Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET / POOLČak i dok se brani od vojne agresije Rusije, Ukrajina je prinuđena da troši resurse i na hibridni sukob s Mađarskom, koji podstiče autoritarni premijer Viktor Orban, piše Evropska pravda.
Dok javno izgovara slogane o „miru“, Orban čini sve da gurne mađarsko društvo i državu u sukob koji je sam izmislio.
Razlog? Parlamentarni izbori zakazani su za april 2026. godine, a Orban se prvi put u svojih 15 godina na vlasti suočava s realnim rizikom poraza.
Sve ankete prvi put predviđaju da će njegova vladajuća stranka zauzeti drugo mesto, jer sve veći broj građana Mađarske izražava nezadovoljstvo njegovom vladavinom.
Da bi okupio glasače oko sebe, Viktor Orban je odlučio da svoju kampanju zasnuje na veštački konstruisanoj „ukrajinskoj pretnji“.
Mađarima se, i putem državne propagande i lično od Orbana, govori da su svi ekonomski problemi njihove zemlje povezani s Ukrajinom, te da će eventualno priključenje Ukrajine Evropskoj uniji neminovno dovesti do bankrota i kolapsa mađarske države.
Bilbordi širom mađarskih gradova preplavljeni su plakatima koji pozivaju na zaustavljanje Ukrajine i Brisela.
Cilj kampanje jeste da se glasačima ulije uverenje da samo Orban, kao neko ko je prvi identifikovao „neprijatelja“, može da ga zaustavi.
Jedino što Orbanu još uvek nedostaje jeste bilo kakav dokaz ukrajinske agresije.
Ukrajina nema nikakav interes za otvorenu konfrontaciju sa susednom vladom koja je članica i NATO-a i EU, sa pravom veta u obe organizacije.
Zato je jedan od Orbanovih glavnih prioriteta da fabrikovanjem takvog „dokaza“ ubedi mađarsko društvo. Upravo to se sada i dešava.
Izbori o Ukrajini
„Ukrajinsko pitanje“ bilo je adut u rukama Orbanovog tima pre tri godine, kada je manipulacija „ukrajinskom pretnjom“ pomogla vladajućoj stranci Fides da još jednom osvoji ustavnu većinu.
U aprilu 2022. godine, Fides je bio jasan favorit u trci, ali se opozicija nadala da bi sve opozicione stranke zajedno mogle osvojiti više mesta od vladajuće partije.
Tada je glavni Orbanov protivkandidat bio Peter Marki-Zaj, lider ujedinjene opozicije, koji se zalagao za proevropsku, demokratsku Mađarsku i podržavao demokratsku Ukrajinu.
Početkom februara 2022, čak i pre nego što je počela ruska invazija na Ukrajinu punog obima, Marki-Zaj je izrazio podršku članstvu Ukrajine u NATO-u i istakao da bi, u slučaju pristupanja Ukrajine Alijansi, sve ostale članice, uključujući Mađarsku, bile obavezne da je brane u slučaju napada.
Dve nedelje kasnije, počeo je rat punog razmera, što je izazvalo strah u mađarskom društvu.
Mađarska državna propagandna mašinerija pokrenula je napad na opozicionog lidera, koristeći njegovu izjavu o Ukrajini i NATO-u, iako je ona očigledno bila zastarela.
Rečenica izvučena iz konteksta, u kojoj Marki-Zaj pominje da bi mađarski vojnici morali da brane Ukrajinu, emitovana je na hiljade puta (u Mađarskoj su gotovo svi TV kanali pod kontrolom vlade).
Takođe je bio kritikovan zbog podrške Ukrajini, pa čak i zbog izražavanja saosećanja sa žrtvama ruskih bombardovanja.
Veruje se da je upravo ova kampanja postavila temelje za Orbanovu kasniju izbornu pobedu. Njegova stranka Fides osvojila je 52,5 odsto glasova i više od dve trećine mesta u parlamentu.
Sada, 2025. Orban se suočava sa drugačijim protivnikom.
Glavna pretnja vladajućem režimu dolazi od novoosnovane stranke Tisza, na čijem je čelu Peter Mađar, bivši član Fidesa koji je trenutno najpopularniji političar u zemlji.
Imajući u vidu iskustvo sa prethodnih izbora, Mađar se namerno drži podalje od pitanja vezanih za Ukrajinu. Ne libi se da izrazi ljudsku saosećajnost kada je to primereno, kao što je to učinio nakon ruskog napada na dečju bolnicu Ohmatdit, ali ostaje tih kada su u pitanju političke teme vezane za Ukrajinu.
Šta Ukrajina može da očekuje?
S obzirom na iskustva, najveća greška koju bi Ukrajina sada mogla da napravi bila bi da javno zatraži podršku od Petera Mađara.
Do sada su ukrajinske vlasti uglavnom postupale promišljeno.
Uprkos jasnoj razlici između mađarske vlade i lidera opozicije, Kijev nije dao nijednu javnu izjavu koja se direktno odnosi na Mađara.
Međutim, za Orbana je svaka izjava ukrajinskog rukovodstva o Mađarskoj dovoljna da je iskoristi u svojoj propagandi i predstavi biračima: „Vidite? Kijev nas napada, a samo ja mogu da zaštitim Mađare od Ukrajinaca“.
