Zašto je Politiko izabrao Mete Frederiksen za drugu najmoćniju osobu u Evropi

Na prvom mestu našao se Donald Tramp, čime je prekršeno pravilo jer niko do sada nije uvršten na spisak ko nije sa evrospkog kontinenta.

„Ali ako je ikada postojao trenutak da se napravi izuzetak, to je sada. Trampova senka nadvila se nad evropskim prestonicama toliko da su njegove odluke ili ispadi preoblikovali sve, od budžeta za odbranu do trgovinske politike i domaće politike.

Evropski lideri shvataju da imaju posla sa nestabilnim partnerom. Vide nepredvidivost i rastuću asimetriju. Ipak, ostaju vezani za Vašington, polazeći od pretpostavke da kontinentna bezbednosna arhitektura – i veliki deo prosperiteta – i dalje počiva na američkom stubu.

Rani meseci Trampovog drugog mandata postavili su ton za ono što je postala iscrpljujuća godina za evropske diplomate. Njegove javne flertovanja sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom zapanjila su i iskusne posmatrače. Njegovo ponižavanje ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog pojačalo je strahove da se Vašington pretvorio iz saveznika u antagonistu“, piše Politico o Trampu.

„Svi živimo u Evropi Mete Frederiksen. Samo to još ne znamo“, piše dalje briselski portal u obrazloženju što se premijerka Danske našla na drugom mestu spiska najuticajnijih ljudi u Evropi.

Frederiksen (48) je stupila je na funkciju 2019. godine kao najmlađa premijerka Danske ikada, vodeći manjinsku vladu kroz pandemiju, energetsku krizu i sada kroz promene u evropskom bezbednosnom pejzažu.

Nekada viđena kao levo orijentisana idealistkinja, postala je jedna od najpragmatičnijih liderki na kontinentu.

Tokom proteklih šest godina, danska premijerka je tiho izvozila svoj brend čvrste socijaldemokratije širom Evrope – mešavinu levo orijentisane politike socijalne zaštite i desno orijentisane čvrstine po pitanjima migracija i odbrane – pri čemu je promenila istorijski evroskeptični stav svoje zemlje.

Na polju migracija, gde su je kritičari nekada kritikovali zbog nehumanog pristupa, pokazala je naročitu moć uticaja, piše Politico.

Danski model „zadržavanja i deportacije“ u kojem azilanti borave u centrima za zadržavanje dok se obrađuju njihove prijave, a potom se brzo izbacuju ukoliko budu odbijene inspirisao je slične prakse od Ujedinjenog Kraljevstva do Italije.

Frederiksen je takođe ostavila trag na pristupu EU odbrani, dok blok pokušava da poveća vojne budžete i podrži Ukrajinu bez oslanjanja na američke finansijske resurse.

Pod njenim vođstvom, Danska je davala primer, obećavajući veći procenat svog bruto domaćeg proizvoda za pomoć Ukrajini nego bilo koja druga članica EU u poslednje četiri godine, i predvodeći zajednička ulaganja u ukrajinsku odbrambenu industriju.

Istovremeno, Frederiksen je postala neformalna portparolka evropske odbrambene nezavisnosti.

Činjenica da mora da upravlja kroz izuzetno napetu i rizičnu konfrontaciju sa Donaldom Trampom oko Grenlanda poluautonomne teritorije u okviru Danske koji američki predsednik želi, a kojem je rekla NE, dala joj je kredibilitet koji neki drugi zagovornici takozvane strateške autonomije, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, možda nemaju.

Nije slučajno što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prihvatila poziv Frederiksen da EU do 2030. postane potpuno samostalna u odbrani.

Danska, nekada jedna od najeuroskeptičnijih članica, sada zagovara dublju integraciju u oblasti bezbednosti i spoljne politike što je impresivna promena tokom njenog mandata.

Vođenje rotirajućeg predsedavanja EU tokom proteklih šest meseci dodatno je pojačalo njen uticaj.

Iako su je zaobišli za funkciju generalnog sekretara NATO-a, za koju je bila kratko kandidovana, Frederiksen je pronašla zajednički jezik sa liderima poput italijanske premijerke Đorđe Meloni, usmeravajući razgovore o migracijama u EU bliže svom modelu.

Takođe je učestvovala u složenim pregovorima o budžetu EU, uključujući razgovore između Fon der Lajen i predsednice Evropskog parlamenta Roberte Mecole u novembru.

Velika prednost Frederiksen leži u relativnoj stabilnosti njenog položaja kod kuće. Kao najduže na vlasti liderka centralno leve koalicije u Evropi, vodi vladu koja je pokazala veću otpornost od Makronove u Francuskoj i manje komplikovanost od Mercove u Nemačkoj.

Za razliku od Donalda Tuska u Poljskoj, nema predsednika koji otvoreno osporava njene politike.

Frederiksen nije nepobediva – daleko od toga. U novembru je njena Socijaldemokratska partija doživela težak poraz na lokalnim izborima, gubeći nekoliko gradova uključujući Kopenhagen prvi put od 1903. Povratni udar primorao ju je da prizna potencijalne probleme u vođenju opština. Domaći kritičari krive Frederiksen, navodeći niz grešaka od njene odluke da ubije svih 17 miliona danskih kuna da bi se sprečilo širenje kovida do kontroverznog zatvaranja bivšeg šefa obaveštajne službe.

Neki je optužuju da je željna moći.

Ako postoji jedna grupa sa kojom se Frederiksen teško nosi, to su njeni levičarski vršnjaci kod kuće i u inostranstvu, koji kritikuju njen desno orijentisan pristup.

A njen stav prema kritičarima do sada je bio odbojan, pa čak i prkosan. Branila je svoj pristup rečima: Ako imaju bolje politike, zašto ne pobeđuju na izborima? Danska premijerka nije prisustvovala okupljanju Stranke evropskih socijalista prošlog oktobra, niti je ponudila izgovor za izostanak. Uprkos izazovima, njena partija ostaje najpopularnija u Danskoj, a očekuje se da će se kandidovati za reizbor sledeće godine.