Koje informacije u Srbiji prikupljaju ruski državni hakeri?

Beogradski centar za bezbednosnu politiku skoro 25 godina prati reforme u sektoru bezbednosti i aktivno je uključen u komunikaciju sa brojnim evropskim institucijama, a da je „postao žrtva ruskih hakerskih grupa“, utvrdila je forenzička analiza koju je za tu organizaciju uradila jedna od najvećih IT kompanija u svetu.

„Naša mejling lista međunarodnih i domaćih partnera je veoma velika“, rekao je direktor BCBP Igor Bandović za RSE i dodaje da su nalozi zaposlenih u BCBP korišćeni u daljem širenju hakerske operacije dve ruske grupe.

Jedna je povezana sa Spoljnom obaveštajnom službom Rusije (SVR), a druga sa ruskom Vojnom obaveštajnom službom (GRU).

Obe grupe, kako se navodi na sajtu Majkrosofta, ciljaju vlade, diplomatske institucije, nevladine organizacije i IT kompanije širom sveta.

„Napadači koriste sve moguće metode kako bi došli do pristupa osetljivim mejlovima, datotekama i porukama“, kaže za RSE direktor američke kompanije za sajber bezbednost Volexity Stiven Adair, koji se bavio i napadom na BCBP.

On dodaje da će organizacije civilnog društva u Srbiji „gotovo sigurno i dalje biti mete zbog svog rada i ekspertize u oblastima povezanim sa Rusijom, Ukrajinom i bezbednosnim naporima u Evropi“.

Bandović je objasnio da poruka koja mu je stigla ni na koji način nije izgledala sumnjivo, a radi se o osobi koja mu se prošlog jula se predstavila kao beloruski opozicioni političar Sergej Tihanovski, suprug opozicionarke u egzilu Svetlane Tihanovske.

„Predložio je da zakažemo video poziv kako bismo razgovarali o političkoj situaciji u Jugoistočnoj Evropi“, dodaje Bandović.

Ta poruka, kako se ispostavilo kasnijom forenzičkom analizom, bila je jedna od ključnih ulaznih tačaka preko kojih se odvijala operacija ruskih hakera u nameri da zauzmu infrastrukturu beogradske nevladine organizacije, ali i da svoje aktivnosti prošire dalje.

Kada je sagovornika pitao preko koga je dobio njegov kontakt, objašnjeno da se radi o kolegi iz Rumunije, pa Bandović dodaje da nije imao razloga da previše ispituje autentičnost konverzacije.

Komunikacija se odvijala preko aplikacije za razmenu poruka Signal koja je karakteristična po zaštiti privatnosti i enkriptovanom (zaštićenom) prenosu informacija, gde se korisnici mogu povezati preko brojeva telefona ili korisničkog imena.

Uz poruku je poslat i link za video poziv, pa je u vreme zakazanog sastanka Bandović link kopirao u internet pretrazivač.

Video poziv se nije aktivirao, ali je hakerima otvorio vrata ka gotovo celokupnoj komunikaciji zaposlenih u BCBP, navodi RSE.