„To bi mogla postati česta pojava“: Moskovski tajms o upadu ruskih dronova u vazdušni prostor Poljske i dokle će ići Rusija?

Rusija je negirala da je ciljano napadala Poljsku i optužila Varšavu da širi „mitove“ kako bi eskalirala rat u Ukrajini.

Međutim, zapadni i ukrajinski politički i vojni eksperti tvrde da je ovaj upad mogao biti nameran pokušaj da se testiraju zapadne odbrane i odlučnost.

„Ovaj upad predstavlja značajnu eskalaciju sa potencijalno dalekosežnim posledicama ne samo za Poljsku, već i za evropsku bezbednost uopšte“, rekla je Tinatin Japaridze, analitičarka iz Eurasia Group, za The Moscow Times.

„Kršeći poljski vazdušni prostor, Rusija jasno testira odbrane NATO i pokušava da iskoristi eventualne podele u okviru Alijanse, naročito u svetlu pitanja o odlučnosti SAD“, dodala je.

Japaridze je naglasila da ovaj incident pokazuje spremnost Moskve da pomera granice i iskorišćava svaku uočenu slabost na istočnom krilu NATO-a, čak i ako Rusija trenutno ne želi direktan vojni sukob sa članicama NATO-a.

Ruski dronovi i rakete su više puta ulazili u vazdušni prostor zemalja članica NATO-a, uključujući Poljsku, tokom tri i po godine rata, ali do sada nijedna članica nije pokušala da ih obori.

Varšava je saopštila da je najmanje tri drona oborila u napadu u sredu, koji su nazvali „incidentom koji nije slučajan“, iako niko nije povređen.

Incident se dogodio dok je Rusija izvodila niz udara širom Ukrajine, uključujući i u zapadnom gradu Lavovu, udaljenom manje od dva sata vožnje od poljske granice.

Poljska je prijavila 19 kršenja vazdušnog prostora tokom noći. Izveštaji su naveli da su gradovi Varšava, Lublin i Žešov, važan logistički centar za isporuku vojne i humanitarne pomoći Ukrajini, bili potencijalno ugroženi ruskim dronovima.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izrazio je „solidarnost sa Poljskom i osudio neodgovorno ponašanje Rusije“, pozivajući na povećanje izdvajanja za odbranu i podršku Kijevu.

Evropski lideri brzo su osudili incident i istakli da je on test saveznika Ukrajine, naročito u trenutku kada Evropa preuzima vodeću ulogu u pružanju pomoći Ukrajini prvi put od juna 2022.

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas izjavila je:“Putin želi da nas testira. I svaki put je smeliji jer naša reakcija nije dovoljno snažna“.

Mirovni pokušaji predsednika Donalda Trampa između Moskve i Kijeva nisu doneli rezultate. U kratkom reagovanju na društvenim mrežama Tramp je napisao: „Šta sad – Rusija krši poljski vazdušni prostor dronovima? Evo nas opet!“

Bela kuća je saopštila da će Tramp uskoro razgovarati sa poljskim kolegom Karolom Navrockim, nacionalističkim saveznikom koji je prošle nedelje posetio Ovalni kabinet.

Incident se dogodio samo nekoliko dana pre početka zajedničkih vojnih vežbi Zapad-2025 koje sprovode Rusija i Belorusija, susedom Poljske.

U utorak je Poljska najavila zatvaranje preostalih graničnih prelaza sa Belorusijom zbog vežbi od 12. do 16. septembra.

Nakon incidenta sa dronovima, Minsk je saopštio da su njihovi protivvazdušni sistemi oborili nekoliko dronova koji su, kako tvrde, skrenuli sa kursa usled elektronskog ratovanja tokom noćne razmene vazdušnih udara između Rusije i Ukrajine.

Prema ukrajinskom vojnom ekspertu Ivanu Stupaku, dronovi koji su napali Poljsku verovatno nisu bili borbeni, već su možda namerno poslati u poljski vazdušni prostor kako bi testirali sisteme bezbednosti.

Stupak, bivši ukrajinski bezbednjak, rekao je da je napad mogao omogućiti Rusiji da prati kako Poljska reaguje na radarska upozorenja i koji su avioni poleteli.

Kiril Šamijev, istraživač Evropskog saveta za spoljne odnose, smatra da je ovaj napad znak da bi „zalutali“ ruski dronovi mogli postati česta pojava oko poljskih i baltičkih aerodroma i logističkih centara.

On je predložio da bi Moskva mogla ponuditi kompromis – da Ukrajina ne ometa ruski civilni vazdušni saobraćaj u zamenu za softverska ažuriranja dronova.

Šamijev je navodi da je strategija pokazati kako Rusija može ozbiljno da ugrozi živote Evropljana bez prelaska praga otvorene vojne eskalacije, nudeći pri tom ustupke u zamenu za evropsko razumevanje ruskih interesa u Ukrajini.

Centar za istočne studije u Varšavi takođe je sugerisao da je „cilj Rusije agresivnim akcijama destabilizacija unutrašnje situacije u Poljskoj i drugim zapadnim zemljama koje podržavaju Kijev“ i „potkopavanje solidarnosti njenih saveznika“.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da je aktivirao Član 4 NATO-a, prema kojem članica može zatražiti hitne razgovore kada smatra da je ugrožen njen „teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost“ – a to je tek osmi put da se ova mera koristi.

Ipak, jedan visoki NATO diplomat, koji je govorio za AFP pod uslovom anonimnosti, rekao je da će odgovor NATO verovatno biti „premeštanje nekoliko dodatnih resursa“ u Poljsku ili negde na istoku i zagovaranje „čvrstog stava“ od strane generalnog sekretara NATO-a.

Stupak je rekao da, pored povećanja pomoći Ukrajini, Evropa može usmeriti resurse i na jačanje vojne podrške baltičkim zemljama i Poljskoj, dodajući da je „teško reći kojim putem će Evropljani krenuti.“

Japaridze je tvrdila da „umesto da umanji zapadnu podršku Ukrajini, ovaj incident će je zapravo verovatno još više ojačati.“

„Zemlje poput Poljske, baltičkih država i Češke Republike – koje su među najsnažnijim podržavaocima Ukrajine – očekuje se da će zahtevati veću vojnu i finansijsku pomoć,“ rekla je Japaridze za The Moscow Times.