Nemački mediji o Generalštabu, Novaku Đokoviću i „neodgovornom“ proširenju EU

„Rušenje po kratkom postupku – bivši generalštab jugoslovenske armije u Beogradu biće uklonjen zarad građevinskog poduhvata Trampovog zeta Džaredu Kušnera“, piše nemački nedeljnik Špigel na svom portalu.

U članku koji se oslanja na izveštaje agencija, Špigel navodi da je u petak srpski parlament doneo posebni zakon kojim se projektu u centru Beograda daje posebni značaj i građevinske dozvole će se dodeljivati brže.

„Srpska javnost je podeljena u pogledu plana firme Affinity Partners da prostor pretvori u luksuzni hotelski oblakoder“, nastavlja Špigel. „Predsednik Aleksandar Vučić, koji je u Beogradu više puta ugostio Kušnera, lično se zauzima za poduhvat.“

Za mnoge Srbe, ocenjuje list, zgrada je važno mesto, simbol otvorene rane bombardovanja 1999.

„Još 2005. su ostaci zgrade izgrađene 1965. godine proglašeni kulturnim dobrom, ali nije bilo rekonstrukcije. Prošle godine je status spomenika kulture povučen – nedugo potom je Kušnerova firma, sa sedištem u Majamiju, potpisala ugovor o zakup na 99 godina“, piše Špigel.

Đoković u „novoj domovini“

Nemačka sportska agencija SID piše o odluci Novaka Đokovića da se preseli u Atinu pod naslovom: „Srpski narodni heroj je odabrao novu domovinu“.

Đoković u grčku prestonicu seli i „svoj“ ATP turnir koji je godinama održavan u Beogradu.

U tekstu se navodi da je hvalio grčko gostoprimstvo, ali da nije ništa rekao o tome zašto okreće leđa Srbiji. „Jasno je da se situacija u domovini promenila za sportskog idola“, navodi SID.

Zemlja je, podseća se, potresena talasom studentskih protesta nakon što je pad nadstrešnice u Novom Sadu oduzeo 16 života. „Demonstranti krive korupciju u zemlji“, dodaje se.

Kada je Đoković podržao proteste, „prema navodima medija se okrenuo vetar iz okruženja predsednika Aleksandra Vučića. Nedavno je crnom farbom uništen jedan mural posvećen Đokoviću u Beogradu“.

„Neodgovorno“ proširenje EU

Frankfurter algemajne cajtung osvrće se na izveštaje o napretku Evropske komisije, konstatujući da se odavno nije desilo ovoliko pohvalnih stvari – od Crne Gore i Albanije, do Moldavije i Ukrajine.

„Skori prijem Crne Gore i Albanije – na horizontu se kao kandidat pomalja i Severna Makedonija – mogao bi pomoći da se prikoče stremljenja Srbije u regionu. Tamo vodeći političari opet fantaziraju o Velikoj Srbiji. Između ostalog zbog toga slabe šanse na uspeh imaju pregovori sa Srbijom kojom se upravlja autokratski i sa od nje zavisnom Bosnom i Hercegovinom.“

No, list je načelno skeptičan prema proširenju EU. Kako piše, EU sama mora da se promeni i uvede većinski princip odlučivanja umesto konsenzusnog.

„Neodgovorno bi bilo primati nove članice u sadašnjem stanju, pa i neodgovorno prema tim kandidatima. Ko želi da se EU proširi do 2030. godine, manje bi trebalo da priča o reformskim potrebama u Podgorici, Tirani, Kišinjevu i Kijevu, a više o reformama neophodnim u samom Briselu“, dodaje list.