„Brak iz koristi“: Ovo je novi moćni par Evrope

Dvoje lidera trebalo bi danas da se sastanu na samitu u raskošnoj Vili Doria Pamfilj u Rimu kako bi učvrstili svoj savez.

Oboje su desničarski atlantičari koji žele da smire tenzije sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Takođe, oboje imaju zamerke na francuskog predsednika Emanuela Makrona, piše Politico.

U prošlosti bi se Nemačka u odlučujućim momentima tradicionalno oslanjala na Francusku kako bi zajedno definisali planove za EU, pa je značajno što se Merc sada okreće Meloni u nastojanju da gurne napred ključne evropske prioritete u trgovini i industriji.

Delimično, Mercovo približavanje Meloni pokreće nezadovoljstvo Francuskom. Berlin je iritiran jer je Pariz pokušao da potkopa istorijski važan trgovinski sporazum sa Mercosurom (južnoameričkim blokom), koji Nemačka već dugo želi kako bi podstakla industrijski izvoz.

Nemačka, takođe, razmatra izlazak iz zajedničkog programa proizvodnje borbenih aviona vrednog 100 milijardi evra zbog nesuglasica sa Francuskom.

U takvom kontekstu, saradnja sa Rimom ima logike.

Očekuje se da će tokom današnjeg sastanka Merc i Meloni potpisati sporazum o saradnji u oblasti odbrane, tvrde diplomate uključene u pripreme.

Nije jasno šta tačno to podrazumeva, ali nemačka kompanija Rheinmetall i italijanski Leonardo već imaju zajedničko preduzeće za proizvodnju tenkova i drugih vojnih vozila.

Najambicioznije, Italija i Nemačka rade i na zajedničkom planu za oživljavanje evropske industrije i proširenje izvoza, u formi zajedničkog dokumenta za samit Evropskog saveta 12. februara. Berlin i Rim sebe predstavljaju kao „dve glavne industrijske evropske nacije“ i osudili su odlaganja Mercosur sporazuma.

Takav jezik će izazvati nezadovoljstvo u Parizu.

Dugoročno partnerstvo

Za Đanđakoma Kaloviniја, poslanika iz partije Meloni Braća Italije i predsednika parlamentarne italijansko-nemačke grupe prijateljstva, alijansa Merc – Meloni ima smisla, jer se očekuje da Makron nakon narednih francuskih izbora napusti evropsku scenu.

„Naše dve zemlje imaju stabilne vlade, posebno u poređenju sa Francuskom“, rekao je. „Jasno je da Meloni i Merc verovatno imaju još dug put pred sobom tokom kojeg mogu da rade zajedno“.

Očuvanje odnosa sa Trampom ključno je za oba lidera, a Merc i Meloni su pokušali da izbegnu transatlantske sukobe. U tome su ih podržali njihovi ministri spoljnih poslova, Johan Vadeful i Antonio Tajani.

„Đorđa Meloni i Fridrih Merc predstavljaju evropsko krilo najotvorenije za dijalog sa predsednikom Trampom“, rekao je Pjetro Benasi, bivši italijanski ambasador u Berlinu i pri EU. „Pomalo nadrealno ubrzanje događaja koje pokreće američki predsednik potvrđuje konvergenciju stavova Italije i Nemačke, više nego između Italije i Francuske ili Francuske i Nemačke“.

U kontrastu sa „mekšim“ pristupom Rima i Berlina, Kalovini je optužio Makrona za kontradiktorno ponašanje prema Trampu. „On se ponaša kao da želi da izazove Sjedinjene Države, a onda šalje poruke – koje je Tramp nepristojno objavio – u kojima moli Trampa da večera s njim“, požalio se.

Dobra hemija

Zvaničnici u Berlinu sada privatno hvale sve tesniju saradnju sa Meloni, opisujući odnos sa Rimom kao pouzdan.

