Nakon izricanja kazne platformi X: Da li su Mask i Trampova Bela kuća krenuli u rat protiv EU?

Za Volstrit Žurnal je pak odluka Evropske unije od petka da izrekne kaznu društvenoj mreži X, vlasnika Ilona Maska, nagnala na jedno pitanje: Šta je, dovraga, s tim ljudima? Čak i u Briselu, retko se dešava da jedna jedina politička odluka stvori toliko ekonomske samosabotaže i diplomatske štete odjednom.

Mask je, podsetimo, pozvao na ukidanje Evropske unije nakon što je blok kaznio njegovu društvenu mrežu X sa 120 miliona evra (140 miliona dolara) zbog „obmanjujuće“ plave oznake za verifikovane naloge i nedostatka transparentnosti u vezi sa oglasnim arhivama.

Potom je, kao odgovor na odluku EU da kazni tu kompaniju, društvena mreža X blokirala oglašavanje Evropske komisije.

Evropska komisija donela je ovu odluku u petak, nakon dvogodišnje istrage kompanije u okviru Zakona o digitalnim uslugama (DSA), koji je usvojen 2022. kako bi regulisao online platforme. Mask je tada, u odgovoru na objavu Komisije na X-u, napisao: „Sranje“.

U subotu je Mask pojačao kritike na račun bloka: „EU bi trebalo ukinuti i suverenitet vratiti pojedinačnim državama, kako bi vlade bolje predstavljale svoj narod“, naveo je u objavi na X.

Prošle nedelje Komisija je navela da su prekršaji uključivali „„obmanjujući dizajn plave oznake za verifikovane naloge, nedostatak transparentnosti u oglasnim arhivama i neuspeh da se istraživačima omogući pristup javnim podacima“.

„Prvom odlukom o nepoštovanju DSA, odgovornom smatramo X za potkopavanje prava korisnika i izbegavanje odgovornosti,“ izjavila je Hena Virkunen, izvršna potpredsednica za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju.

Platformi X dat je rok od 60 dana da Komisiji dostavi plan za rešavanje problema sa „obmanjujućim“ plavim oznakama. Zatim, ima rok od 90 dana da preda plan za rešavanje problema sa oglasnim arhivama i pristupom javnim podacima za istraživače.

„Nepoštovanje ove odluke može dovesti do periodičnog plaćanja kazni“, stoji u saopštenju Evropske komisije.

Amerika i Mask protiv Evrope

U međuvremenu, zvaničnici Trampove administracije proteklih dana koriste društvene mreže kako bi prikazali kaznu kao deo šireg napada na američku tehnološku industriju i slobodu govora.

Predsednik SAD Donald Tramp nazvao je kaznu od 120 miliona evra koju su evropski tehnološki regulatori izrekli Maskovoj društvenoj mreži X kao „ružnu odluku“ i rekao da ne razume kako evropski regulatori mogu da opravdaju taj potez.

„Evropa ide u nekom lošem pravcu“, rekao je Tramp novinarima na događaju u Beloj kući, dodajući da očekuje da dobije potpun izveštaj o kazni EU, prenosi Rojters.

„Ne vidim kako to mogu da učine“, rekao je. Dodao je da ga Mask nije kontaktirao da traži pomoć u vezi s tim pitanjem. Takođe je naglasio: „Evropa mora biti vrlo pažljiva.“

Državni sekretar Marko Rubio nazvao je kaznu „napadom na sve američke tehnološke platforme i američki narod od strane stranih vlada“.

„Kazna Evropske komisije od 140 miliona dolara nije samo napad na X, već napad na sve američke tehnološke platforme i američki narod od strane stranih vlada,“ napisao je Rubio na X-u. „Dani cenzurisanja Amerikanaca na internetu su gotovi.“

„Današnja prekomerna kazna od 120 miliona evra rezultat je regulatornog prekomernog delovanja EU koje cilja američku inovaciju“, napisao je Endrju Puzder, američki ambasador pri EU, na X.

„Trampova administracija je bila jasna: protivimo se cenzuri i izazivaćemo opterećujuće regulative koje ciljaju američke kompanije u inostranstvu. Očekujemo da EU učestvuje u poštenoj, otvorenoj i recipročnoj trgovini i ništa manje“, podseća CNBC.

Predsednik Federalne komisije za komunikacije (FCC) Brendan Kar takođe je osudio EU rekavši da EU „kažnjava uspešnu američku tehnološku kompaniju zato što je uspešna američka tehnološka kompanija“, prenosi Tajm.

Jedan od najglasnijih kritičara evropske regulative je potpredsednik Džej Di Vens, koji je izgradio bliske veze sa brojnim Silicijumske doline na putu ka Beloj kući.

„EU bi trebalo da podržava slobodu govora, a ne da napada američke kompanije zbog smeća,“ napisao je Vance u četvrtak, pre nego što je kazna objavljena.

Vens je često govorio protiv regulative EU nad američkim tehnološkim kompanijama, kao i protiv same Evrope, tokom drugog mandata predsednika Donalda Trampa.

