Nemački dokumentarac: Srbija i Crna Gora opsednute oružjem

Oružja dokle pogled seže. Doneto je tu iz podruma i sa tavana – u svakom slučaju iz privatnih kuća. U jednom skladištu u Beogradu gomile pištolja, hiljade pušaka i uredno poređanih automata. Sanduci puni bacača granata i municije stoje uza zid. U uglu prostorije su čak i bacači raketa.

Tako je izgledalo 2023. kada su Srbi i Srpkinje dobrovoljno donosili oružje u centre koje je osnovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Želeli su da tako raščiste sa zaostavštinom iz ratnih vremena, kada je oružje kružilo među ljudima, a zatim se prenosilo kao porodično nasleđe ili završavalo na crnom tržištu.

Samo u SAD i Jemenu ima više oružja

Amnestija za predaju oružja već je više puta sprovođena u Srbiji. U tim akcijama predato je više od 100.000 komada ilegalnog oružja. Međutim, uz količinu naoružanja kakva postoji u Srbiji, sve to ima samo ograničen efekat.

Ono što je sigurno jeste da u dve države Zapadnog Balkana, u Srbiji i Crnoj Gori, ljudi poseduju najviše oružja u Evropi – 39 komada na 100 stanovnika. Više ga ima samo u Sjedinjenim Američkim Državama i ratom razorenom Jemenu. Drugim rečima, svako prosečno domaćinstvo u Srbiji ima po jedan komad oružja.

Bivši kriminalac danas je rijaliti-zvezda

Za mnoge građane u Srbiji i Crnoj Gori oružje je deo tradicije i deo svakodnevnice. Znak slobode i priznanja. Tome u nemačkom dokumentarcu

svedoči i Kristijan Golubović. Taj pedesetogodišnjak, sa šarenom bejzbol kapom i mnoštvom tetovaža, oduvek je imao pristup oružju, a iza sebe ima izuzetnu kriminalnu prošlost – bio je deo ozloglašene gangsterske scene u Beogradu 1990-ih godina.

U to vreme, priča on, mogao si da zameniš ćevape za pištolj. Hvali se da i danas može da nabavi oružje za samo sat vremena. Da bi ušao u tu gangstersku scenu, kaže da je s prijateljima upao u Hotel „Mažestik“ u centru grada, u tada poznatu diskoteku. Svi su bili teško naoružani.

Golubović je u više navrata bio po nekoliko godina u zatvoru, jednom i u Diseldorfu zbog oružane pljačke. Tokom devedesetih, kada je rat eskalirao – a sa njim i količina oružja, kao i droge – nasilje je poprimilo potpuno nove razmere, kaže Golubović.

„Svi su koristili drogu, svi su nosili oružje, niko se nikoga nije plašio, niti je neko nekog poštovao. Glave su tada padale svakodnevno. Sigurno je 80 odsto podzemlja bivše Jugoslavije i drugih delova Balkana zbrisano u talasu ubistava.“

Kriminal donosi gledanost

Golubovićeva kriminalna prošlost izgleda da fascinira mnoge Srbe i Srpkinje. Danas je on rijaliti-zvezda na jednoj privatnoj srpskoj televiziji. Tamo ga mesecima snimaju u formatu nalik „Velikom bratu“.

Tamo sme da u udarnom terminu objašnjava kako je najbolje izvršiti ubistvo: žrtvu, kaže, treba samo umotati u ćebe i obesiti – tako ne ostaju tragovi. Na ulici ga stalno zaustavljaju obožavateljke i obožavaoci. Bivši kriminalac je poznat, a naročito je mladima on neka vrsta uzora.

Masovna ubistva

Kada je u maju 2023. godine jedan mladić ilegalnim oružjem nabavljenim na crnom tržištu iz automobila u pokretu ubio devetoro ljudi, tokom istrage se ispostavilo da je napadač obožavao klanove i kriminalce – pre svega Kristijana Golubovića. Cela Srbija tada je bila u šoku.

Samo dan ranije dogodilo se masovno ubistvo u jednoj školi u Beogradu, kada je trinaestogodišnjak očevim pištoljem ubio devetoro svojih školskih drugarica i drugova, kao i domara.

Organizovani kriminal u Crnoj Gori

Četiristo pedeset kilometara južnije, u Crnoj Gori, situacija je slična. I tamo skoro svako domaćinstvo poseduje oružje. Broj ubistava i tamo je veoma visok u odnosu na prosek u Evropi. Jedan od razloga za to jeste organizovani kriminal: zavađeni klanovi već godinama vode ogorčene borbe – u regionu, ali i širom Evrope.

Policijski službenici aktivnosti crnogorske mafije ocenjuju kao „visokorizične“, ali do sada nisu uspeli da razbiju njihove mreže. Oružje se transportuje, premešta i odatle stiže i do Zapadne Evrope.

Balša Đurišić, policajac jedne specijalne jedinice, pokazuje zaplene sa svojih noćnih kontrola: od automatskog oružja, pa do većih količina kokaina – sve se može naći.

„Teško je osećati se bezbedno“

Posebno je istorijski grad Cetinje, bivša prestonica Crne Gore, u redovnim razmacima tragično poprište pucnjava. Sve su češći izveštaji o ubistvima snajperom, bombaškim napadima na automobile i masovnim ubistvima. Samo u poslednje četiri godine, u turističkoj atrakciji Cetinju ubijeno je nekoliko desetina ljudi.

Nastavnica Maja živi u tom gradu od rođenja. Tokom jedne masovne pucnjave 2022. godine izgubila je rođaka. Iako je napadač bio policiji poznat nasilnik, ipak je imao dozvolu i smeo legalno da poseduje oružje.

Ubio je ukupno desetoro ljudi, među njima i dva dečaka, Marka i Mašana. „Teško je danas osećati se bezbedno u gradu“, kaže Maja. „Svuda vidiš mesta na kojima je neko ubijen.“
Pooštravanje zakona

Maja je objavila svojevrsni rat vladi i pokrenula inicijativu za pooštravanje Zakona o oružju. Jer, do sada u Crnoj Gori za posedovanje puške ili pištolja nije bilo potrebno čak ni uverenje psihijatra.

U jednoj besanoj noći došla je na ideju da pokrene predlog zakona koji bi se zvao „Zakon Marko i Mašan“, objašnjava Maja.

„Već sledećeg dana više nisam bila sama u tome. Svi rođaci su me podržali, a već nakon nedelju dana bilo nas je 4.000.“

Predlog za stroži Zakon o oružju stigao je i do crnogorskog parlamenta, gde će se o njemu glasati na jesen. Građani Cetinja nastaviće svoju borbu sve dok vlasti ne raščiste sa tim smrtonosnim nasleđem.

Dokumentarni film „Balkan – opsednut oružjem?“ može se pogledati OVDE.