„Mogu uništiti Rusiju kao petro-državu“: Da li će Trampove sankcije Rosnjeftu i Lukoilu dovesti do promene Putinovog ponašanja?

Od Trampovog povratka na predsedničku funkciju u januaru, ovim merama protiv Rosnjefta i Lukoila, prvi put su SAD sankcionisale Rusiju.

Američki ministar finansija, Skot Besent, navodi da su sankcije neophodne zbog „Putinovog odbijanja da okonča ovaj besmisleni rat“ i da su kompanije na koje su mere usmerene odgovorne za finansiranje „ratne mašinerije Kremlja“.

On naglašava da su SAD spremne da preduzmu i dodatne korake.

Tramp je sankcije nazvao „izvanrednim“, ali su stručnjaci podeljeni oko toga koliko će one zaista biti efikasne u usporavanju rata i dovođenju Putina za pregovarački sto. Eksperti smatraju da će sve zavisiti od toga koliko odlučno će SAD sprovoditi ove mere.

Šta je objavljeno?

Sankcije koje je objavilo američko Ministarstvo finansija podrazumevaju da će sva sredstva kompanija Rosnjeft i Lukoil u Sjedinjenim Državama biti zamrznuta, dok će američkim kompanijama i pojedincima biti zabranjeno poslovanje sa njima.

Ministarstvo je dalo kompanijama rok do 21. novembra da okončaju sve transakcije sa ruskim proizvođačima nafte.

Prema podacima agencije Blumberg, Rosnjeft i Lukoil su dve najveće naftne kompanije u Rusiji i zajedno čine gotovo polovinu ruskog izvoza sirove nafte.

Obe kompanije prošle nedelje su već bile obuhvaćene sankcijama Velike Britanije, dok je Evropska unija objavila novi, 19. paket sankcija protiv Rusije, koji između ostalog uključuje zabranu uvoza ruskog ukapljenog prirodnog gasa (LNG).

Mere SAD-a obuhvataju i desetine njihovih podružnica, koje su takođe stavljene na listu sankcionisanih entiteta.

Vašington preti i sekundarnim sankcijama stranim finansijskim institucijama koje posluju s Rosnjeftom i Lukoilom, piše Gardijan, što bi moglo uključiti i banke koje posreduju u prodaji ruske nafte u Kini, Indiji i Turskoj.

Indijske rafinerije preispituju svoje ugovore o nabavci ruske nafte

Državne rafinerije u Indiji već proveravaju dokumentaciju o trgovini ruskom naftom kako bi se uverile da snabdevanje ne dolazi direktno od kompanija Rosnjeft i Lukoil, nakon što su SAD uvele sankcije tim firmama. To je Rojtersu rekao izvor upoznat sa situacijom.

Državne rafinerije, uključujući Indian Oil Corp (IOC), Bharat Petroleum Corp (BPCL), Hindustan Petroleum Corp (HPCL) i Mangalore Refinery and Petrochemicals (MRPL), trenutno proveravaju teretne listove (bill of lading) za rusku sirovu naftu koja bi trebalo da stigne posle tog datuma, kako bi se osiguralo da ne potiče direktno od Rosnjefta ili Lukoila, naveo je izvor.

Kako navode trgovinski izvori, indijske državne rafinerije retko kupuju rusku naftu direktno od Rosnjefta i Lukoila – obično to rade preko posrednika.

Indija je postala najveći uvoznik ruske nafte po sniženoj ceni nakon što su zapadne zemlje obustavile kupovinu ruske nafte posle invazije Moskve na Ukrajinu u februaru 2022.

Od januara do septembra ove godine, Indija je uvozila oko 1,7 miliona barela ruske nafte dnevno, pri čemu su privatne rafinerije Reliance Industries i Nayara Energy preuzele najveći deo isporuka.

Rast cena nafte

Cena nafte je u četvrtak porasla za više od jednog dolara po barelu, nastavljajući rast sa prethodnog dana, nakon što su SAD uvele sankcije ruskim naftnim kompanijama.

Fjučersi za Brent sirovu naftu porasli su za 1,76 dolara ili 2,81 odsto, na 64,35 dolara po barelu, dok su fjučersi za američku West Texas Intermediate (WTI) naftu skočili za 1,68 dolara ili 2,87 odsto, na 60,18 dolara po barelu, preneo je Rojters.

Ipak, prema mišljenju analitičara za tržišta Tonija Sjakamora iz IG-a, rast cena nafte je za sada relativno umeren jer su prethodne pretnje sankcijama ili tarifama često bile odložene ili ublažene, a sankcije je teško i sprovesti u praksi.

Odmah nakon najave američkih sankcija, fjučersi za Brent i WTI skočili su za više od 2 dolara po barelu, što je dodatno podstaknuto i rastućom potražnjom za energijom u SAD.

