„Istorija nudi otrežnjujuće lekcije za Ukrajinu“: Profesor studija bezbednosti upozorava da nijedan mirovni sporazum nije trajan

Njegove reči zaslužuju pažnju dok se debata o tome kako okončati rat u Ukrajini intenzivira. Sve uključene strane moraju zapamtiti da ništa u međunarodnoj politici nije nepromenljivo, piše za Centar za analizu evropske politike Endru R. Novo, vanredni profesor studija bezbednosti na Školi za spoljne poslove Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu i viši saradnik u Transatlantskom programu odbrane i bezbednosti CEPA.

Lideri i u Kijevu, i u Moskvi znaju da se svaki mirovni sporazum može ponovo razmotriti, reinterpretirati ili čak poništiti. Pa ipak, ova istina ne oslobađa odgovornosti kreatore politike da pažljivo kreiraju sporazume. Čak i ako ugovori nisu večni, njihova arhitektura je važna.

Istorija nudi otrežnjujuće lekcije o onome što bi se moglo nazvati krhkošću sporazuma.

Versajski sporazum iz 1919. godine nastojao je da Nemačku zaključa u kazneni sporazum, ograničavajući njenu vojsku na 100.000 ljudi i ograničavajući naoružanje. U roku od dve decenije, ta ograničenja su bila u ruševinama – vraćena je vojna obaveza, ponovno naoružavanje je poraslo, a do 1939. godine Vermaht, sa više od dva miliona vojnika, izvršio je invaziju na Poljsku.

Međuratne godine bile su prepune prekršenih obećanja. Kelog-Brijanov pakt iz 1928. godine je poznat po tome što je „stavio rat van zakona“.

Minhenski sporazum iz 1938. godine ustupio je čehoslovačku Sudetsku oblast Nemačkoj u ime mira; nije zadovoljio ni Hitlerove ambicije, ni bezbednost Evrope.

Pakt Molotov-Ribentrop iz 1939. godine podelio je Centralnu i Istočnu Evropu između Sovjetskog Saveza i nacističke Nemačke – sve dok Nemačka nije napala Sovjetski Savez 1941. godine.

Čak i neki od sporazuma koji opstaju, poput Korejskog primirja, čine to kao nelagodna primirja, obustavljajući rat bez njegovog okončanja.

Bliže kući, Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine je zamenio ukrajinski nuklearni arsenal za garancije suvereniteta i teritorijalnog integriteta od strane Rusije, Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, pri čemu je Kina ponudila odvojene garancije.

Te garancije nisu sprečile aneksiju Krima 2014. godine ili potpunu invaziju Rusije 2022. godine. Budimpešta je imala moralnu i diplomatsku težinu, ali nije eliminisala rusku agresiju protiv Ukrajine.

Surova istina je da nijedno rešenje nikada nije konačno, nijedan mirovni sporazum nije trajan. Ovaj nedostatak trajnosti mora biti i uteha i upozorenje za Ukrajinu.

Kratkoročno gledano, mirovni sporazum može značiti pristanak da se za sada ne teži članstvu u NATO-u. Ali ne postoji tako nešto kao nikada. Za pet ili deset godina, to bi se moglo vratiti na dnevni red.

Isti princip važi i za teritoriju. Kada je Francuska izgubila Alzas i Lorenu 1871. godine, nije se odrekla svojih zahteva; ona ih je zagarantovala. Mape su bile obojene crnom bojom, školska deca su učila o „izgubljenim provincijama“, a generacije su odrastale u tihoj žalosti, čekajući dan iskupljenja. Taj dan je došao tek 1919. godine.

Ukrajina se može suočiti sa sličnom stvarnošću. Krim, Donjeck, Zaporožje, Herson – ova imena neće nestati iz nacionalne svesti. Nijedan ugovor ne može zakonom ukloniti sećanje ili ugasiti nadu.

Što nas vraća na opšte konture mira. Trajnost ugovora zavisi od moći, podsticaja i sprovođenja. Detalji ne garantuju trajnost, ali oblikuju neposredno ponašanje, kalibrišu cenu nepoštovanja obaveza i oblikuju politiku revizije.

Odredbe o verifikaciji, redosled i mehanizmi sprovođenja određuju šta se dešava na terenu. Minski sporazumi iz 2014-2015. nisu uspeli jer su ih njihova nejasnoća i nedostatak sprovođenja učinili krhkim.

Ako Ukrajina postigne sporazum, detaljnost klauzula o demilitarizaciji, kontroli granica i okupiranim teritorijama biće važna – čak i ako je to samo privremeno.

Konture određuju cenu nepoštovanja obaveza. Vraćanje sankcija, uslovna ekonomska pomoć i bezbednosne garancije vezane za poštovanje pretvaraju kršenja iz „žalosnih“ u „prekomerno skupe“.

Dejtonski sporazum iz 1995. godine nije pomirio Bosnu preko noći, ali su sprovođenje NATO-a i spoljni nadzor podigli cenu obnovljenog rata.

Za Ukrajinu, razlika između bezbednosnih uverenja i bezbednosnih garancija je ključna – uverenja su deklarativna; garancije podrazumevaju obaveze koje nose posledice.

Konačno, ugovori oblikuju budućnost. Nijedan sporazum nije konačan, ali svaki sporazum stvara platformu za sledeću rundu državničkog umeća.

Granice priznate, čak i privremeno, oblikuju mape, udžbenike i investicije. Takvi aranžmani utiču na upravljanje i identitet, stvarajući činjenice na terenu koje je teško preokrenuti.

Mir koji kodifikuje neutralnost ili restrukturira odbrambene odnose postavlja kolosek, poput železničkih pragova, za buduće izbore – one koje je teško skrenuti sa puta.

Ukrajina mora da zapamti da svaki mir može biti poništen. Pitanja su da li sporazum može maksimizirati odvraćanje, a istovremeno omogućiti stvaranje otpornosti i mogućnost oporavka.

Može li minimizirati podsticaje za obnovu ruske agresije? To znači davanje prednosti sprovođenju u odnosu na eleganciju i uspostavljanje uslova za robusno praćenje, jasne vremenske rokove, definisane posledice i spoljnu podršku. Svaki ustupak Rusiji mora biti uslovljen poštovanjem obaveza.

Postoje kompromisi. Neki sporazumi su mostovi; drugi su parkinzi. Neki zamrzavaju teritoriju da bi kupili vreme; drugi otvaraju puteve za reintegraciju.

Izbor nije između „idealnog“ mira i „kompromisnog“ mira; to je između mira koji ostavlja Ukrajinu bezbednijom i slobodnijom da odlučuje o svojoj budućnosti i onog koji stavlja hipoteku na suverenitet za privremeni mir.

Realnost će se promeniti; realizam zahteva da struktura koju danas gradimo oblikuje te promene u korist Ukrajine.

Averof je bio u pravu – nikad ne reci nikad. Ali upravo zato su konture važne. Ako ništa nije trajno, onda je sve što upišemo u mirovni sporazum – svaka klauzula, vremenski okvir i garancija – poluga za budućnost.

Možda neće zauvek pomerati svet. Ali ako se mudro osmisli, može ga pomeriti dovoljno daleko da Ukrajina može da se drži, obnovi i izabere svoju sutrašnjicu.