Foto: EPA-EFE/ALEXEI NIKOLSKY Britanija je ove nedelje uvela sankcije lideru Ruske pravoslavne crkve patrijarhu Kirilu zbog njegove “istaknute podrške ruskoj vojnoj agresiji u Ukrajini“.
Evropska unija je na sličan način pokušala da sankcioniše patrijarha Kirila početkom juna, ali je tu inicijativu blokirala Mađarska.
Taj potez Ujedinjenog Kraljevstva je posledica široko rasprostranjene podrške verskog vođe ruskom ratu u Ukrajini, a papa Franja je ranije pozvao svog ruskog kolegu da se kloni politike kako bi izbegao da postane “Putinov dečak na oltaru”, ukazuje u autorskom članku Taras Kuzio, profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu Kijevsko-mohiljanske akademije i autor nedavno objavljene knjige „Ruski nacionalizam i rusko-ukrajinski rat“.
Protivljenje stavovima Kirila je takođe registrovano širom pravoslavnog sveta i iz redova same Ruske pravoslavne crkve, pri čemu su pojedini sveštenici i čitave kongregacije pokušavale da se distanciraju od Patrijarha jer su užasi sukoba u Ukrajini postali sve očigledniji.
Patrijarh Kiril se našao na udaru kritika zbog toga što je invaziju na Ukrajinu više puta prikazivao kao sveti rat, istovremeno podržavajući Putinovo poricanje ukrajinske nezavisnosti i ponavljajući propagandu Kremlja o izmišljenim fašistima.
Tokom jedne prilično tipične propovedi sredinom marta u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, patrijarh Kiril je pokušao da opravda rat, rekavši da je neophodno “odbraniti Božju istinu“ da su Rusi i Ukrajinci “jedan narod“ spojen “zajedničkim nacionalnim identitetom”.
Podrška Patrijarha Kirila ratu naglašava ulogu Ruske pravoslavne crkve kao jednog od centralnih stubova Putinovog novog ruskog imperijalizma. Tokom većeg dela Putinove 22-godišnje vladavine, Ruska pravoslavna crkva je služila kao ključno oruđe meke moći i izvor ideološke inspiracije za njegovu imperijsku agendu.
Otkako je postavljen 2009. patrijarh Kiril je bio entuzijastičan pristalica revizionističke spoljne politike Kremlja. On je propovedao doktrinu imperijalne ekspanzije na bivšem sovjetskom prostoru, dok je zagovarao domaći autoritarizam i opisivao Putinovu sve više diktatorsku vladavinu kao “božije čudo“.
Ova podrška se pokazala posebno važnom nakon Putinovog povratka na mesto predsednika 2012. i njegovog okretanja ka otvorenom imperijalizmu. Pre izbijanja neprijateljstava sa Ukrajinom 2014. Ruska pravoslavna crkva je bila istaknuto mesto u naporima Moskve da ubedi Ukrajince da odbace evroatlantske integracije i prihvate ideje duhovnog jedinstva sa Rusijom.
Patrijarh Kiril je duboko umešan u rusku vojnu agresiju na Ukrajinu.
Ruska pravoslavna crkva je dala ideološku podršku Putinovoj invaziji na Krim 2014. i podržala naknadne napore da se destabilizuje i podeli kopnena Ukrajina.
Dok su snage Kremlja podsticale pobune širom istočne i južne Ukrajine u proleće 2014. pojavili su se brojni izveštaji o lokalnim članovima Moskovske patrijaršije povezane sa Kremljem koji su nudili i duhovnu i praktičnu podršku.
Patrijarh Kiril je razbuktao eskalaciju sukoba ponavljajući retoriku Kremlja i osuđujući navodni progon Ukrajinaca koji govore ruski. U međuvremenu, pravoslavni sveštenici iz ukrajinske Moskovske patrijaršije izazvali su bes i nevericu odbijanjem da izvrše sahrane za ukrajinske vojnike koji su poginuli u odbrani zemlje od ruske invazije.
Navijanje patrijarha Kirila za tekuću osmogodišnju vojnu kampanju Kremlja protiv Ukrajine odražava Putinovo viđenje Ruske pravoslavne crkve kao duhovnog lepka koji povezuje “ruski svet“.
“Ruski svet“ je nejasan, ali moćan koncept šire civilizacijske zajednice koja prevazilazi moderne nacionalne granice i državni suverenitet koji zastupa Putin.
On je propovedao doktrinu imperijalne ekspanzije na bivšem sovjetskom prostoru, dok je zagovarao domaći autoritarizam i opisivao Putinovu sve više diktatorsku vladavinu kao “božije čudo“
Ona je ukorenjena u predstavama o zajedničkoj veri, jeziku i kulturnom nasleđu, pri čemu Ruska pravoslavna crkva obezbeđuje institucionalne osnove za ovu neformalnu imperiju. Više od jedne decenije, zagovornici “ruskog sveta“ priznavali su ponovno osvajanje Ukrajine kao svoj primarni cilj.
Ruska pravoslavna crkva je dosledno podržavala istorijske tvrdnje Kremlja o dominaciji nad Ukrajinom dok je radila protiv ukrajinskih napora da se potvrdi nezavisni identitet. Ovo je uključivalo rehabilitaciju graditelja imperija iz prethodnih generacija i veličanje tiranskih ruskih lidera kao što su Ivan Grozni i Josif Staljin u okviru kulta imperijalizma, šovinizma i ksenofobije.
Nije iznenađujuće da je ovo izazvalo gnev i protivljenje u ukrajinskom društvu, gde se velika većina stanovništva identifikuje kao pravoslavna. Milioni Ukrajinaca ostaju barem nominalno povezani sa Moskovskom patrijaršijom koju podržava Kremlj.
Patrijarh Kiril je duboko umešan u rusku vojnu agresiju na Ukrajinu
Međutim, stav patrijarha Kirila naterao je mnoge da dovode u pitanje svoju lojalnost.
Zabrinutost zbog otvorene podrške Ruske pravoslavne crkve Putinovim imperijalnim ambicijama odigrala je važnu ulogu u odluci carigradskog patrijarha iz 2019. da se Ukrajini dodeli autokefalnost ili pravoslavna nezavisnost. Ova istorijska odluka naišla je na oštro protivljenje u Moskvi i izazvala je razdor koji je potresao ceo pravoslavni svet dok je razotkrio bliske veze Ruske pravoslavne crkve sa Kremljom.
Odluka Britanije da sankcioniše patrijarha Kirila naglašava stepen međunarodne uzbune zbog odluke Ruske pravoslavne crkve da podrži najveću evropsku invaziju od Drugog svetskog rata.
Postoji sve veći konsenzus među zapadnim vladama, verskim vođama različitih veroispovesti, pa čak i članovima njegove sopstvene Crkve da patrijarh moskovski Kiril sada ima krv na rukama.
Kako osuda raste, ovonedeljne sankcije Ujedinjenog Kraljevstva verovatno neće biti poslednje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
