Analize u EU i Aziji:Makron putuje u Peking jer Kina može biti korisna za mir i novi svetski poredak

Zelenski je vrlo oprezno reagovao na plan kineskog predsednika Si Đinpinga za obustavu rata u Ukrajini i, štaviše, pozvao je kineskog vođu da poseti Kijev.

Kineski plan za obustavu sukoba u Ukrajini su posebno Amerikanci dočekali „na nož“, kažu da bi to značilo da ruske snage ostaju na položajima koje su agresijom zauzele unutar Ukrajine. Vašington je pojačao pomoć i isporuke oružja Kijevu da bi se, ako ne naneo poraz ruskim snagama, a ono jako oslabile i primoralo Moskvu na „uslove Kijeva za mir“.

To vrlo uočljivo misli i predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen (von der Leyen) koja u isto vreme kad i Makron putuje u Peking, a ima i slične poglede kao Vašington i dodatno je jako zaoštrila stavove prema Kini, kako to ocenjuju analitičari u EU .

Fon der Lajen, koju u Vašingtonu vide i kao budućeg generalnog sekretara NATO, je optužila Peking da želi da izmeni svetski poredak da bi svetu nametnula svoju prevlast i zato je čelnica EK predložila da EU preispita svoje posebno ekonomske veze i politiku investicija prema Kini.

Izvori Jelisejske palate, francuskog predsedništva u Parizu, su predočili da Makron, u pratnji moćne privredne delegacije, ide u Peking „zato što je Kina jedina zemlja na svetu koja je u stanju da utiče odmah i temeljito na razvoj sukoba u Ukrajini“ i otud se susret vođa Francuske i Kine vidi i kao valjana prilika da se „razmotri srednjoročno rešenje za rat“.

Sve zapadne zemlje zahtevaju jedino da Kina ne isporučuje oružje Rusiji i to su u posetama Pekingu najpre poručili Olaf Šolc (Scholz), kancelar Nemačke kojoj je Peking glavni ekonomski partner, kao i španski premijer Pedro Sančes (Sanchez).

Novi kineski premijer Li Ćijang je upravo poručio da se „Kina protivi protekcionizmu u trgovini i prekidu linija snabdevanja, a želi da obezbedi neometane veze industrijskih i lanaca snabdevanja“, čime je jasno ciljao na trgovinski rat koji je Vašington poveo protiv Kine.

Kineski premijer je osudio „grupna sukobljavanja…novi hladni rata i prekogranične sankcije i zakone“, što su zapadni analitičari ocenili da Kina brani stav da je rat u Ukrajini rat Zapada protiv Rusije, iako se zalaže za teritorijalni integritet država i poštovanje međunarodnog prava.

Takođe se ukazuje da se kinesko gledanje na današnje burne svetske promene temelji na poruci Si Đinpinga prilikom susreta u Moskvi s Vladimirom Putinom da je „međunarodna zajednica priznala da ne može neka zemlja imati prevlast nad drugima, da model vladavine ne može biti svetski, da nijedna zemlja ne može diktirati kakav će biti međunarodni poredak“.

U Americi i Evropi su donekle različiti pogledi kad je reč o politici prema Kini koja, kako zaključuje list „Azija tajms“ „nastoji da odigra ulogu glavnog pregovarača u prelasku na multipolarni svetski poredak“.

Kina u tome ima podršku mnogih zemalja izvan zapadne sfere uticaja a takođe sve moćnije svetske sile Indije, koja smatra da se urušio svetski poredak nastao posle drugog svetskog rata i da sad svi moraju imati pravo da učestvuju u izgradnji novog ustrojstva sveta.