„Tramp je jedini svetski lider koji može da uništi Ukrajinu“: Stvarni mir ili Treći svetski rat?

Nakon dogovora o prekidu vatre između Hamasa i Izraela, ponovo je u potrazi za mirovnim sporazumom kojim bi okončao rat agresije koji vodi ruski predsednik Vladimir Putin protiv Ukrajine, navode u analizi za Kijev post Mark Tot, koji piše o nacionalnoj bezbednosti i spoljnjoj politici i Džonatan Svit, koji je služio 30 godina kao oficir vojne obaveštajne službe i koji je od 2012. do 2014. godine bio je na čelu Odeljenja za obaveštajnu saradnju u Evropskom komandi SAD.

Međutim, Trampov tim, predvođen specijalnim izaslanikom za Rusiju, Stivenom Vitkofom, rizikuje da krene pogrešnim putem, sudeći po oceni Financial Timesa objavljenoj u nedelju. Putin nije zainteresovan za trajni mir. Njegov cilj ostaje potpuna kapitulacija Ukrajine i njen kraj kao nezavisne države.

To bi bio poraz – ne samo Ukrajine, već i Trampa.

Ako smo nešto naučili u poslednjih 11 godina od prve, delimične ruske invazije na Ukrajinu 2014, pa sve do više od tri i po godine otkako je Putin pokrenuo punu invaziju 24. februara 2022. to je da Rusija nije sposobna da konvencionalnim putem porazi Ukrajinu.

Ipak, kao i uvek, Putin neprestano pokušava da postigne ono što njegova vojske iznova dokazuju da nisu u stanju da ostvare – da pokuša da zauzme, makar, ceo Donbas za pregovaračkim stolom – a da ne govorimo o njegovoj težnji da zauzme Kijev.

Na njihovom poslednjem sastanku, Tramp je navodno rekao ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da, ukoliko Kijev ne ustupi celu Donjecku oblast – uključujući strateške odbrambene linije u takozvanoj „Tvrđavi Donbas“ – Putin će „uništiti“ celu Ukrajinu, na ovaj ili onaj način.

To se neće desiti, smatraju autori analize. Osim, navode, ako ne upotrebi taktičko nuklearno oružje, Rusija nije sposobna da vojno porazi Ukrajinu na terenu.

Bilo je zapaženo da je, čim se ukrcao u Air Force One, Tramp demantovao da je razgovarao sa Zelenskim o Donbasu, samo ponavljajući stav Bele kuće: „Mi mislimo da bi trebalo da stanu na linijama gde su linije bojišta“.

Tramp je jedini svetski lider koji može da uništi Ukrajinu. To će i učiniti ako uskrati vojnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom i popusti Putinu tokom predstojećeg samita u Budimpešti.

Ukrajina ne može preživeti pod uslovima koje traži Putin, koji bi ozbiljno ugrozili bezbednost istočne Evrope u kratkom i dugom roku.

Učiniti tako bilo bi neobjašnjivo. Tramp drži pobedničku kartu u odnosu na Rusiju. Putin to zna. Evropa to zna. Čak i Ukrajina to zna i ipak Trampov tim odbija da je iskoristi. Zašto?

Mnogi Trampovi kritičari tvrde da je to zato što je predsednik Putinov poslušnik ili čak agent. Drugi smatraju da jednostavno želi da preskoči sve prepreke i odmah počne da sklapa američke poslovne i trgovinske sporazume sa Moskvom. Treći, pak, tvrde da želi da osvoji Nobelovu nagradu za mir.

Da li je pravi razlog – Kina?

Motivacija Trampovog tima mogla bi više da se odnosi na obezbeđivanje Putina kao dugoročnog saveznika u cilju obuzdavanja uspona Kine. Možda prisustvujemo povratku opasno kratkovidih stavova Elbridža Kolbija, zamenika sekretara za politiku u Pentagonu, koji smatra da suočavanje sa Pekingom mora biti primarni cilj Vašingtona.

Kolbi je u pravu kada je reč o Pekingu i rastućoj pretnji koju kineski predsednik Si Đinping i njegov režim predstavljaju za američke interese u indo-pacifičkom regionu. Ali potpuno greši u verovanju da se Putin može „magijom“ pridobiti i okrenuti protiv Pekinga.

Postoji metoda u Trampovom ludilu bilo da je reč o Bliskom istoku, Istočnoj Evropi ili sada Venecueli – iza njegovog odlučivanja stoji regionalni cilj.

