Istraga: Kako Kubanci hrle u ruski rat – da li se Havana pravi slepa?

Frank Dario Jarosai Manfuga, 36-godišnjak, pridružio se ruskoj vojsci u januaru 2024.

Do marta ga je uhvatila ukrajinska vojska, a sada se nada izlazu iz očajne situacije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom.

„Nikada nisam nameravao da ubijem nikoga. Nikada nisam želeo da učestvujem u ratu. Imam porodicu“, kaže Manfuga, tvrdeći da je prevaren da se ukrca u avion za Rusiju pod obećanjem građevinskog posla.

Možda bi neka organizacija mogla da me spase“, dodao je on i istakao da ne želi da se vraća ni u Rusiju ni na Kubu.

Manfugina tvrdnja da je prevaren nije mogla da se proveri.

Bivši profesor geografije, koji je kasnije postao profesionalni muzičar da bi dopunio svoj prihod, sada je zarobljeni plaćenik.

Njegov intervju sa Šemima, istraživačkom jedinicom ukrajinske službe RSE/RL, dogovoren je putem kontakata u ukrajinskoj vojsci, koja želi da pokaže kako Rusija regrutuje strane borce širom sveta da bi podstakla invaziju i neutralisala nepopularne prisilne mobilizacije kod kuće.

U slučaju Manfuge, ta udaljenost je više od 9.500 kilometara od Moskve.

I nije jedini.

„Na osnovu pasoša do kojih su došli ukrajinski hakeri, informacija sa Kube, brojnih video snimaka koje smo videli i izveštaja o nekim Kubancima koji su poginuli u borbama, možemo proceniti da se oko 5.000 kubanskih vojnika bori za Rusiju“, rekao je Orlando Gutijerez-Boronat, suosnivač Kubanske demokratske direkcije, američka nevladina organizacija Advokatska demokratska organizacija Kubanske promene. „Ova mreža ne bi mogla da funkcioniše bez odobrenja kubanskog režima.

Ako je ta brojka tačna, to bi bilo manje od polovine broja vojnika iz Severne Koreje koji navodno učestvuju u ratu uz otvorenu podršku svoje vlade – posebno u naporima da se suprotstave ukrajinskoj ofanzivi u ruskoj oblasti Kursk.

Ali, za razliku od Severnokorejaca, kubanski borci u Rusiji ostavili su značajan trag na društvenim medijima, pri čemu su mnogi otvoreno prihvatili militarizam i ideologiju Kremlja, pokazalo je istraživanje Šema.

Ti postovi su pomogli Šemama da identifikuju stotine plaćenika, lociraju ranije nepoznate centre za obuku koristeći satelitske snimke i otkriju lokacije i prirodu kubanskih vojnih aktivnosti u Rusiji i teritorijama koje su okupirale Rusije u Ukrajini.

Oni takođe postavljaju pitanje koliko proruska vlada Kube zaista pokušava da „neutrališe i demontira mrežu trgovine ljudima“, kako je njeno Ministarstvo spoljnih poslova tvrdilo u septembru 2023, kada su počeli da se pojavljuju dokazi o Kubancima u ratu.

Mrtav u borbi za Bahmut

Važni pokazatelji stepena umešanosti Kube u rat pojavili su se samo nekoliko dana nakon saopštenja kubanskog ministarstva spoljnih poslova, kada je hakovanje dokumenata otkrilo skoro 200 Kubanaca koji služe u ruskoj vojsci, prvobitno raspoređenih u regionu Tula, južno od Moskve.

Ova baza podataka je prvi put otkrivena zahvaljujući istraživačkoj grupi InformNapalm fokusiranoj na Ukrajinu, dok su dokumenti koji dokazuju uslugu Kubanaca došli sa naloga e-pošte ruskog majora koji je hakovala ukrajinska hakerska grupa Ciber Resistance.

Od tada su novinari RSE na ruskoj društvenoj mreži VKontakte pronašli nove dokaze o stotinama drugih kubanskih plaćenika.

U mnogim slučajevima, njihovi nalozi su kreirani 2024. godine – što je izgleda bila godina kada su stigli u Rusiju na obuku.

Istraga Šeme povezala je mnoge kubanske plaćenike sa onlajn prisustvom sa 106. vazdušno-desantnom divizijom.

Na primer, fotografija koju je u julu 2023. postavio čovek po imenu Alieskij Anače ima geografsku oznaku Promisleni projekat, oblast grada Tule poznata po tome što je ugostila 106. vazdušno-desantnu diviziju i njen 51. padobranski puk.

Novinari su naknadno uspeli da geolociraju vojnu zgradu sa plavim zidovima, gde je i snimljena fotografija.

Satelitski snimci regiona sugerišu da u toj oblasti nema drugih vojnih jedinica.

Jedinice 106. vazdušno-desantne divizije učestvovale su u borbi za Bahmut. Višemesečni sukob, poznat po svojoj brutalnosti kao „mlinac za meso“, okončan je ruskom okupacijom grada u maju 2023. godine i predstavljao je jedno od najkrvavijih poglavlja rata do sada.

I najmanje jedan Kubanac, 41-godišnji borac sa pozivnim znakom Čiki, poginuo je u toj bici pre nego što je sahranjen u Moskvi, navodi se u postu VKontaktea koji su pronašli novinari RSE/RL.

