene predstavljaju ugrožavanje vladavine prava i nezavisnosti sudstva, što je jedan od ključnih uslova za napredak države ka Uniji.

Komesarka za proširenje Marta Kos nedavno je u intervjuu za N1 rekla da je nezadovoljna ovim izmjenama i da će “morati drugačije da se razgovara” ako se nešto ne uradi povodom ovog pitanja.

“MI SMO MALI – NE PIJE VODU”

Strahinja Subotić ističe da Crna Gora treba da obrati pažnju da, iako je ostvarila neverojatan napredak do sada, nije kraj dok sve nije gotovo.

“I zato je jako bitno da sa ovakvim tempom nastavi i mislim da će i Crna Gora biti stavljena na sto, ako već i nije, da pristane na ograničenje prava veta. Jer ako Srbija hoće, ako Albanija hoće, zašto ne bi i Crna Gora? To je bar pogled i perspektiva EU”, ocenio je.

Navodi da Crnogorci vole da kažu “mi smo mali, nećemo mnogo promijeniti stvari”, ali se zaboravlja da crnogorsko pravo veta u budućnosti, ima jednaku težinu kao i francusko.

“Tako da, taj argument, mi smo mali, ne pije vodu, jer koliko god da ste mali, imate pravo veta u ključnim oblastima, pogotovo u ovim sad najosetljivim u kontekstu geopolitičkih promena”, rekao je.

Smatra da je bolje da Crna Gora pokaže malo da je konstruktivnija, da ne odbija ‘per se’ odmah sve po automatizmu, već prihvati možda selektivan pristup ograničenju prava veta, na primer kraće ograničenje.

Upozorava da puko odbijanja po svaku cenu dok drugi kandidati hoće, otežava situaciju i Crnoj Gori.

“Ako (u EU) kažu ‘ali svi hoće, a vi nećete’, ko ste vi da sad budete izuzetak? Jer nema nikakve garancije da iz perspektive Unije, isto ta Crna gora koja je sad napreduje i demokratski, neće demokratski nazadovati, odmah po ostvarivanju članstva. Ko zna ko će doći tada na vlast. Zato je dakle jako bitna dugoročna perspektiva”, poručio je Subotić.

Crna Gora je do sada zatvorila ukupno 13 poglavlja u pregovorima sa EU i do kraja godine planira da zatvori i preostalih 20.

NI VEĆINE NI KONSENZUSA DA SE NOVE ČLANICE ODREKNU PRAVA VETA

Željko Pantelić ocenjuje da se oko ukidanja prava na veto “digla velika halabuka”, ali u suštini je reč o dimnoj zavesi jer ne postoji ni ozbiljna većina a kamoli konsenzus da se nove članice odreknu prava veta “tout court”.

Kako kaže, paradoksalno, najjači glasovi o zabrani veta dolaze iz Njemačke, a ta norma, po mišljenju pravnih eskperata, ne bi prošla Ustavni sud te države u Karlsrueu.

Podseća da svaki Pristupni sporazum sa novom članicom, pre nego što dobije zeleno svetlo Berlina, mora da dobije odobrenje Ustavnog suda.

Pojašnjava da prema toj ideji, nove države članice EU neće imati pravo veta samo na jednu stvar na koje imaju zemlje starosedioci u Evropskoj uniji – mogućnost da stave veto u pregovaračkom procesu sa drugim državama kandidatima za članstvo u EU.

“U svim ostalim slučajevima – osim ako se ne bude radilo o tzv. zaštitnim mjerama (safeguards) koje će biti vremenski ograničene od šest meseci do nekoliko godina ili faktički do potpune implementacije – nove članice će imati pravo veta, kao bilo koja druga članica EU”, kazao je.

Sve što bi išlo dalje od izuzimanja prava veta za proširenje na nove članice EU, kako je dodao, ugrožavalo bi pravo jednakosti i samim tim bi podrivalo temelje EU.

Prema rečima Pantelića, tačno je da postoje zemlje koje bi želele da prošire suspenziju prava veta novim državama članicama za još nekoliko sektora, ali s druge strane postoji vrlo jak blok država koje se protive takvoj mogućnosti i one iza sebe imaju i stavove svih relevantnih i najuticajnijih evropskih stručnjaka za evropsko pravo koji su apsolutno protiv takve mogućnosti.

IDEJA BILA DA SE IZBEGNE DISFUNKCIONALNOST EU TOKOM PROŠIRENJA

Subotić, s druge strane, smatra da se razvija konsenzus među članicama da će biti potrebno ograničavanje prava veta.

Podseća da je Centar za evropske politike još 2021. godine razvio model za fazno pristupanje u kojem se zapravo prvi put i razvila i pomenula ta ideja ograničenja prava veta na određeni broj godina.