On je ton postavio odmah, u veoma konfrontacijskom govoru upućenom evropskim liderima na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru.

„Trebalo bi da sankcionišemo EU i zvaničnike Evropske komisije koji su odgovorni za kažnjavanje Elona Maska i X,“ rekao je Nil Gardiner, direktor Tačer centra za slobodu pri američkoj desničarskoj i konzervativnoj Heritage fondaciji, u intervjuu za The Daily Signal.

„Ne bi trebalo da budu dobrodošli u Sjedinjenim Državama. Trebalo bi im zabraniti prisustvo na Svetskom prvenstvu narednog leta“, naveo je.

Gardiner je kaznu okarakterisao kao napad na slobodu govora.

„Ovo je pitanje moći i kontrole,“ rekao je. „EU birokratima nije stalo ni do plavih kvačica ni do toga ko ih kupuje. Ono što ih zanima je kontrola sadržaja i poruka“.

„Evropska unija je Orvelovska noćna mora, a Evropska komisija uspeva zahvaljujući kontroli onoga što ljudi mogu ili ne mogu da kažu unutar EU, zbog čega je X ogromna pretnja njihovom celokupnom modus operandi“,dodao je Gardiner.

„X je veoma moćna sila koja podriva Orvelovsku moć Brisela,“ tvrdio je. „Oni žele da rad X-a u Evropi učine što skupljim, kako bi ugušili slobodu govora.“

Tviter Fajlovi su otkrile evropsko učešće u ogromnim pritiscima na društvene mreže, poput Twitera, da cenzurišu govore koje vlade, poput EU, smatraju „dezinformacijama“, kazao je.

Šta su Tviter fajlovi?

Mask i njegovi saveznici promovisali su ove tvitove – nazvane Tviter fajls – kao senzacionalna otkrića koja dokazuju da je Tviter namerno cenzurisao konzervativce zbog njihovih političkih stavova, pisao je Nacionalni javni radio (NPR).

To je dugogodišnja tvrdnja republikanaca koji su ubeđeni da ih društvene mreže cenzurišu, uprkos brojnim dokazima koji govore suprotno. Interni istraživači Tvitera, na primer, otkrili su da algoritmi favorizuju politički sadržaj s desnog spektra.

Tviter fajlovi su kolekcija internih mejlova i Slack poruka u kojima zaposleni u Tviteru raspravljaju o pravilima kompanije i problematičnim odlukama o moderaciji. Do sada su pokrivali odluku o zabrani Trampa, kratkotrajnu odluku Tvitera da blokira vest u oktobru 2020. koja je potekla iz materijala sa laptopa Hantera Bajdena, sina Džo Bajdena, i način na koji kompanija ograničava domet naloga koji krše pravila, uključujući i neke poznate desničarske korisnike.

Mask je omogućio ekskluzivan pristup maloj grupi nezavisnih novinara, uključujući Met Taibi (ranije Rolling Stone) i Beri Veis (bivša kolumnistkinja Njujork Tajmsa), uz uslov da prvo objave o dokumentima na Tviteru.

Izbor njih dvoje, koji dele Maskove kritike prema mejnstrim medijima i ono što vide kao progresivnu cenzuru, sam po sebi je izazvao kontroverzu. Druge novinske kuće nisu dobile pristup originalnim dokumentima, koji su predstavljeni samo u screenshot-ovima i odlomcima u dugim tvit serijama, često bez konteksta.

Na primer, odluka Tvitera neposredno pre predsedničkih izbora 2020. godine da nakratko blokira korisnike da dele priču Njujork Posta koja je tvrdila da je sin Džo Bajdena, Hunter, bio uključen u sumnjive poslovne poslove u Ukrajini.

Članak se zasnivao na fajlovima sa lap-topa Hantera Bajdena, za koje je Post rekao da ih je dobio od Trampovog privatnog advokata, Rudija Đulianija, i bivšeg Trampovog savetnika, Stiva Benona. U to vreme nije bilo jasno da li je taj materijal autentičan. Nakon što su 2016. godine doživeli ruski hakerski upad i curenje mejlova Demokratskog nacionalnog komiteta, tehnološke kompanije su bile na oprezu zbog mogućnosti ponavljanja pa je Tviter odlučio da ograniči priču Post.

Pozivajući se na svoja pravila protiv deljenja hakovanog materijala koji sadrži privatne informacije, kompanija je prikazala upozorenje svima koji su pokušali da podele link ka članku, navodeći da je „potencijalno štetan“. Takođe je suspendovala Tviter nalog samog Njujork dok ne obriše tvitove o toj priči.

Agresivan stav Tvitera odmah je izazvao ogromnu reakciju širom političkog spektra. Kompanija je kritikovana zbog preteranog pristupa priči koja, iako kontroverzna, dolazi iz značajnog medija, i zbog nedostatka opravdanja za svoju odluku. U roku od nekoliko dana Tviter je ukinuo blokadu i promenio pravila o hakovanom materijalu. Ubrzo nakon toga, tadašnji CEO Džek Dorsi je priznao da je kompanija napravila grešku.