Još jedan Kubanac sa istim pozivnim znakom postao je sporedna medijska zvezda u Rusiji nakon gostovanja na vojnom TV kanalu Zvezda.

U segmentu Zvezdinog programa od 2. avgusta 2024., borac, čije je pravo ime Rafael, snimljen je kako na vojnim projektilima piše „Hasta la vista, babi” („Zbogom, dušo” na španskom) i novinarima je rekao da se „zaljubio u heljdu”, glavnu rusku hranu, dok je služio vojsku.

Rafaelov profil na VKontakteu sadrži fotografije na kojima on nosi obeležja koja su povezana sa ruskom Vagner grupom.

Od avgusta pa nadalje, Rafael je objavio nekoliko fotografija sa borbenih položaja u ukrajinskoj oblasti Herson. Ali mnoge od njegovih ranijih postova na društvenim mrežama prikazuju ga sa drugim Kubancima tokom vojne obuke i izlazaka u barove u Tuli.

Fotografije iz barova i boraca koji su se pojavili u njima pomogle su novinarima RSE da geolociraju još jednu vojnu bazu koju koriste Kubanci iz 106. divizije.

Ovaj ranije nepoznati objekat u Tulskoj oblasti je poligon za obuku padobranaca, koji se na VKontakte-u neformalno naziva Krim.

Trka za rublje, pomoć Rusiji

Iznurujuće siromaštvo Kube objašnjava privlačnost ruske vojne službe Kubancima. Tradicionalno prijateljski odnosi sa Moskvom, koji datiraju još iz sovjetskih vremena, znače da građani ove ostrvske države mogu da uđu u Rusiju kao turisti bez vize.

Tipična mesečna plata za strance koji se prijavljuju u rusku vojsku po jednogodišnjem ugovoru je ekvivalentna 2.000 dolara.

To je, izgleda, bilo dovoljno Odinu Rivasu, koji se pojavio u jednoj od Rafaelovih objava iz Tule, da vođenje malog biznisa na Kubi zameni za aktivnu vojnu službu.

Rivas često objavljuje sa vojnih pozicija, promovišući ruske i sovjetske propagandne simbole.

Kubanska štampa ga je 2022. slavila kao heroja nakon što se dobrovoljno prijavio kao vatrogasac da ugasi veliki požar na naftnom terminalu Matanzas.

Matanzas je u srcu pokroviteljskih veza Moskve sa Kubom, pošto prima velike pošiljke nafte iz ruskih tankera.
Koristeći uslugu za praćenje brodova Marine Traffic i satelitske snimke Planet Labs-a, novinari RSE-a su pronašli dokaze da su ruski naftni tankeri pristajali u kubanske luke u periodu od 2022. do 2024. godine.

Prema podacima koje je Šemes dobio od instituta KSE i kompanije Kpler, 2024. godine tankerima je na Kubu prevezeno više od 1,8 miliona barela ruskih naftnih derivata. Od početka 2025. na Karibe je već prevezeno preko 700.000 barela.

Jedna od tih pošiljki stigla je u ključnom trenutku, pošto je Kuba u martu 2024. bila svedok najvećih protesta u godinama zbog nestašice energije i hrane.

Havana nikada nije formalno podržala rusku invaziju.

Međutim, 1. marta, na dan kada su ruske snage gađale civilnu infrastrukturu i ubile stotine civila širom Ukrajine, stalni predstavnik Kube pri Ujedinjenim nacijama, Pedro Luis Pedroso Kuesta, kritikovao je Zapad zbog „pretpostavke da će Rusija ostati bespomoćna pred direktnim pretnjama njenoj nacionalnoj bezbednosti“.

Ruski državni mediji su u maju 2024. izvestili da je kubanski predsednik Migel Dijas-Kanel poželeo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu uspeh u „specijalnoj vojnoj operaciji“, kako Kremlj naziva rat, tokom razgovora u Moskvi koji su se poklopili sa ruskom paradom povodom Dana pobede 9. maja.

U izjavi za Šeme, ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova je reklo da je Kuba „jasno izabrala stranu Rusije u ovom ratu velikih razmera zbog svog antiameričkog stava“.

Pored opsežnog istraživanja izvora otvorenog koda, novinari Šema su takođe dobili kopije ruskih vojnih dokumenata dobijenih od ukrajinskih vojnih izvora, a koji se odnose na druge Kubance koji služe u ruskim vojnim jedinicama.

Jedan od dokumenata je upitnik Hulija Pelaeza, 38-godišnjeg muškarca koji je prošlog septembra apelovao na VKontakte za pomoć u nabavci avionske karte za Moskvu kako bi se registrovao u „bilo kom centru za zapošljavanje“.

U upitniku, Pelaez, koji je rekao da nikada ranije nije bio u inostranstvu, oslanjao se na propagandni narativ Kremlja o Ukrajini kada je objašnjavao svoju motivaciju za pridruživanje ratu.

Smatram to dužnošću svake slobodne osobe koja mrzi naciste“, napisao je Pelaez.

Do kraja oktobra, prema njegovom profilu na društvenim mrežama, Pelaez je već bio u Rusiji, gde je postavio fotografiju svoje vojne opreme – na kojoj se vidi proratni simbol „Z“, oznaka kubanske zastave i dokument koji podseća na ruski pasoš.