Koje su najopasnije zemlje na svetu i na kom mestu se nalazi Srbija?

Palestina takođe ima geografski najrasprostranjeniji sukob, što znači da ACLED beleži visok nivo nasilja u skoro 70 odsto Gaze i Zapadne obale.

Mjanmar je najfragmentiraniji sukob na svetu, sa preko 1.200 različitih naoružanih grupa za koje se navodi da su bile umešane u najmanje jedan nasilni događaj.

Pakistan je postao opasniji za civile u poslednjih 12 meseci, a broj smrtnih slučajeva od političkog nasilja se povećao, što je uzrokovano rastućim regionalnim pobunama i kratkotrajnom, ali intenzivnom eskalacijom borbi sa Indijom.

Haiti je postao smrtonosniji i opasniji za civile: Preko 4.500 Haićana je ubijeno kao rezultat političkog nasilja, dok se ciljano nasilje nad civilima takođe povećalo.

Ekvador je postao smrtonosniji, sa preko 1.000 više ljudi ubijenih kao rezultat političkog nasilja nego 2024. godine.

Gde su zemlje bivše Jugoslavije?

Srbija se nalazi na 73. mestu, posle, na primer Alžira i Tajlanda, a ispred Kine, Kipra… Hrvatska je na 127. mestu, Slovenija je na 136. BiH na 90. mestu, Crna Gora na 99. i Severna Makedonija 111 mestu, što znači da je Srbija najopasnija kada je reč o bivšim jugoslovenskim republikama.

Gde se dešavaju sukobi?

ACLED-ov indeks sukoba rangira 50 najtežih sukoba u svetu – kategorišući ih kao ekstremne, visoke ili turbulentne.

Indeks sukoba ACLED je globalna procena kako i gde se sukobi u svakoj zemlji i teritoriji sveta razlikuju prema četiri indikatora – smrtonosnosti, opasnosti po civile, geografskoj rasprostranjenosti i broju naoružanih grupa.

Koliko se sukoba dešava u svetu?

Sukobi su ostali na stabilnom nivou tokom proteklih 12 meseci. ACLED beleži 204.605 sukoba od 1. decembra 2024. do 28. novembra 2025. godine, u poređenju sa 208.219 događaja 12 meseci ranije.

Ovi nasilni događaji su rezultirali – konzervativno – sa preko 240.000 smrtnih slučajeva.

Ratovi u Ukrajini i Palestini nastavili su da povećavaju nivo nasilja, doprinoseći sa preko 40 odsto sukoba u proteklih 12 meseci.

Građanski ratovi u Mjanmaru i Sudanu nastavili su se na visokom nivou, a nasilje bandi nastavilo je da pokreće sukobe: Brazil, Ekvador, Haiti i Meksiko su među 10 zemalja sa najozbiljnijim nasiljem na svetu.

Borbe u Siriji su se nastavile uprkos padu Bašara el Asada, a Nigerija nije videla predah od svog složenog mozaika regionalnih sukoba.

U Pakistanu, pogoršanje islamističkih i separatističkih pobuna na periferiji zemlje – pogoršano ponekad eksplozivnim odnosima sa susedima – dovelo je do daljeg pogoršanja već napetog bezbednosnog okruženja.

Kako se sukob promenio?

Dok je prvih pet zemalja na Indeksu zadržalo svoje pozicije na rang listi, neki od sukoba unutar tih zemalja su se značajno promenili.

Palestina je treće najsmrtonosnije mesto na svetu, uprkos padu broja smrtnih slučajeva povezanih sa sukobima zbog primirja u Gazi. Palestinu po smrtnosti nadmašuju samo Ukrajina i Sudan.

Nasuprot tome, u Siriji su se smrtni slučajevi povezani sa sukobima, vođeni kombinacijom političke konkurencije, sektaškog nasilja i stranog mešanja, povećali sa nešto više od 6.000 na preko 9.000 smrtnih slučajeva u poslednjih 12 meseci.

Mjanmar, Meksiko, Brazil i Nigerija su ostali konstantno visoki u sva četiri indikatora Indeksa.

Primetno je da je nasilje bandi u Ekvadoru i Haitiju dovelo do porasta njihovog ranga. Ekvador se popeo na 6. mesto jer je imao preko 50 naoružanih grupa koje su aktivno učestvovale u nasilju u poslednjih 12 meseci, uključujući skoro 40 bandi. Više od polovine ovih bandi bilo je uključeno u više od 2.500 događaja usmerenih na civile.

Na Haitiju je skoro udvostručavanje broja smrtnih slučajeva i povećanje broja događaja usmerenih na civile dovelo do porasta rang-liste, sa 11. mesta u 2024. na 8. mesto ove godine.