Videli smo to početkom maja, kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao Orbana zbog pokušaja da „uvuče“ Ukrajinu u mađarske izbore. To je Orbanu dalo izgovor da tvrdi kako Kijev želi da postavi „pro-ukrajinsku“ vladu u Mađarskoj.
Sviđalo se to nekome ili ne, biti proukrajinski nastrojen u današnjoj Mađarskoj politički je neprihvatljivo.
U tom svetlu, ukrajinski zvaničnici bi mudro postupili kada bi se uzdržali od komentarisanja mađarske politike ili od javnih tvrdnji da trenutna vlast u Mađarskoj šteti Ukrajini. Takve izjave ne bi donele ništa korisno, ali bi mogle da nanesu veliku štetu.
Ipak, najveći kiks Kijeva u odnosima s Mađarskom dogodio se 9. maja, kada je Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) izdala javno saopštenje u kojem tvrdi da je razotkrila mrežu mađarske vojne obaveštajne službe.
Špijunski gaf
Postoji li uopšte sumnja da Mađarska sprovodi neprijateljske obaveštajne aktivnosti u Ukrajini? Nimalo.
Štaviše, nezavisni mađarski novinari već su ranije izveštavali o znacima takvih aktivnosti svoje vlade, što je izazvalo zabrinutost i među partnerima u NATO-u.
To što je ukrajinska kontraobaveštajna služba razotkrila deo te mreže nesumnjivo je pozitivan razvoj događaja i ne bi trebalo da se posmatra negativno.
Diplomate znaju da se takvi incidenti dešavaju čak i između prijateljskih zemalja ali se uvek rešavaju iza zatvorenih vrata.
Zašto je, onda, Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) odlučila da od ovoga napravi veliku javnu priču? To pitanje i dalje ostaje bez odgovora.
Ovaj potez očigledno nije uzeo u obzir delikatnost trenutka u mađarsko-ukrajinskim odnosima. Nije doneo nikakvu korist Ukrajini.
Ali su zato nastali stvarni problemi – i to ne samo sa Budimpeštom.
Pre svega, Ukrajina je Viktor Orbanu na tacni predala novo oružje za antiukrajinsku propagandu, koja njegovoj vladi očajnički treba pred predstojeće izbore.
Ta tema je postala jedan od ključnih narativa mađarske vlade. „Špijunski sukob“ se čak koristi kao opravdanje za Orbanove napore da dodatno demontira preostale elemente demokratije u Mađarskoj. U toj antiukrajinskoj atmosferi, mađarske vlasti su privele više ukrajinskih državljana, nazivajući ih „špijunima“.
Na neki način, tvrdnje mađarske vlade bi se čak mogle tumačiti i kao kompliment ukrajinskoj obaveštajnoj službi: Orban ovih dana u medijima pažljivo gradi sliku moćne ukrajinske špijunske mreže koja se meša u unutrašnje stvari Mađarske.
Ali u stvarnosti, Ukrajina iz tog mita ne izvlači nikakvu korist. Orban, s druge strane, izvlači itekako mnogo.
Postoji i još jedna, verovatno neplanirana posledica špijunske afere za Kijev.
Nekoliko zvaničnika EU i predstavnika država članica nedavno su za Evropsku Pravdu izjavilio da više ne očekuju nikakvo poboljšanje u odnosima Mađarske i Ukrajine.
Ta procena je verovatno tačna.
Ono što zabrinjava jeste činjenica da su neki od tih diplomata delimično okrivili Ukrajinu, izražavajući iznenađenje što je Kijev odlučio da ovako eskalira situaciju.
Strategija Mađarske
Ukrajina ne bi trebalo da precenjuje jedinstvo država članica EU u podršci njenom evropskom putu. Za neke od prijatelja Ukrajine važno je da vide iskrene napore Kijeva da ispuni kriterijume za članstvo i da odgovori na zahteve koji se javljaju tokom procesa.
Više izvora u Briselu opisali su za Evropsku Pravdu strategiju Mađarske na sledeći način: Budimpešta zna da druge članice EU uglavnom imaju negativan stav prema njenim predstavnicima. Zato ne troši energiju pokušavajući da negira ili opravda sopstveno ponašanje prema Ukrajini. Cilj joj je da pokaže da i Ukrajina greši.
Njihova poruka je, u suštini:“Već znate da smo mi negativci. Nije to ništa novo. Ali pogledajte i Ukrajinci su isti takvi!“
A pošto je zadatak mađarskih diplomata da optuže Kijev, zadatak Ukrajine je da ubedi evropske partnere da je učinila sve kako treba.
Emotivno, može se činiti da je dijalog s režimom Viktora Orbana besmislen.
Ali politička realnost je drugačija. Iako je svima jasno da je sadašnja mađarska vlada otvoreno antiukrajinska, Kijev ipak mora voditi dijalog – održavati sastanke, odgovarati na predloge, pripremati „mapu puta“ koju u Budimpešti niko neće ni pročitati.
Jer nema drugog izbora. Takva su pravila igre u Evropskoj uniji.
I to se mora imati na umu čak i kada se ocenjuju potezi Kijeva koji na prvi pogled mogu delovati ponižavajuće ili besmisleno.
Jer upravo takvi potezi mogu, u stvarnosti, osujetiti Orbanove planove u vezi s Ukrajinom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
