Koliko su opasne iranske tajne službe u Nemačkoj?

Dok vlastodršci u Iranu pokušavaju da uz krajnju brutalnost i bezobzirnost uguše narodni ustanak, Iranci u egzilu širom sveta strepe za sudbinu članova svojih porodica i prijatelje. Samo u Nemačkoj, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, živi oko 295.000 ljudi iranskog porekla (stanje 2024). Gotovo polovina njih imala je 2021. nemačko državljanstvo.

Posebno ugroženi – ljudi iz politike i medija

Mnogi od njih, pored brige za rodbinu u domovini, moraju da razmišljaju i o sopstvenoj bezbednosti – posebno ako se politički angažuju ili rade kao novinari. Tada brzo dospevaju na nišan iranskih obaveštajnih službi, koje su, prema saznanjima nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka, veoma aktivne i opasne.

„Borba protiv opozicionih grupa i pojedinaca u zemlji i inostranstvu u fokusu je iranskih obaveštajnih aktivnosti“, navodi se u standardnoj formulaciji godišnjih izveštaja Službe za zaštitu ustava. I dalje: „Za vlasti Irana takve grupe predstavljaju pretnju opstanku njihove vladavine. To se posebno jasno vidi u ponovljenom nasilnom gušenju protesta od strane režima.“

Otmice i ciljane likvidacije

Te rečenice zastrašujuće su aktuelne s obzirom na nasilje islamskog režima u Iranu. Više hiljada ljudi navodno je već ubijeno. Podaci o hapšenjima i žrtvama, međutim, ne mogu se nezavisno proveriti.

Da li iranske obaveštajne službe sada intenziviraju aktivnosti u Nemačkoj? To je ipak teško proceniti ovako kratko nakon početka masovnih protesta. U osnovi važi ono što tajna služba već godinama posmatra: „Aktivnosti špijuniranja iranskih obaveštajnih službi često služe za pripremu državno terorističkih akcija, uključujući otmice pa čak i ciljana ubistva ljudi.“

Nemac iranskog porekla otet i ubijen

Služba za zaštitu ustavnog poretka ozbiljno upozorava da i osobe koje žive u Nemačkoj mogu postati žrtve takvih operacija. Podseća i na slučaj čoveka s iranskim i nemačkim državljanstvom Džamšida Šarmahda koji je 2020. otet tokom putovanja u susednu zemlju Irana, a četiri godine kasnije i pogubljen – kako je prvobitno javljeno. Kasnije se, međutim, tvrdilo da je umro neposredno pre planirane egzekucije.

Nemačka Služba za zaštitu ustava uočava da tu postoji obrazac: „Može se pretpostaviti da Iran i dalje namerno hapsi zapadne državljane pod izmišljenim izgovorima i koristi ih kao sredstvo pritiska u vidu ’politike talaca’.“ Cilj je ostvarivanje političkih interesa, na primer razmjena za osobe pritvorene u inostranstvu.

Nemačka zatvorila sve iranske konzulate

Na smrt Nemca iranskog porekla nemačka vlada reagovala je 2024. zatvaranjem tri iranska generalna konzulata u Frankfurtu na Majni, Minhenu i Hamburgu. Deo diplomatskog osoblja morao je da napusti Nemačku. Iran otada ima samo ambasadu u Berlinu.

Nakon ukidanja konzulata režimu je verovatno postalo teže da u Nemačkoj postavlja špijune pod krinkom diplomata – praksu koja je raširena širom sveta. Za Iran je špijunaža u inostranstvu posebno važna zbog dugogodišnjih ekonomskih sankcija – kako bi, između ostalog, pribavio znanje za svoj sporni nuklearni program.

Sajber-napadi i protiv opozicionara

Kibernetička špijunaža već dugo je deo repertoara iranskih obaveštajnih službi, bar od 2013. godine prema saznanjima nemačke Službe za zaštitu ustava. Tu ulogu igraju ekonomski interesi, ali i pokušaji zastrašivanja onih koje režim smatra najgorim neprijateljima – ljudi koji se zalažu za slobodu mišljenja i ljudska prava.

Ali, aktivnosti iranskih službi u Nemačkoj daleko prevazilaze ekonomsku špijunažu i praćenje opozicione iranske dijaspore. Potencijalne mete su i izraelske i jevrejske institucije, jer Iran negira pravo Izraela na postojanje.

Napad zapaljivim sredstvom blizu sinagoge

U novembru 2022. u Bohumu (Severna Rajna-Vestfalija) zapaljivim sredstvom oštećena je škola u blizini lokalne sinagoge. Počinilac je naredne godine osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu.

Sud je utvrdio da je planiranje napada poteklo od jedne državne iranske institucije.