„Meka moć Rusije u opadanju“: Novinar Mark Temnicki o izolaciji Moskve u međunarodnim organizacijama

Pošto Rusija nije uspela da dobije podršku istočnoevropske grupe država, Generalna skupština je glasala za rumunskog sudiju sa 117 glasova za prema 77 glasova protiv, ukazuje Mark Temnicki, novinar koji pokriva Evroaziju u analizi za Centar za analizu evropske politike (CEPA).

Nekoliko dana kasnije, Rusija je izbačena iz Izvršnog odbora Uneska, obrazovnog i naučnog tela UN. Ovo je bio još jedan presedan. Ovi događaji, zajedno sa suspenzijom Rusije od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta u oktobru, označavaju zajednički napor da se kazni njena ničim izazvana agresija na Ukrajinu.

Kada je pre 21 mesec Rusija započela invazija na Ukrajinu u punom obimu, međunarodna zajednica je brzo krenula i uvela sankcije, koje su uključivale uklanjanje ruskih banaka iz globalnog sistema za razmenu finansijskih poruka, zabranu komercijalnih letova ka zapadnim zemljama i smanjenje kupovine gasa.

Brojne međunarodne kompanije povukle su ili obustavile svoje poslovanje, a političkim ličnostima, izabranim zvaničnicima i oligarsima je zamrznuta ili zaplenjena imovina.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope jednoglasno je pristala da ukloni Rusiju iz članstva te organizacije, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija je izglasala suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava.

U međuvremenu, Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO) izbacila je ruskog predstavnika iz svog upravnog saveta.

UN su usvojile rezolucije kojima se osuđuje invazija na Ukrajinu, dok su FIFA i UEFA, dva najveća međunarodna fudbalska organa, suspendovala sve ruske timove iz međunarodnih takmičenja.

Kako se invazija na Ukrajinu približava svojoj dvogodišnjici, Moskva nastavlja da krši ljudska prava i zločine u Ukrajini.

Nema znakova da su sankcije ili ogromni finansijski i ljudski troškovi rata odvratili Vladimira Putina i njegove saradnike. Rusija je možda zemlja sa najviše sankcija na svetu, ali kaže da je to stvar apsolutne ravnodušnosti.

Kao i često u Rusiji, reči i dela se ne poklapaju. Kremlj ulaže ogromne napore da dobije glasove u UN i međunarodnim telima, i, kako zapisi pokazuju, uglavnom gubi.

Lekcije o sve manjem globalnom uticaju Rusije uče se na drugim mestima.

Uzmimo Jermeniju. Nekada viđena kao prijatelj Rusije, nedavno se pridružila Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) gde je Putin tražen kao osumnjičeni zločinac, što znači da Putin više neće moći da putuje u Jermeniju.

Kremlj je ignorisao molbe Jermenije za pomoć tokom borbi protiv Azerbejdžana 2020. i ove godine, što je navelo jermenskog premijera Nikolu Pašinjana da se obrati Zapadu za vojnu pomoć i sugeriše da je zemlji potrebno da „diverzifikuje“ svoje bezbednosne veze izvan Rusije.

Samo da se poentira stvar, sada postoje izveštaji da Jermenija planira da preda svoje raketne baterije SS-21 Ukrajini.

Slična je priča i u centralnoj Aziji. Kada je rat počeo, zemlje u regionu su odbile da učestvuju u ruskoj invaziji. Kazahstan i Uzbekistan dali su humanitarnu pomoć Ukrajincima, dok je Turkmenistan poslao sanitet.

Jermenija i Kazahstan razmišljaju o izlasku iz Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Rusija.

Invazija u punom obimu je pomogla u jačanju međunarodnih institucija kao foruma na kojima su se zemlje sa različitim jezičkim, etničkim i verskim poreklom ujedinile da osude ruske zločine.

Rusija je verovala da će osvojiti Ukrajinu za nekoliko dana. Umesto toga, zabranjena je u međunarodnim organizacijama, a mnogi njeni saveznici su se udaljili kako njena vojna moć nestaje dok bezbednosna i ekonomska privlačnost Zapada raste.

Ono što se nekada smatralo drugom najjačom svetskom supersilom, nestalo je u senku svog nekadašnjeg ja.