Političke bitke u Ukrajini jednako haotične kao i borbe na frontu

Istovremeno, prošle sedmice još dva grada pala su u ruke ruskih snaga, iako su ti gubici više simbolični nego strateški.

Ukrajina vodi egzistencijalni rat za odbranu, pokušavajući zaustaviti skoro trogodišnju sveobuhvatnu rusku invaziju. Iako iscrpljeni i pogođeni ratom, građani su uglavnom nastavili podržavati predsednika Volodimira Zelenskog, piše Radio Slobodna Evropa.

No, pukotine u političkom vrhu i među ukrajinskim liderima postaju sve vidljivije. Koliko će se proširiti i produbiti, ostaje neizvesno, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Bez obzira na to, dolaze u nezgodnom trenutku za Kijev, dok jačaju pritisci za primirje s Moskvom, a glavni ukrajinski saveznik – Sjedinjene Američke Države – sve otvorenije nastoji da okonča rat. Istovremeno, diplomatski napori dobijaju na intenzitetu uoči Minhenske bezbednosne konferencije ovog vikenda.

„Ove činjenice pokazuju da politički proces u Ukrajini ostaje aktivan čak i tokom rata“, rekla je Orisija Lucevič (Orysia Lutsevych), analitičarka iz britanskog think tank-a Chatham House. „Mnogi se nadaju mogućem primirju i povratku političke konkurencije. Gotovo kao povratak u normalan život – s izborima i političkom borbom“.

Rat: nastavak politike drugim sredstvima

Na ratištu, ukrajinske snage su mesecima u defanzivi, još od februara 2024.

U avgustu prošle godine, Kijev je pokušao da preokrene narativ pokretanjem smele prekogranične ofanzive na rusku Kursku oblast – najvećeg upada stranih trupa na rusku teritoriju od Drugog svetskog rata. Ukrajina je time želela da smanji pritisak na drugim delovima fronta i da dokaže Zapadu da je i dalje vojno sposobna i inovativna.

Zapad jeste bio iznenađen, ali ruske trupe nisu preusmjerene s drugih pravaca. Tokom jeseni i zime, ukrajinska vojska bila je prisiljena na povlačenje na više lokacija.

Velika Novosilka, grad na jugu Donbasa, pao je 27. januara, nakon što su ukrajinski zvaničnici potvrdili povlačenje 110. zasebne mehanizovane brigade. Nekoliko dana kasnije, ruske snage preuzele su poslednje delove Kurahova, potiskujući ukrajinske trupe zapadno prema Zaporožju.

General-major Mihajlo Drapatij, novi komandant ukrajinskih kopnenih snaga, dobio je naređenje da preuzme direktnu kontrolu nad istočnim frontom – što su mnogi videli kao znak zabrinutosti među vojnim zapovednicima.

Političke tenzije u glavnom gradu

U Kijevu, gradonačelnik Vitalij Kličko, bivši svetski bokserski prvak, 29. januara je javno napao Zelenskog, optuživši predsednički kabinet za političke igre prilikom imenovanja novog vojnog administratora glavnog grada.

Vojni administratori uvedeni su širom zemlje od početka invazije radi boljeg usklađivanja civilne i vojne vlasti. No, Kličko je tvrdio da je imenovanje Timura Tkačenka mesec dana ranije imalo „političke motive”, optužujući ga za „mešanje i blokiranje ekonomskih aktivnosti” u Kijevu.

„Obraćam se predsedniku Ukrajine”, rekao je Kličko u videu objavljenom na Telegramu. „Dok ste vi, kao vrhovni komandant, fokusirani na rat i odbranu zemlje, ljudi oko vas neprestano se bave političkim spletkama”.

Tkačenko nije ostao dužan.

„Nisam sklon organizovanju političkih predstava, za razliku od onih koji su u gradskoj upravi decenijama“, odgovorio je. „Rešavaćemo probleme grada i pomagati ljudima Kijeva.“

Problemi s nabavkom oružja

Istovremeno, Ministarstvo odbrane suočava se s velikom birokratskom bitkom oko načina nabavke oružja za vojsku.

Agencija za nabavku naoružanja osnovana je 2022. kako bi upravljala ogromnim prilivom vojne pomoći iz inostranstva i domaće proizvodnje. Pre toga, kupovina oružja u Ukrajini bila je često obeležena korupcijom.

No, 31. januara, ministar odbrane Rustem Umerov smenio je čelnicu agencije Mariju Bezrukovu, optuživši je za loše upravljanje.