Prošle nedelje, SAD su pozvale Japan, takođe velikog kupca ruskog LNG-a, da prekine uvoz ruske energije, uoči predsednikove Trumpove posete Aziji, dok Vašington pojačava pritisak na region da postepeno odustane od ruskih energenata.

Zašto sada sankcije?

Tokom predizborne kampanje prošle godine, Tramp je tvrdio da će okončati rat u Ukrajini „za 24 sata“ ako bude izabran.

Međutim, podseća Gardijan, otkako se vratio u Belu kuću, shvatio je da je taj zadatak mnogo teži nego što je zamišljao.

Njegov stav o ratu se više puta menjao – od izjave prošlog meseca da Ukrajina može povratiti svu teritoriju izgubljenu od invazije 2022. godine, do ove nedelje, kada je predložio da se region Donbas podeli tako da većina ostane pod ruskom kontrolom.

Ove nedelje, Tramp je iznenada odustao od planiranog drugog samita sa Putinom u Budimpešti. Mediji pišu da je njegova administracija bila frustrirana zbog preduslova koje je ruska strana postavila za sastanak.

„Svaki put kada razgovaram sa Vladimirom, imamo dobre razgovore, ali onda to ne vodi nigde“, rekao je Tramp.

Američki predsednik je odolevao pritiscima saveznika u Kongresu da uvede dodatne sankcije, ali ruska nepristajanja na promene stava – zajedno sa stalnim lobiranjem iz Evrope – čini se da su promenili njegove kalkulacije.

Da li će Trampove sankcije dovesti do promene ponašanja Kremlja?

Porezi iz energetske industrije čine oko četvrtine ruskog budžeta, a dodatne sankcije će dodatno otežati Rosnjeftu i Lukoilu poslovanje, što će povećati pritisak na Putina.

Maršal Bilingsli, zvaničnik Ministarstva finansija iz Trampovog prvog mandata, smatra da je pretnja da se ciljaju banke koje posluju sa ove dve kompanije jedna od najvažnijih mera koje su najavljene, „jer će otežati kompanijama koje uvoze rusku sirovu naftu“.

„Čak i ako rafinerije iz Indije, Kine ili Turske žele da nastave sa kupovinom, njihove banke bi mogle da kažu ‘ne'“, ukazuje Bilingsli.

Tomas Graham, saradnik Saveta za spoljne odnose, je oprezniji. On je za Bloomberg naveo da se Bela kuća vara ako misli da će ovo dovesti do radikalne promene u ponašanju Kremlja ili Putina.

„Kremlj je vrlo dobar u zaobilaženju ovakvih sankcija“, naglasio je Graham.

Na kraju, uticaj novih mera zavisiće od toga koliko će SAD aktivno sprovoditi pretnje prema finansijskim institucijama koje posluju sa Rosnjeftom i Lukoilom.

Administracija prethodnog američkog predsednika Džozefa Bajdena odlučila je da ne uvodi sankcije ovim kompanijama zbog zabrinutosti da bi takav potez mogao da podigne cene energenata u trenutku kada se inflacija konačno smiruje.

Stručnjaci kažu da Trampova kampanja za održavanje niskih cena goriva i upravljanje krizom troškova života može umanjiti efekat novih sankcija, ukoliko one počnu dramatično da utiču na cenu nafte.

Šta još SAD mogu da učine?

Saveznici Ukrajine nastavljaju da vrše pritisak na Trampa da podrži druge vidove pomoći, među njima je plan da se koriste zamrznuta ruska sredstva s početka rata za finansiranje ukrajinske odbrane.

Očekuje se da će lideri EU dogovore zajam Ukrajini od 140 milijardi evra (162 milijarde dolara) bez kamate, koji bi bio obezbeđen zamrznutim ruskim sredstvima u Evropi. Izveštaji sugerišu da su se SAD povukle iz podrške ovom planu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i dalje lobira kod SAD za dugometne rakete koje bi mogle da pogode duboko unutar Rusije. Napori da se dobiju Tomahavk rakete na sastanku u Beloj kući prošle nedelje su propali nakon što je Tramp razgovarao telefonom sa Putinom.

U sredu je Vol Strit Žurnal  izvestio da će Trampova administracija dozvoliti Ukrajini da koristi dugometne rakete isporučene od saveznika za napade duboko unutar Rusije, poput britanskih raketa Storm šedou koje su korišćene za nedavni napad na hemijski pogon u Brjansku, uprkos zabrinutostima Vašingtona zbog moguće eskalacije tenzija sa Kremljom.

Međutim, Tramp je na društvenim mrežama demantovao da je ukinuo bilo kakva ograničenja.

„SAD nemaju nikakve veze sa tim raketama, odakle god one dolazile i šta Ukrajina sa njima radi“, naveo je Tramp.