Na Bliskom istoku, sve se vrti oko daljeg razvoja Abrahamovih sporazuma. U Istočnoj Evropi, cilj je pridobijanje Putina. A u Venecueli se radi o sprovođenju savremene verzije Monroove doktrine – usmerene ka poruci „ruke dalje“ Pekingu, Moskvi i Teheranu.

Ponavljanje Minhena iz 1938?

Međutim, kada je u pitanju Ukrajina, trenutni strateški pristup Trampovog tima je krajnje pogrešan.

Kako je Zelenski primetio, Vitkof previše lako prihvata lažne narative Putina. Nelegalni referendumi koje je Moskva sprovela u septembru 2022. u Donjecku, Hersonu, Lugansku i Zaporožju su farsa bez ikakvog osnova u međunarodnom pravu.

Vitkofovo navodno uverenje da su te četiri regije sada trajno upisane u ruski ustav takođe je pogrešno. To uopšte nije bitno – osim ako neko ne želi da tvrdi da bi Duma mogla doneti zakon kojim se Aljaska ponovo proglašava delom Majke Rusije.

Ako Ukrajina bude primorana da kapitulira prema Vitkofovim uslovima, to će oslabiti NATO i ukupnu bezbednost Istočne Evrope. Umesto da odvrati Sija, to bi moglo da ohrabri Kinu da još brže i lakše vojno krene na Tajvan.

Vitkof, svesno ili ne, ide ka ponavljanju 1938. godine i u opasnosti je da napravi istu grešku s Putinom kakvu je Čemberlen napravio s Hitlerom. Mir u naše vreme nije garancija mira tokom celog vremena. Putin – dvaput u Čečeniji, dvaput u Gruziji i sada dvaput u Ukrajini – dokazao je da nije čovek trajnog mira.

Uzimajući u obzir trenutno stanje na frontu, nema potrebe za takvim pristupom. Ukrajina je pritisla Putina uza zid: ruska ratna ekonomija i dalje se urušava, Moskva je sve zavisnija od kineske i severnokorejske municije i trupa, dok ukrajinske oružane snage nastavljaju da uništavaju rusku naftnu i energetsku infrastrukturu.

Rat u Ukrajini nije spor oko nekretnina.

Suprotno Trampovim izjavama koje je preneo Financial Times, Ukrajina ne gubi rat. Naprotiv, kako smo često tvrdili, Ukrajina ima jasan put ka pobedi nad Rusijom – pod uslovom da Vašington i Brisel sprovedu četiri ključna koraka:

– Opremanje Ukrajine američkim Tomahavk raketama i nemačkim Taurus raketama za dubinske udare;

–  Uvođenje zone zabrane letenja nad zapadnom Ukrajinom, od strane NATO-a ili koalicije voljnih zemalja;

–  Ciljana obustava delovanja ruske flote za izvoz nafte i gasa u Baltičkom moru;

– Da Tramp prihvati i potpiše zakon o sekundarnim sankcijama protiv Rusije koji je usvojio Senat.

Godine 1938. Čemberlen je Hitlerove pretenzije prema Čehoslovačkoj tretirao kao da se radi o sporu oko zemlje. Suština tadašnjeg pristupa bila je: žrtvuj suverenitet jedne zemlje zarad mira u Evropi.

I uspelo je – nakratko – dok nije prestalo da uspeva. Ubrzo zatim, nacistička Nemačka krenula je u Poljsku, pa potom u Francusku, Norvešku, Belgiju, Luksemburg i Holandiju, tragajući za još „nekretnina“ – ili Lebensraum-a („životnog prostora“) kako su to eufemistički nazivali.

Prebacimo se u sadašnjost – juče je Tramp, gostujući na Fox News-u, rat u Ukrajini praktično nazvao sporom oko imovine. Zabrinjavajuće je što je Tramp izjavio da je „Putin osvojio određenu imovinu. Uzeće nešto“.

Taj argument nije bio održiv ni u septembru 1938, a ne bi smeo da bude ni u oktobru 2025. Ako to postane prihvaćen stav, onda će to poslati najgoru moguću poruku Pekingu u vezi sa Tajvanom i svima drugima koji imaju slične ambicije prema svojim susedima – shvatiće to kao zeleno svetlo koje im daje SAD.

Tramp jeste u pravu kada kaže da treba izbegavati Treći svetski rat, koji bi mogao da pretvori planetu u Holivudsku viziju i scenarija Dana posle.

Ali gubitak Ukrajine nije način da se to postigne. Pobeda Ukrajine je jedini način da se spreči da rat Rusije i Kine protiv Zapada izmakne kontroli.