Pande, stoni tenis i jedan intrigantan razgovor sa Si Đinpingom: Analiza posete Makrona Kini

Upriličen je svečani doček. Grupa poslovnih uglednika pratila je francuskog predsednika u njegovom Airbusu do Pekinga. Održani su dugi razgovori sa predsednikom Si Đinpingom, premijerom Li Čiangom i drugim predstavnicima Komunističke partije.

Čak su i pokloni bili pažljivo odabrani, sa veštinom po kojoj je poznat Quai d’Orsay (kej u kojem je smeštena zgrada francuskog ministarstva spoljnih poslova), piše Majkl Šeridan, dugogodišnji dopisnik sa Dalekog istoka i autor biografije o Si Đinpingu „Crveni car“ u izdanju Headline Books, u analizi za CEPA.org.

Predsednik Makron je svom domaćinu poklonio kutiju sa dva vrhunska vina, jedno šampanjac, a drugo kinesko vino Šaošing, navodi se u saopštenju Jelisejske palate.

Si Đinping, koji često govori o svojim književnim interesovanjima, dobio je i prevod „Basni“ Žana de La Fontena, kao i dvojezičnu zbirku od 60 francuskih i kineskih pesnika pod naslovom „Pod zvezdanim nebom poezije“.

Došlo je i do reprize onih tradicionalnih simbola diplomatije u Kini: stonog tenisa i pandi. Makron je skinuo kravatu i igrao stoni tenis sa francuskim i kineskim igračima.

Njegova supruga, Brižit, posetila je poznati Centar za istraživanje pandi i uverena je da će još prijateljskih životinja biti poslato u Francusku.

Međutim, ako je bilo nekog konkretnog diplomatskog ishoda, on je dobro prikriven u saopštenjima Jelisejske palate i izveštajima zvanične kineske novinske agencije Sinhua.

Francuski predsednik nije dobio nikakve ustupke po dva glavna pitanja koja su najavljivana pre njegove posete: rat u Ukrajini i brzo rastući trgovinski deficit Evropske unije prema Kini.

Najviše što je francuska diplomatija mogla da postigne u vezi sa ratom bila je druga klauzula zajedničkog saopštenja u kojoj obe strane „izražavaju podršku svim naporima da se postigne prekid vatre i obnovi mir u Ukrajini na osnovu međunarodnog prava i ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija“.

Saopštenje je upadljivo izostavilo bilo kakav poziv na trenutni prekid vatre, što odražava kinesku podršku predsedniku Vladimiru Putinu i njihovo uverenje da je vojna i diplomatska inicijativa na strani Rusa.

U praksi, postignut je balans između Putinovih tvrdnji i novog tona Si Đinpinga da je „ispravan“ posleratni poredak, koji Kina tumači kao potvrdu svog prava na Tajvan, ukorenjen u UN.

To bi moglo biti utešno za Evropljane, osim činjenice da Kina želi ono što naziva „pravim multilateralizmom“ dok „održava UN-centristički međunarodni sistem“. Ovo je kod za smanjenje američke moći. Si Đinping je takođe stavio u zapisnik svoju želju da Francuska i Kina rade zajedno „kako bi globalno ekonomsko upravljanje bilo pravednije, pravičnije i ravnopravnije“.

U praksi, Kina drži eventualne ustupke u rezervi za pregovore sa Sjedinjenim Državama, koje, uprkos retorici o multilateralnom svetu, ostaju glavni kineski fokus i ključni pregovarački partner.

Naručena, dugo željena, pošiljka od 500 Airbus aviona nije realizovana tokom Makronove posete. Trgovinske diplomate veruju da Kinezi tu kartu drže u rezervi za pregovore sa predsednikom Donaldom Trampom, koji želi da Kina kupi više Boinga.

Iako Makronova poseta nije donela nikakav proboj, bila je utešno svedočanstvo povratka u normalnost, od stonog tenisa i pandi do međusobno iritirajućih trgovinskih sporova, dažbina, inspekcija i carina na proizvode raznovrsne poput konjaka i električnih automobila.

Novinska agencija Sinhua citirala je Sija koji je rekao: „Protecionizam ne može rešiti probleme izazvane globalnom industrijskom restrukturacijom, on će samo pogoršati međunarodno okruženje za trgovinu“.

To je bila opomena Evropskoj komisiji, koja možda nije shvatila da kineska strana sadašnje trgovinske obrasce vidi kao „globalno ekonomsko restrukturiranje“.

