Foto: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKODok Ukrajina ulazi u četvrtu godinu odbrane od ruske invazije punog obima, u vazduhu se oseća promena – nada da bi u 2025. mogle da budu okončane borbe, ali ostaje duboka zabrinutost da bi se mogla platiti visoka cena za prolazni i nepravedni mir.
Rusija je najslabija od februara 2022: ekonomski, vojno i politički. Inflacija raste, kamatne stope su vezane na neverovatnih 21 odsto, postoji i nedostatak ljudstva za vojsku i nedostatak radne snage u civilnoj ekonomiji, državni budžet je u deficitu, a bez pristupa globalnim finansijskim tržištima, sagoreva svoje preostale devizne rezerve.
Zavisna je od Severne Koreje u pogledu municije i ljudstva, a od Irana za dronove.
U roku od šest meseci do godinu dana Rusiji će biti potrebna pauza u ratu, ukazuje u analizi za CEPA Kurt Volker, američki diplomata i stručnjak za spoljnu i nacionalnu bezbednosnu politiku SAD sa preko 35 godina iskustva. Bio je specijalni predstavnik SAD za pregovore o Ukrajini od 2017. do 2019. i ambasador SAD u NATO-u od 2008. do 2009. godine.
Volker konstatuje da do te pauze noćna ofanziva na Kremlj i napadi na liniji fronta se nastavljaju.
Ukrajina takođe oseća napor i umor od rata. Stanovništvo je umorno. Iako je odnos žrtava otprilike 3:1 u korist Ukrajine, Ukrajinci više brinu o tom jednom vojniku nego Rusija za desetine svojih vojnika. Linija fronta se jedva pomerila za dve godine, ali su troškovi visoki za Ukrajinu.
Američki predsednik Donald Tramp sada sve potresa. On nastoji da okonča rat što je pre moguće – nešto što Ukrajina očigledno želi – ali Ukrajinci strahuju da će uslovi biti nagrada za Rusiju.
Tramp je obećao niže globalne cene energenata i sankcije ako Rusija ne okonča rat, ali je takođe blokirao to da se u UN Rusija navodi kao agresor, predsednika Zelenskog naziva diktatorom i preti da će prekinuti vojnu podršku Ukrajini ako Zelenski ne podeli 50 odsto prihoda od prirodnih resursa Ukrajine sa Sjedinjenim Državama.
On je otuđio američke evropske saveznike, iako želi da preuzmu veći deo odbrambenog tereta Evrope i Ukrajine.
Naredne nedelje će odrediti kako bi mogao da izgleda mogući mir u Ukrajini. Može se desiti da se još jednom nepravedan rat pretvori u neugodan „mir“. Ovaj put, međutim, Ukrajina i Zapad moraju bolje da iskoriste vreme koje pruža prekid vatre nego Rusija.
Rusija će, naravno, koristiti prekid vatre da se ponovo grupiše, naoruža, sprovede hibridni rat i pripremi sledeću invaziju punog obima. Ukrajina i Zapad moraju da se udruže kako bi vojno ojačali Ukrajinu, obnovili ekonomiju, pružili kredibilne bezbednosne garancije i ubrzali integraciju Ukrajine u EU i NATO.
To će Putina odvratiti od daljih napada. Sve manje će dozvoliti Putinu da nekažnjeno planira nove napade Rusije na Ukrajinu i mogće druge evropske zemlje.
Uprkos drami oko različitih političkih izjava Trampove administracije, čini se da su ključni stubovi Trampovog pristupa jasni.
To su: prekid vatre, reciprocitet, odvraćanje i podela tereta.
Postizanje primirja je Trampov cilj broj jedan. On ima hvale vredan humanitarni impuls – samo želi da zaustavi ubijanje. Ali on odbija javno da prizna da je razlog svih ubistava Putinova imperijalistička i genocidna politika.
Rata uopšte ne bi bilo bez ruske želje da osvoji Ukrajinu i negira njeno istorijsko i kulturno nasleđe. Tramp vrši pritisak i na Ukrajinu i na Rusiju kako bi što pre postigli prekid vatre.
Drugi stub je reciprocitet. Kako Tramp to vidi, američki poreski obveznici dali su najmanje 100 milijardi dolara pomoći Ukrajini, bez strateškog ishoda, i ne dobijaju ništa zauzvrat.
On nastoji da uspostavi mehanizme pomoću kojih će Amerika vratiti već pruženu pomoć i biće plaćena u realnom vremenu za buduću vojnu podršku, iz potencijalnih izvora prihoda Ukrajine. Ovo bi postavilo američku vojnu podršku Ukrajini na održive poslovne temelje. Iako ravnodušan sa ljudske tačke gledišta, on je održiviji sa političke tačke gledišta.
Treći stub je odvraćanje: koliko god Tramp želi hitan završetak borbi, on takođe želi da spreči budući rat, kako ne bi narušio njegovu reputaciju mirotvorca dostojnog Nobelove nagrade.
To znači staviti na sto dovoljno sposobnosti da odvrati Putina od pokretanja novog rata. Kratkoročno, to ne bi trebalo da bude teško, s obzirom na izazove sa kojima se suočava ruska ekonomija i vojni napori.
Ali u srednjoročnom i dugoročnom periodu biće potrebna značajna posvećenost Zapada Ukrajini kako bi se Putin uverio da će budući napadi biti skupi i na kraju uzaludni.
Konačno, četvrti stub se odnosi na podelu tereta. Tramp je dugo zastupao stav da su evropski saveznici isuviše olako spremni na to da Amerike preuzme teret obezbeđivanja bezbednosti za Evropu.
On ima za cilj da dramatično rebalansira Atlantski savez, gurajući evropske saveznike da troše pet odsto BDP-a na odbranu, dok SAD smanjuju sopstveni budžet za odbranu.
Ovo podrazumeva da Evropa preuzme vođstvo u bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, i moguće da obezbedi snage za odvraćanje raspoređene u Ukrajini za obuku i opremanje ukrajinske vojske i pomoć u protivvazdušnoj odbrani.
Ako se ova četiri stuba ne spoje, Tramp bi mogao biti u iskušenju da Ukrajinu baci pod autobus. Ali ako to urade – prekid vatre, reciprocitet, odvraćanje i podela tereta – to bi zadovoljilo ciljeve Trampove politike, istovremeno garantujući ukrajinski suverenitet, nezavisnost i buduću bezbednost.
A to, zauzvrat, kupuje vreme za Ukrajinu koje se proteže dalje od naredne četiri godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
