Korupcija ozbiljna pretnja u svakom delu sveta, Srbija najlošija u regionu: Šta je sve pokazao najnoviji izveštaj Transparensi internešenala?

IPK rangira 182 zemlje i teritorije širom sveta prema percipiranom nivou korupcije u javnom sektoru. Rezultati su dati na skali od 0 (veoma korumpirano) do 100 (vrlo čisto). Dok je 31 zemlja značajno smanjila nivo korupcije od 2012. godine, ostale ne uspevaju da se pozabave problemom – i dalje stagniraju ili su se pogoršale tokom istog perioda.

Globalni prosek je pao na novi minimum od 42, dok više od dve trećine zemalja ima rezultat ispod 50.

Na vrhu globalne liste su Danska (89) i Finska (88), a na samom dnu Somalija (9) i Južni Sudan (9).

Srbija je po Indeksu percepcije korupcije (Corruption Perception Index – CPI) za 2025. godinu zauzela 116. poziciju među ukupno 182 zemlje i teritorije u svetu, što je njen najgori plasman u poslednje dve decenije

Na skali od nula (izuzetno korumpirane) do 100 (veoma „čiste“) ostvarila skor 33, što je za dva poena niže nego prethodne godine, i ujedno najlošiji plasman od 2004. godine.

Srbija je tako prvi put iza Bosne i Hercegovine (34), a u celoj Evropi iza nje su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22).
Izveštaj pokazuje zabrinjavajuću sliku dugoročnog pada liderstva u borbi protiv korupcije. Čak i uspostavljene demokratije, poput SAD, Velike Britanije i Novog Zelanda, doživljavaju pad učinka.

“Nekoliko vlada više ne smatra da je borba protiv korupcije prioritet”, rekao je za DW predsednik Transparensi internešnela Fransoa Valerijan i dodao da su vlade možda imale utisak da su učinile sve u suočavanju sa korupcijom i da su morale da se okrenu drugim prioritetima.

Cenu plaćaju ljudi, navodi se u izveštaju, jer korupcija dovodi do nedovoljno finansiranih bolnica, neizgrađene odbrane od poplava i uništava nade i snove mladih ljudi.

Lideri moraju da deluju da bi se izborili sa zloupotrebom moći i širim faktorima koji pokreću ovaj pad, kao što su ukidanje demokratskih kontrola i ravnoteže i napadi na nezavisno civilno društvo.

Antivladini protesti u mnogim delovima sveta pokazuju da su ljudi siti neodgovornog vođstva i da zahtevaju reforme.

“Naše istraživanje i iskustvo kao globalnog pokreta za borbu protiv korupcije pokazuju da postoji jasan plan kako da se vlast drži odgovornom za opšte dobro. Napredak je moguć uz akcije za jačanje pravosudnih sistema, poboljšanje nadzora nad javnim službama i troškovima i držanje tajnog novca van izbora. Takođe je od vitalnog značaja zaštititi građanski prostor, demokratiju i slobodu medija, uz istovremeno zatvaranje rupa u tajnosti koje omogućavaju da koruptivni novac prelazi granice”, smatraju u Transparensiju.

Šta se dešava širom sveta?

Bez obzira da li se suočavaju sa nedavnim talasom nazadovanja ili se bore sa širim izazovima koji dugo potkopavaju reforme, svaki region ima mnogo posla da reši probleme sa korupcijom. Ali skoro svi imaju priče o uspehu koje pokazuju da je napredak moguć.

Osam zemalja u Azijsko-pacifičkom regionu se poboljšalo od 2012. godine, međutim, postoje velike razlike unutar ovog raznolikog regiona gde se mnoge zemlje bore sa korupcijom.

Sa dobro povezanim elitama koje često kupuju politički uticaj i mnogim zakonima koji se ne sprovode pravilno, većina lidera u ovom delu sveta ne ispunjava svoje obaveze.

U Americi, godine neaktivnosti vlada u rešavanju problema korupcije oslabile su demokratiju i omogućile rast organizovanog kriminala, sa ozbiljnim uticajem na ljudska prava i bezbednost.

Indeks pokazuje da su Sjedinjene Američke Države pale na najniži rezultat ikada sa 64 boda, što je pad od čak 10 bodova u odnosu na 2016. godinu.

Transparensi ocenjuje da se politička klima u SAD pogoršava već više od decenije i navodi da najnoviji podaci nisu odraz samo dešavanja nakon povratka američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću prošle godine.

Istočna Evropa i Centralna Azija ostaju jedan od regiona sa najslabijim učinkom na svetu, sa široko rasprostranjenom nekažnjivošću za korupciju koju pokreću lični interesi koji dominiraju većinom vlada i njihovih institucija.

Slaba demokratija u većem delu podsaharske Afrike, ponekad uparena sa oružanim sukobima, nesigurnošću i eskaliranim građanskim nemirima, nastavlja da potkopava upravljanje, ekonomsku stabilnost i napore za razvoj.

Vlade Bliskog istoka i Severne Afrike i dalje ne uspevaju da se izbore sa korupcijom u javnom sektoru, što odražava nedoslednu posvećenost lidera i slabost institucija koje bi trebalo da pozivaju vlast na odgovornost.

Zemlje Zapadne Evrope čine devet od deset najboljih zemalja u svetu na Indeksu percepcije korupcije. Međutim, napori u borbi protiv korupcije su uglavnom zastali poslednjih godina, a prosečan rezultat Indeksa percepcije korupcije u regionu pada brže nego u bilo kom drugom.

Ocena Srbije je devet poena ispod globalnog proseka, a 29 poena niža od proseka Evropske unije.