„Rekao sam im da, ako ne reaguju, mi Evropljani ćemo biti primorani da u mesecima koji dolaze preduzmemo mere slične SAD, na primer uvođenje carina“, rekao je Makron u intervjuu za Les Echos objavljenom 7. decembra, nakon povratka u Francusku.

Ipak, ukupno gledano ima manje tenzija nego tokom Makronove poslednje državne posete u aprilu 2023, kada se tadašnja američka administracija plašila da je Kina ozbiljno u iskušenju da preduzme vojnu akciju protiv Tajvana i angažovala francuskog predsednika, između ostalih, da Pekingu prenese poruku odvraćanja.

Sada se množe znaci da predsednik Tramp želi da postigne neku vrstu detanta s Pekingom. Iako najnoviji dokument Strategije nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država potvrđuje potrebu za snažnim vojnim prisustvom u Aziji, u Vašingtonu se oseća da su „jastrebovi“ po pitanju Kine gurnuti u stranu dok predsednik nastoji da ostavi sopstveni pečat na odnosima sa Sijem.

Međutim, kako je Makron ponovo mogao da se uveri prošle nedelje, kineski lider je disciplinovan komunistički birokrata koji se ne upušta u ličnu diplomatiju.

Analitički gledano, najbolje je podeliti Makronovu posetu na dva dela. Po pitanju strategije, Kina nije odstupila od svojih pozicija u vezi s Ukrajinom i trgovinom, jer ultra-realisti u Pekingu znaju da će te teme na kraju rešavati sa EU i SAD, a ne sa pojedinačnim državama.

Što se državničkog dela tiče, bilo je primetno da su dvojica lidera imala mnogo vremena za razgovore van plenarnih sednica.

Francuski partneri će očekivati sve izveštaje koje Francuzi odluče da podele iz tih razgovora sa savetnicima za nacionalnu bezbednost i drugim akterima.

Novinari na putovanju primetili su da su dvojica predsednika provela mnogo vremena razgovarajući tokom posete jednoj istorijskoj brani, bez ikakvog javnog izveštavanja o tom susretu.

I Francuska i Kina uživaju prednost bogate i raznovrsne geografije i kulture. Zbog toga je praksa da se tokom državnih poseta lideri zapute van prestonice. Ovog puta, Makronovi su otišli u Čengdu, dom pandi u njihovim bambusovim šumama. Čengdu je takođe centar intelektualnog života i kulture, daleko od hladne strogosti Pekinga.

Makron je iskoristio nešto opušteniju atmosferu da se odvoji od svog obezbeđenja i uđe među mnoštvo studenata koji su ga oduševljeno dočekali. Zatim, bez kravate i u neformalnom raspoloženju, francuski predsednik se obratio prepunom amfiteatru mladih ljudi i uputio poruke koje kinesko stanovništvo retko čuje.

„Nema sumnje da svakog dana vidite i čujete vesti o ratu koji je Rusija pokrenula u Ukrajini i koji direktno utiče na Evropu“, rekao je.

„Ima onih koji žele da pretvore multilateralni svet u multipolarni u kom će nekoliko sila preurediti svet između sebe i svojih vazala“, rekao je, „smatram da je to fundamentalna greška.“

Macron and his fans in China
He felt like being a superstar like never before. pic.twitter.com/xHxhH9Tn0X

— Li Zexin 李泽欣 (@XH_Lee23) December 6, 2025

Francuski predsednik je takođe direktno protivrečio svojim domaćinima rekavši: „Oni koji suprotstavljaju Sever i Jug greše“, što je bila kritika propagandne linije iz Kine, koju je Si ponovio u njihovim razgovorima, da je takozvani Globalni jug žrtva diskriminacije i nepravičnog trgovinskog sistema.

„Mnogo je onih koji žele da vam kažu da je Evropa stara, arogantna i bogata i da ne razume Globalni jug“, rekao je studentima. „Ali sve je to ništa drugo do izmišljotine i teorije“.

Makron je svojoj univerzitetskoj publici preneo i još jednu poruku iz zemlje prosvetiteljstva: „Slobodni smo samo ako smo slobodni da upoznamo sebe“, rekao je. „Moramo negovati akademske slobode, slobodu učenja i istraživanja. Ne podležimo zovu zabrana“.

Ta rečenica je, iz nejasnih razloga, izostala iz zvaničnog kineskog izveštaja o njegovim izlaganjima.