„Kremlj se oslanja na taktiku terora“: Vojni stručnjak o promeni pristupa Rusije

Sada Moskva pokušava da nadoknadi neuspehe iz letnjih meseci pojačavanjem borbenih dejstava tokom jeseni, menjajući taktički pristup i pregrupišući snage, piše Dmitro Zajmilo, vojni stručnjak i izvršni direktor ukrajinskog Centra za bezbednost i saradnju u analizi za Moskovski tajms (The Moscow Times).

Uprkos očiglednom neuspehu ofanzive, predsednik Vladimir Putin i dalje tvrdi da Rusija pobeđuje i insistira na tome da Ukrajina treba da ustupi deo teritorije.

Na sastanku sa najvišim vojnim rukovodstvom Ministarstva odbrane 7. oktobra, Putin je izjavio da se ukrajinske snage povlače duž cele linije fronta, što pokazuje koliko je udaljen od stvarnosti na terenu.

Čini se da Kremlj veruje kako Rusija može da izdrži duže od Zapada i Ukrajine i da preživi rat iscrpljivanja.

Međutim, Kijev ne samo da drži položaje na prvim linijama i zadržava brojnije ruske snage, već i aktivno deluje na slabljenje ruskih vojnih i ekonomskih kapaciteta.

Tako se ruska komanda suočava s dilemom: kako efikasno odgovoriti na ukrajinske napade iz dubine teritorije.

Ako je nekada veličina Rusije bila prednost, sada se zbog sve dubljih udara ukrajinskih dronova ta veličina pretvara u slabost. Moskva nije u stanju da zaštiti celu teritoriju Ruske Federacije od ukrajinskih dronova i raketa.

Sistemi PVO i mobilne vatrene grupe koncentrisani su u pograničnim regionima i oko prestonice, dok su rafinerije nafte, energetska infrastruktura, objekti vojne industrije i drugi vojni ciljevi ostali ranjivi.

Prema rečima komandanta Oružanih snaga Ukrajine, Oleksandra Sirskog, ukrajinski dronovi su u avgustu pogodili više od 60 ciljeva u Rusiji, a u septembru još 40, uključujući najmanje 26 meta povezanih sa ruskim naftnim i gasnim sektorom.

Napad ukrajinskih dronova 7. oktobra na rafineriju u Tjumenu, udaljenu 2.000 kilometara od granice, pokazuje da ni industrijsko jezgro Urala više nije sigurno.

Kremlj će pokušati da nadoknadi svoje neuspehe i pokaže barem delimične rezultate pre dolaska hladnog vremena. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da se ruska komanda fokusirala na zauzimanje Pokrovska, koji je postao centralni element ruske strategije u Donbasu.

Uopšteno govoreći, planovi Kremlja za jesen predstavljaju nastavak ranijih planova iz ove godine. Prema rečima zamenika šefa predsedničke administracije, Moskva planira da proširi okupacionu zonu u istočnoj Ukrajini do kraja 2025. godine i da u potpunosti zauzme Donjecku i Lugansku oblast.

Do kraja 2026. godine planira da zauzme celu teritoriju Ukrajine levo od reke Dnjepar, čime bi Ukrajina ostala bez izlaza na Crno more.

Trenutno ruske snage nastavljaju da premeštaju i koncentrišu vojne jedinice ka pravcima Zaporožja i Donjecka, očigledno se pripremajući za konačnu bitku za Donbas.

Iako Moskva svim silama pokušava da ostvari svoj cilj, trenutnim tempom napredovanja – čak i u najboljem slučaju – Rusiji bi mogle biti potrebne godine da ostvari svoje planove.

U senci dešavanja na frontu, Kremlj takođe ulaže u strategiju terorisanja civila tokom jeseni i zime.

Od kraja avgusta, ruski dronovi gađaju energetska i gasna postrojenja u gradovima na liniji fronta. Ova taktika se nastavila tokom oktobra napadima na civilnu infrastrukturu, uključujući železničke stanice i energetska postrojenja u pograničnim oblastima.

Kao odgovor, Ukrajina je izvela nekoliko udara na energetsku infrastrukturu u Belgorodskoj i Brjanskoj oblasti, izazvavši nestanke struje. Treba napomenuti da je Kijev prethodno upozorio Moskvu da će preduzeti protivmere ukoliko Rusija nastavi sa kriminalnim napadima na civilnu infrastrukturu.

Događaji ove jeseni, uključujući hibridnu agresiju protiv evropskih zemalja, jasno su pokazali da Kremlj nije spreman za istinske mirovne pregovore i da mu je cilj da nastavi rat.

Nedavna izjava zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova o „iscrpljenosti zamaha za mirno rešenje rata u Ukrajini“ i Putinova strategija „večnog rata“ znače da je jedini način da se Kremlj primora na mir – stvaranje uverljive sile odvraćanja.

Ruska agresija na Ukrajinu tokom 2025. godine sve više pokazuje svoja ograničenja, kako na vojnom tako i na ekonomskom planu. Ljudski gubici Rusije postali su katastrofalni – sa više od 281.000 ukupnih gubitaka u prvih osam meseci godine.

Tempo ruske ofanzive se usporava, a cena svakog kilometra osvojenog teritorijalnog napretka meri se stotinama izgubljenih vojnika. Istovremeno, ekonomska kriza u Rusiji se produbljuje, pri čemu većina budžetskog deficita ide na finansiranje rata, dok regioni i stanovništvo sve više trpe posledice ekonomske stagnacije.

Trenutni fokus Kijeva je na jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta razvojem domaće industrije kroz produbljivanje saradnje sa evropskim partnerima.

Da bi se za to kupilo vreme, saveznici Ukrajine – uključujući predsednika SAD Donalda Trampa – moraju nastaviti da vrše pritisak na Kremlj da odustane od svojih imperijalnih ambicija i pristane na pravedan mir.