“Od kada smo to promovisali, gotovo svi su u regionu bili skeptični, osim Albanije i Sjeverne Makedonije, pa i među državama članicama. Od tada, vidjeli smo da se razvija konsenzus među članicama da će to biti potrebno, dok među kandidatima, evo, Srbija je konačno promijenila ploču”, naveo je.

Kako je kazao, to je bilo predloženo ne iz hira da bi se po svaku cenu ograničilo pravo veta, već zato da bi izbegli scenario u kojem bi kandidat bio spreman za članstvo, a članice ne bi ratifikovale to isto članstvo iz bojazni da će sa politikom proširenja Unija postati disfunkcionalna.

Objašnjava da je ideja bila da se dobije grejs period, odnosno da nove članice budu u Uniji, dok ona nastavlja interno da se reformiše bez bojazni da će ta članica bezrazložno sve to vetirati.

“Zato je to sada i te kako na stolu s obzirom na to da, otkako smo mi predložili tu ideju, stvari su se usložnile i imaju mnogo veći broj kandidata”, rekao je Subotić.

“MRDIĆEVI ZAKONI” OKRNJILI I ONO MALO VUČIĆEVOG KREDIBILITETA U EU

Pantelić smatra da je potpisivanje tzv. Mrdićevih zakona dodatno okrnjilo i ono malo kredibiliteta na koji je Vučić mogao da računa u evropskim institucijama.

Podseća da pozicija Srbije, od svrgavanja režima Slobodana Miloševića u jesen 2000. godine, nije bila tako loša, ali imajući u vidu da je vladavina prava ključna stavka u pregovaračkom procesu, Vučić je odlukom da potpiše sporne zakone “i ono malo šansi što je lebdjelo u vazduhu da bi Srbija mogla da izađe iz ćorsokaka na evropskom putu isparilo sa novim zakonima iz oblasti pravosuđa”.

Spoljna politika Beograda toliko je, kako kaže, kontradiktorna i samoponištavajuća da malo ko želi da se ozbiljno bavi Srbijom.

“Ne postoji ni ideja kako da se tretira Srbija u datim okolnostima. U najvažnijim institucijama EU raspravlja se o Ukrajini, Moldaviji, Crnoj Gori, Albaniji, a priča se ozbiljno i o Islandu. Srbiju niko ne pominje. Koliko je situacija tragična govori činjenica da je izuzetno naklonjeno kiparsko predsjedništvo EU stavilo pitanje Srbije u stranu jer su svjesni da ne mogu da ostvare nikakav rezultat”, kazao je.

KOVAČEVIĆ: VUČIĆ NE BI DA SE EU MEŠA U VLADAVINU PRAVA

Dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević ocenila je da je problem što Vučić EU poručuje “interesuje nas tržište”, što znači “nemojte da se mešate u vladavinu prava, demokratizaciju”.

“Idealna situacija za naš režim je da se integrišemo u ekonomskim sferama, ali da u građanskim pitanjima nastavimo da 58 puta biramo REM (Regulatorno tijelo za elektronske medije), pa ne možemo da ga izaberemo, pa da se 200 puta dogovaramo o izmjenama zakona o pravosuđu i tako vrijeme da prolazi, a da apsolutistička vlast nastavi da bude na čelu”, rekla je Kovačević u subotu za N1.

Vučić igra na kartu propadanja EU

Pantelić ističe da zvanična Srbija, umesto da radi sa drugim partnerima u EU i pogotovo sa Evropskom komisijom i drugim EU institucijama na deblokiranju procesa evropskih integracija i izbegavanju blokade procesa proširenja na Zapadni Balkan, igra na kartu zaustavljanja i čak debakla planova o proširenju EU na naš region.

Vučić, kako dodaje, veruje da bi tako njegova vlast bila cementirana jer “što je slabija EU i što je tromiji proces proširenja, to su manje šanse da Vučićeva vlast bude ozbiljno ugrožena i dovedena u pitanje”.

Navodi da su pozicije zvanične Srbije na liniji sa politikom najbližeg okruženja američkog predsjednika Donalda Trampa, predvođenog potpredsednikom Džej Di Vensom, zatim Rusije, Kine, Turske i petromonarhija iz Persijskog zaliva.

“Problem je što je ulog u toj Vučićevoj igri Srbija i budućnost njenih građana. Ako pobijede snage u Evropi za koje navija vlast u Beogradu, cio Stari kontinent će se naći u problemima, uključujući i Srbiju; ako izgubi pomenuta struja, Srbija sa ovom vlašću će se naći u dubokoj izolaciji. Dakle, umjesto da srpske vlasti rade na tome da se nađu u tzv. ‘win-win’ pozicijama, one svesno optiraju za tzv. ‘lose-lose’ opcije”, kaže Pantelić.