Komšić uputio pismo evropskim zvaničnicima

Kako je pojašnjeno iz Komšićevog kabineta, pismo je poslato na adrese predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija, predsednika Evropskog veća Donalda Tuska, predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera, visoke predstavnice EU Federike Mogerini, komesara EU za proširenje i politiku susedstva Johanesa Hana i poslanicima Evropskog parlamenta, preneo je N1 BiH.

Komšić se evrospkim zvaničnicima obraća, kako navodi, zbog neistina o izbornom procesu u BiH, kao i povodom otvorene diplomatske agresije jedne članice Europske unije na državu Bosnu i Hercegovinu, koja je predala zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Pre svega, želim naglasiti da su oktobarski izbori u BiH održani u skladu s važećim Ustavom i Izbornim zakonom BiH, naveo je Komšić, ukazujući da je polemiku izazvala odluka bosanskohercegovačkih birača da ga po treći put izaberu za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda.

On je ocenio da je pismo hrvatskih poslanika „udar na Dejtonski sporazum i na suverenitet Bosne i Hercegovine, čije je suvereno pravo da odlučuje o svom izbornom sistemu“ Radi se o direktnom mešanju Republike Hrvatske u unutrašnja pitanja BiH, što je suprotno kako međunarodnom pravu i poretku, tako i uobičajenim odnosima između dve suverene države, napomenuoo je Komšić.

Podsećajući evropske zvaničnike detaljno na odredbe Dejtonskog sporazuma, Komšić je konstatovao da su dosadašnji član Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda Dragan Čović, premijer Hrvatske Andrej Plenković i njihove dve sestrinske stranke, HDZ BiH i HDZ Hrvatske, i članovi Evropskog parlamenta iz Hrvatske, uložili ogromni politički i diplomatski napor kako bi, u okviru institucija EU, problematizovali njegov izbor u Predsedništvo BiH. Po istom Izbornom zakonu i Ustavu BiH izabran je i odlazeći saziv Predsedništva BiH i odlazeći član Predsedništva BiH Dragan Čović iz HDZ BiH, tako da je i njegov raniji, kao i moj sadašnji, izbor za člana Predsedništva iz reda hrvatskog naroda potpuno legalan i u skladu sa Ustavom BiH, podvukao je Komšić.

U pismu se dodaje da je Čović po istom zakonu već dva puta biran u Predsedništvo BiH, a po istom zakonu se kandidovao i na ovim izborima, dok je problematizovanje izbora počelo tek kad je izbore izgubio. U proteklih godinu i po izmene Izbornog zakona bile su tema sastanaka brojnih ekspertskih grupa, uz političku i ekspertsku pomoć prijatelja iz EU i SAD u kojima HDZ BiH nije pokazao ni minimum volje da se dođe do novog rešenja, uporno insistirajući na predlogu koji je u koliziji sa evropskim demokratskim standardima i presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, preporukama Vencijanske komisije, kao i Odlukama Visokog predstavnika, navodi se u pismu. Gospoda Plenković i Čović, kao i pojedini članovi Evropskog parlamenta iz Hrvatske, kako bi privukli pažnju institucija EU, neutemeljeno, ističe Komšić, šire strah kako bez izmena Izbornog zakona, i to izmena po njihovim političkim željama koje nisu u skladu sa demokratskim standardima, neće biti moguće sprovesti neposredne izbore za gornji dom Parlamenta Federacije BiH.

Komšić, takođe, podseća da je EU nedvosmisleno zatražila da princip jednakosti svih građana i nediskriminacije mora garantovati država Bosna i Hercegovina, a da hrvatski evroparlamentarci traže da se pored već postojećih diskriminatorskih odredbi, koje su prepoznate i utvrđene, uvedu dodatne i nove diskriminitorske odredbe koje bi ograničile i onako već ograničeno opšte pravo glasa na način da samo Hrvati mogu birati Hrvate, Srbi Srbe, Bošnjaci Bošnjake. Ovakav, duboko anticivilizacijski, segregacijski i antievuropski princip trajno bi podelio već dovoljno podeljenu zemlju i uveo etničku segregaciju kao dominantan način funkcionisanja BiH, istakao je Komšić.

On veruje da postoje zemlje u Savetu EU, koje neće dozvoliti da se temeljni evropski principi zaštite osnovnih ljudskih prava podrede ambicijama jedne „destruktivne politike koja, putem svojih takozvanih ‘legitimnih političkih predstavnika naroda’, vodi u novo iscrtavanje granica u BiH i nestabilnost“.

Siguran sam da će se EU držati na poziciji nužnosti usklađivanja Ustava i izbornog zakona BiH s presudama Evropskog suda za ljudska prava. One ne samo da traže da svi građani Federacije BiH i Republike Srpske, bez obzira na njihovu pripadnost, mogu glasati na izborima za članove Predsedništva BiH, već da mogu i biti birani u Predsedništvo BiH i biti delegirani u domove naroda, piše u pismu. Sve relevantne institucije Bosne i Hercegovine zadužene za sprovođenje izbornog procesa u BiH verifikovale su izbor članova Predsedništva BiH kao potpuno legalan i u skladu sa Ustavom BiH, podseća Komšić, i svi relevantni međunarodni faktori takođe su izborni proces u BiH potvrdili kao ustavan.

Na kraju Komšić iznosi stav da BiH vidi kao punopravnu članicu EU, NATO i Svetske trgovinske organizacije i kao državu koja želi da razvija bilateralne odnose s neposrednim susedima, gde će sporazumi o granicama s  Hrvatskom i Srbijom biti jedan od prioriteta.

Trudiću se da BiH doprinese regionalnoj stabilnosti i razvoju regionalnih odnosa, napisao je Komšić. U pismu evropskim zvaničnicima Komšić je poručio da svesrdno podržava sprovođenje Sporazuma iz Prespe između vlada Makedonije i Grčke, nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda, koji želi da se završi sveobuhvatnim sporazumom dve strane koji neće prouzrokovati negativne posledice u regionu. Poslanici iz Hrvatske u Evropskom parlamentu požalili su se visokim zvaničnicima EU na izborni proces u Bosni i Hercegovini, zahtevajući da se o toj temi raspravlja na sledećoj sednici Veća za spoljne poslove Evropske komisije.