Bezrukova je odbacila optužbe i ustvrdila da je Umerovova odluka nelegalna jer joj je nadzorni odbor produžio mandat. Nacionalni antikorupcijski biro (NABU) zatim se uključio u spor, otvarajući istragu i navodeći da bi ministar mogao biti u prekršaju zbog nepoštovanja odluke nadzornog odbora.

Nastali haos izazvao je zabrinutost među članicama G7.

„Poštovanje principa dobrog upravljanja i preporuka NATO-a ključno je za očuvanje poverenja javnosti i međunarodnih partnera“, poručili su u zajedničkoj izjavi.

Više muškaraca, više mladića

Ukrajinski problemi na frontu uveliko proizlaze iz nemogućnosti da pošalje dovoljno ljudi kako bi ojačala iscrpljene i oslabljene jedinice koje se bore protiv brojnije i bolje naoružane ruske vojske. Iako su prošle godine usvojene zakonske reforme kako bi se poboljšao postojeći sistem, zvaničnici i dalje imaju poteškoća s regrutacijom i obukom novih vojnika.

Posebno upečatljiv primer ovih izazova je skandal oko 155. zasebne mehanizovane brigade – jedinice obučene i naoružane od strane Francuske, koja je trebala biti predvodnica modernizovane ukrajinske vojske. Umesto toga, desetine vojnika su dezertirale, njen komandant je smenjen neposredno pre raspoređivanja u Donbas, a istrage su u toku kako bi se utvrdilo šta je pošlo po zlu. Zelenski je zbog toga obustavio formiranje sličnih brigada.

Zvaničnici SAD-a i drugih zapadnih zemalja zalažu se za snižavanje starosne granice za mobilizaciju sa 25 na 18 godina. No, Zelenski tome pruža otpor, strahujući da bi takav potez dodatno ugrozio ionako krhku demografsku situaciju u zemlji i dugoročno onemogućio oporavak populacije.

Slon u sobi

Sve ove izazove zasenjuje mogućnost mirovnih pregovora. Administracija Donalda Trampa već je poslala signač da će koristiti kombinaciju pritisaka i podsticaja kako bi naterala Kijev i Moskvu da barem sednu za pregovarački sto.

Jedno od ključnih pitanja u tom kontekstu jeste da li bi Ukrajina trebalo da suspenduje ratno stanje kako bi omogućila održavanje predsedničkih izbora, koji su zabranjeni od početka ruske invazije. Zelenski je osvojio petogodišnji mandat 2019. godine.

Prema anketi objavljenoj 3. februara, Ukrajinci trenutno najviše poverenja imaju u Valerija Zalužnog, bivšeg vrhovnog komandanta, koji je nedavno imenovan za ambasadora u Velikoj Britaniji. Iako se od tada drži podalje od političke scene, mnogi ga vide kao ozbiljnog kandidata ako dođe do izbora.

Na drugom mestu je Kirilo Budanov, enigmatični šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, dok je treće mesto zauzeo Oleksandr Usik, bokser koji je prošle godine osvojio titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji.

Zelenski se našao na četvrtom mestu.

Stručnjaci ističu da je njegov politički tim svestan da bi Zalužni bio ozbiljan rival na izborima. Ipak, otkako se preselio u London, grubi bivši general uglavnom poziva na nacionalno jedinstvo u borbi protiv ruskog agresora.

Uz to, postoji i bojazan da bi Rusija mogla pokušati uticati na eventualne ukrajinske izbore – kao što je to činila u prošlosti.

Sergej Žuk, saradnik Wilson Centra u Vašingtonu i profesor na Ball State Univerzitetu u Indijani, izjavio je prošlog meseca za Radio Slobodna Evropa da bi Kremlj mogao iskoristiti svoju moćnu propagandnu mašineriju i proruske elemente unutar Ukrajine kako bi destabilizovao zemlju tokom izbora.

U pozadini je i bivši predsednik Petro Porošenko, kojeg je Zelenski porazio 2019. godine. Njegove pristalice, čini se, pripremaju teren za njegov novi politički angažman, iako ostaje nepopularan u široj javnosti.

„Uvek se raspravljalo o mobilizaciji, ratnim porezima, procesu nabavke u Ministarstvu odbrane i izgradnji odbrambenih objekata oko elektrana“, kaže Orisija Lucevič. „Međutim, postoji jedinstvo tamo gde je najvažnije – oko neprijatelja, a taj neprijatelj je Rusija“.