Kubanski paradni kovčezi i počasna paljba: Amerika preti novom blokadom, ili 350 dana za smenu vlasti u Havani

Paradnim korakom, kubanski vojnici proneli su centrom Havane kovčege sa telima 32 Kubanaca ubijenih tokom američkog upada u Karakas početkom januara. Duž ulica mahali su im građani i svečano odeveni pioniri. Na putu do groblja prošli su pored murala sa likovima Fidela i Raula Kastra, Če Gevare i Uga Čaveza. Pre nego što su ostaci tela vojnika spušteni u rake, glavnim kubanskim gradom prolomio se prasak počasnog plotuna, piše RTS.

Zvuci pucnjave čuli su se i tri sedmice kasnije, kada je kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel naložio oružanim snagama da izvedu složene manevre u želji da, moguće napadače, odvrati od agresije na tu ostrvsku državu.

„Najbolji način da se spreči imperijalistička intervencija je da ih se natera da izračunaju cenu agresije“, rekao je kubanski predsednik, pre nego što je sa najbližim saradnicima odobrio „planove za tranziciju u ratno stanje“.

Helikopteri, borbena vozila, vojnici na motociklima, navodi kubanska agencija Prensa latina, brzo su neutralisali opasnost, neobično nalik onoj koju su Kastrovi revolucionari likvidirali u Zalivu svinja 1961. godine.

Ovaj put, međutim, opasnost po Kubu ne preti s mora, već od širokog političkog pritiska administracije američkog predsednika Donalda Trampa, odlučnog da sveopštu krizu u toj karipskoj državi iskoristi kako bi do kraja godine uspostavio sasvim novi režim.

Najveći pritisak, u ovoj fazi ofanzive na Kubu, pada na leđa predsednice Meksika, Klaudije Šejbaum, koja je Amerikancima objašnjavala da su naftni sporazumi sa Kubancima dugoročni, te da su isporuke nafte ponajviše humanitarnog karaktera.

Ipak, čini se da bi pritisak SAD mogao da promeni stav u Meksiko Sitiju, pre svega jer broj bilateralnih problema dve države preti da, u krajnjoj računici, dramatično skrajne značaj Kube.

Nekoliko američkih medija, uključujući Politiko i Vol strit džornal, objavio je da meksičke vlasti razmatraju tri scenarija daljih isporuka nafte Kubi, uključujući i potpunu suspenziju kako bi izbegli eventualne osvetničke poteze Trampove administracije.

Meksiko dnevno isporučuje Kubi 13.000 barela nafte, dok još 8.000 stiže iz Rusije.

U Vašingtonu, pak, razmatraju potpunu blokadu Kube i to na osnovu „Helms-Bartonovog zakona“, iz vremena tadašnjeg predsednika Bila Klintona. Taj zakon su naredne adminstracije redovno suspendovale strahujući od negativnih posledica sa ostatkom sveta, pre svega Evropskom unijom.

Trampova Bela kuća smatra da je energija ključni element u procesu smene kubanskog režima, pa se očekuju dodatni pritisci na Meksiko, kao poslednjeg velikog izvora nafte.

Tokom vikenda, u Havani je gorivo točeno samo na pumpama koje snabdevaju vladina vozila, dok su u gradu na snazi višečasovne restrikcije snabdevanja električnom energijom. Pojedini mediji navode da se litar goriva na crnom tržištu prodaje i po deset puta višim cenama od redovnih.

Ova ostrvska država uvozi oko 60 odsto energenata, od kojih je najveći deo godinama stizao iz Venecuele.

„Neću govoriti kakavi će naši koraci biti u budućnosti… Ali mislim da nije tajna da nismo preveliki ljubitelji kubanskog režima koji je, uzgred, podržavao Madura“, rekao je državni sekretar SAD Marko Rubio.

Njegov šef, Donald Tramp bio je još grublji, navodeći da na Kubu ubuduće „neće stizati ni nafta ni novac“.

„Predlažem da pristanu na dogovor, pre nego što bude prekasno“, napisao je 11. januara Tramp na mreži „Trut soušal“ (Truth Social).

Nedugo zatim, Peking je najavio da će na Kubu uputiti humanitarnu pomoć vrednu 80 miliona dolara, dok je u Havani boravila i ruska delegacija.

Iako se procenjuje da je ekonomska kriza na Kubi najdublja u poslednjih nekoliko decenija, američki analitičari upozoravaju da je ovu zemlju nemoguće porediti sa Venecuelom, pre svega jer od revolucije 1959. godine uspeva da preživi svakojake američke sankcije i vojne akcije.

Indikativan je i podatak da se, od vremena Kastra, Kubanci lakše odlučuju za odlazak sa Kube nego na proteste, pa postoji opasnost da bi kakva ozbiljnija nestabilnost u Havani, odmah, izazvali novi talas izbeglica, pre svega na Floridi.

Iako se Maduro već dvadesetak dana nalazi u zatvoru u Njujorku, američka flota sa sve nosačem aviona „Džerald Ford“, desantnim brodom „Ivo Džima“, dve krstarice i mnogobrojnim pratećim brodovima još se nalazi u Karipskom moru.