Foto: EPA-EFE/ ALEXANDER ZEMLIANICHENKO POOL

Ali životi Rusa ne postaju ništa bolji naročito nakon najnovije runde ekonomskih sankcija Zapada – što pokazuje smanjenje stope popularnosti Putina.

U aprilu je zabeležen pad vrednosti rublje delom zahvaljujući sankcijama uvedenim kao odgovor na navodno trovanje bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove kćerke u Britaniji za šta se krivi Kremlj. Onda je u junu, u trenutku kada se u Rusiji odvijalo Svetsko prvenstvo u fudbalu, vlada predložila povećanje starosnog praga za odlazak u penziju za muškarce sa 60 na 65, a za žene sa 55 na 63, što je odmah naišlo na reakcije javnosti. Rezultat je bio vrlo oštar pad rejtinga celokupne vlade za čak 15 odsto, što je najveći pad za 18 godina Putinove vladavine.

Štaviše, poverenje u Putina lično palo je na 48 odsto sa oko 60 procenata. Čak i na početku Putinovog trećeg mandata 2012, kada su bili masovni protesti zbog njegovog povratka u predsedništvo pošto ga je ograničavao premijerski mandat – oko 60 odsto Rusa je imalo poverenja u njega.

U to vreme, Putin je podigao svoj rejtning zahvaljujući tome što je sebe predstavio kao branioca Rusije. Kada su se SAD, pod mandatom Baraka Obame, pokazale nespremne da primene „crvenu liniju“ u Siriji zbog toga što tamošnji režim Bašara el Asada koristi hemijsko oružje, Kremlj je uskočio predstavljajući se kao đavolski jemac Asadovog razoružanja.

U cilju daljeg jačanja svog položaja na domaćem terenu, signaliziranjem da se Rusija neće povinovati volji Amerike, Putin je dao azil Edvardu Snoudenu, bivšem programeru američke Nacionalne bezbednosne agencije. Putin je pokrenuo izgradnju novih mostova i puteva, poboljšao infrastrukturu, javne površine su obnovljene parkovima, fontanama i restoranima.

Iako ništa od ovoga nije ekonomski pomoglo Rusiji, a još manje širenju sloboda, uspostavilo je Putina kao šampiona „Velike Rusije“. Pošto je Rusija izvela invaziju na Ukrajinu i anektirala Krim marta 2014 – prkoseći Zapadu – njegov rejting dostigao je vrtoglavo visok procenat, čak 87 odsto.

U martu, Putin je glatko osvojio predsedničke izbore obezbedivši četvrti mandat na mestu predsednika sa 76 odsto glasova, delom zahvaljujući odsustvu drugih kandidata. Ubrzo je njegov rejting iznosio je 82 odsto.

Svetsko prvenstvo počelo je ubrzo nakon toga. Događaj je okupio više od 700.000 stranih posetilaca i promenio je percepciju Rusa o tome šta je važno i o njihovom lideru. Neuljudni domaćin, Putin je bio pod kišobranom tokom završne ceremonije, a predsednici Hrvatske i Francuske kisnuli.

U međuvremenu, ruski narod impresionirao je svet svojim gostoprimstvom. Vlasnici barova, kondukteri iz vozova, volonteri koji govore engleski jezik toplo su primili goste. Rusi su shvatili da nije potrebno da pobede po svaku cenu; mogu isto tako biti veliki i bez militarizma Kremlja.

Onda su objavljene penzione reforme koje su podstakle niz protesta zbog kojih je Putin obećao da će ublažiti mere istovremeno tražeći razumevanje Rusa. Ipak, 3. septembra 53 odsto stanovništva izjasnilo se da je spremno da protestuje. I potom se 9. septembra, u vreme lokalnih izbora, desetine hiljada Rusa pridružilo protestima koje je organizovao opozicioni lider i borac protiv korupcije Aleksej Navaljni, prkoseći zabrani „političke agitacije“ tih izbornih dana.

Navaljni lično nije mogao da prisustvuje događaju jer je uhapšen zbog prethodnih demonstracija. Ali to nije zaustavilo najmanje 2.500 demonstranata da se okupe na Puškinovom trgu u Moskvi, gde su stajali pored nemilosrdne policije mašući znakovima ukrašenim sloganima poput „Nema puta“ i „Putine vreme je za penziju“ (on ima 65 godina).

Među demonstrantima bilo je mnogo mladih ljudi koji su besni ne samo zbog penzionih reformi koje ih još dugo neće doticati, već zbog ukupnih neuspeha Putinovog režima. Mnogi veruju da čak iako je Putin uspostavio status „velike sile“ za Rusiju, to nije nadoknada za raširenu korupciju i nedostatak šansi kod kuće. Mladi ljudi vide njegov režim kao arhaičan, a Putina lično kao prepreku promenama poput povećanja investicija u socijalne programe.

Nisu samo mladi ljudi zajedljivi prema Putinu. Ruski poslovni krugovi frustrirani su efektima sankcija i besni su zbog planiranih povećanja taksi. Kao i mladi Rusi, i preduzetnici se pitaju da li je Putinova uverljiva spoljna politika vojnog nacionalizma sa kojom je privlačio veći deo domaće podrške u prošlosti, vredna cene, uključujući i aktuelnu cenu ruskih vojnih aktivnosti i uticaja sve veće ekonomske i političke izolacije.

Putin sigurno zna da je njegova pozicija klimava. To je i razlog zbog čega je policija grubo postupala prema demonstrantima, hapseći više stotina njih. Kremlj se plaši ne samo većih okupljanja već i intenziviranja opozicije iz redova poslovnih ljudi od kojih su neki među uticajnom ruskom elitom. Regionalne vlasti takođe bi mogle da počnu da sabotiraju odluke Kremlja.

Putinova slika kao nadzornika ruske veličanstvenosti i simbola nade bledi, a njegova taktika „probaj i okušaj“ za obnovu popularnosti recimo – anektiranje teritorije suseda ili intervenisanje u građanskom ratu – nije praktična dugoročna strategija. Ako Putin ne napravi stvarne promene, njegov rejting će nastaviti da pada što povećava šanse da će na ovaj ili onaj način on konačno napustiti predsedništvo kada mu mandat istekne 2024, ako ne i ranije.

Autorka je profesor međunarodnih odnosa na Novoj školi

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org