„Italija je pouzdana“, rekao je jedan visoki nemački zvaničnik, koji je tražio anonimnost. To nije pridev koji su vlasti u Berlinu često koristile za svoje francuske kolege u poslednje vreme.

„Francuska je više verbalna, ali Italija je mnogo pragmatičnija“, rekao je Aksel Šefer, poslanik nemačke Socijaldemokratske partije, koji se dugo bavi nemačko-italijanskim odnosima.

Jedan italijanski zvaničnik je takođe pohvalio „dobru hemiju“ između Merca i Meloni. To je oštar kontrast sa notorno napetim odnosima između Meloni i Makrona, koji su često u sukobu.

U pokušaju da se zbliže, Merc i Meloni su ponekad pribegavali hiperboli.

Tokom svoje prve posete Rimu kao kancelar prošle godine, Merc je rekao da postoji „praktično potpuni dogovor između naših dve zemlje po svim evropskim pitanjima“.

Meloni je uzvratila istom merom.

„Jednostavno je nemoguće dovesti u sumnju odnose između Italije i Nemačke“, rekla je tada.

Brak iz koristi

To je ipak preuveličavanje. Dvoje lidera imaju značajne razlike.

Meloni je odbila da podrži plan, koji je kasnije propao, a koji je Merc podržao, da se zamrznuta ruska sredstva koriste za finansiranje vojne pomoći Ukrajini. Meloni je takođe nakratko uskratila podršku Mercosur sporazumu kako bi dobila ustupke za italijanske poljoprivrednike, pre nego što ga je na kraju podržala.

Ključno, Rim i Berlin verovatno će biti nezgodni saveznici kada je reč o javnim finansijama. Italija već dugo zagovara popuštanje evropske fiskalne politike – i bila je prirodni saveznik Francuske po tom pitanju – dok je Nemačka služila kao čvrsti disciplinar trošenja na kontinentu.

Ali čak i tu je došlo do neke konvergencije, jer je Meloni smanjila italijansku potrošnju, a Merc je nadgledao istorijsko povećanje troškova finansiranih dugom u infrastrukturnim i odbrambenim projektima.

U suštini, rastuća alijansa između Merca i Meloni proističe iz promena koje su sproveli radi sopstvenog političkog opstanka.

Meloni je pomerila svoju nacionalističku partiju Braća Italije ka centru, posebno po pitanjima spoljne politike. Istovremeno, rast krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) primorao je Merca da svoju konzervativnu stranku oštro pomeri udesno po pitanju migracija.

Ovo ideološko približavanje omogućilo je zagrevanje odnosa. Kako je Merc tražio partnere na evropskom nivou da drastično smanje priliv tražilaca azila u Evropu, smanje regulative i podstaknu trgovinu  i pruže protivtežu Makronu Meloni je postala sve važnija figura za kancelara.

Ipak, Stefano Stefanini, bivši visoki italijanski diplomata i predstavnik NATO-a, rekao je da će odnos uvek imati granice.

„Vrlo je taktički“, rekao je. „Ne postoji koordinirana strategija. Postoji niz pitanja na kojima se Meloni i Merc nalaze na istoj strani“.

Stefanini je, takođe, napomenuo da bi obaveze trošenja – posebno na vojne projekte – ponovo mogle da približe Rim Francuskoj.

„Po pitanju odbrambenih izdataka Italija i Francuska su bliže, jer Nemačka ima fiskalni kapacitet da sama troši, dok Italija i Francuska moraju da dobiju što više finansijske podrške od EU“, rekao je.

Uprkos razlikama, Meloni je iskoristila priliku da se približi Mercu.

„Meloni je shvatila da, pošto postoji napetost u odnosu Francuska – Nemačka, može da se infiltrira i približi Nemačkoj“, rekao je Mark Lazar, stručnjak za franko-italijanske odnose, koji predaje na Luiss univerzitetu u Rimu i na Sciences Po u Parizu.