Od Beograda i Prištine do Moskve i Kijeva: Tramp nabraja svoje diplomatske uspehe, ali rezultati su mešoviti

Donald Tramp se stavio u centar diplomatskih pokušaja da se donese mir u Ukrajini, ali je oklevao oko toga šta je spreman da učini da bi ga postigao, navodi Rojters, a prenosi N1 Beograd.

Nemačka agencija navodi da se Tramp od početka svog drugog mandata umešao u više ne-američkih sporova, koristeći kombinaciju pretnji, podsticaja i moći da oblikuje ponašanje saveznika i neprijatelja.

I nije skroman da „rešenja“ ovih sukoba opiše kao sopstvene velike uspehe:

Jermenija i Azerbejdžan

Tramp je 8. avgusta okupio lidere Jermenije i Azerbejdžana kako bi potpisali zajedničku deklaraciju kojom se obavezuju da će težiti mirnim odnosima.

Nacije su u sukobu od kraja 1980-ih godina.

„Upoznao sam ih kroz trgovinu. Malo sam se bavio njima i rekao sam: ‘Zašto se vi svađate?’ Onda sam rekao: ‘Neću sklopiti trgovinski sporazum ako ćete se vi boriti. To je ludo'“, rekao je Tramp kasnije u radio intervjuu.

Dve zemlje su se obavezale na prekid vatre 2023. godine. U martu su rekle da su se saglasile oko teksta nacrta mirovnog sporazuma, ali taj sporazum nije potpisan.

Deklaracija kojom je posredovala Bela kuća ne predstavlja formalni mirovni sporazum koji bi postavio pravne obaveze za obe strane.

Jedna prepreka je u tome da li sporazum zahteva od Jermenije da revidira svoj Ustav.

Lideri su takođe postigli ekonomske sporazume sa Vašingtonom kojima su SAD dobile prava na razvoj strateškog tranzitnog koridora kroz južnu Jermeniju.

Trampova administracija je rekla da bi to omogućilo veći izvoz energije. U dokumentima objavljenim u to vreme, koridor je nazvan po Trampu.

Kambodža i Tajland

Tramp je pomogao da se Tajland dovede za pregovarački sto nakon što su se dugotrajne tenzije sa Kambodžom u julu pretvorile u petodnevni vojni sukob i najsmrtonosnije borbe u više od decenije.

Američki predsednik je kontaktirao vršioca dužnosti tajlandskog premijera Pumtama Večajačaija dva dana nakon što su izbile borbe duž 200 km dugog dela granice. Tramp je odložio sporazume o tarifama sa obema zemljama dok se sukob nije završio.

Do tada je Bangkok odbijao posredovanje treće strane i nije odgovorio na ponude za pomoć Malezije i Kine, piše Rojters.

Naknadni razgovori su rezultirali krhkim sporazumom o okončanju neprijateljstava, obnavljanju direktne komunikacije i stvaranju mehanizma za sprovođenje prekida vatre. Tramp je potom uveo tarifu od 19 odsto na izvoz obe zemlje usmeren ka SAD, što je niže nego što je prvobitno najavio.

Izrael, Iran i palestinske teritorije

Tramp je nastavio sa snažnom podrškom koju SAD pruža Izraelu u napadu na Gazu i pokušajima da iskoreni Hamas, uprkos tome što ga mnoge međunarodne agencije optužuju da uporedo čini genocid.

Takođe je podržao njegove napore da onesposobi druge grupe koje podržava Iran, uključujući Hezbolah i pokret Huta, kao i sam Teheran.

Iako radi na proširenju Abrahamovih sporazuma, rešenje za izraelsko-palestinske i iranske sukobe izmicalo je Trampu, baš kao što je to bio slučaj sa svim američkim predsednicima ranije.

Vašington pruža oružje i diplomatsku podršku Izraelu, dok premijer Benjamin Netanjahu odbuje međunarodnu osudu humanitarnih žrtava njegove vojne kampanje u Gazi.

Izrael i Hamas su se saglasili oko sporazuma o obustavi borbi u Gazi u januaru, nakon Trampovog izbora, ali pre njegove inauguracije. Sporazum je postignut uz posredovanje Egipta i Katara, a u njemu je učestvovalo i osoblje i odlazeće Bajdenove, i nove Trampove administracije. Izrael je prekršio prekid vatre u martu.

Pregovori o novom prekidu vatre u julu propali su. Dok posrednici pokušavaju da ožive plan prekida vatre koji podržavaju SAD, Izrael planira novu, proširenu vojnu operaciju u Gazi. Tramp je okrivio Hamas da ne traži razumno rešenje sukoba i vršio je pritisak na njih da to učine.

Tramp je u početku vodio razgovore sa Teheranom o njegovom nuklearnom programu. Međutim, nije jasno ni porekao kada je upitan jesu li oni bili samo diverzija koja je omogućila Izraelu da pripremi vazdušni napad na Iran 13. juna i primora Trampa da se u taj sukob uključi.

On je to učinio 22. juna, bombardujući iranske nuklearne objekte. Zatim je izvršio pritisak na Izrael i Iran da se pridruže prekidu vatre u kojem je posredovao Katar.

Situacija ostaje teška i nestabilna. Iran nastavlja da odbacuje zahteve SAD da prestane sa obogaćivanjem uranijuma za svoj nuklearni program. Izrael je rekao da će ponovo napasti Iran ako se oseti ugroženim.

Ruanda i Demokratska Republika Kongo

Ruanda i Demokratska Republika Kongo potpisale su 27. juna mirovni sporazum, postignut uz posredovanje SAD, pod pritiskom Trampa, što je povećalo nadu u kraj borbi u kojima su ove godine poginule hiljade ljudi, a raseljene stotine hiljada.

Borbe su najnovija epizoda u višedecenijskom sukobu čiji su koreni u genocidu u Ruandi 1994. godine.

Ruanda je poslala hiljade vojnika preko granice, prema analitičarima, kako bi podržala pobunjenike M23 koji su ranije ove godine zauzeli dva najveća grada i profitabilna rudarska područja u istočnom Kongu.

Ruanda negira da je pomagala M23.

U februaru je kongoanski senator kontaktirao američke zvaničnike kako bi predložio sporazum o mineralima za bezbednost.

Zatim je u martu Katar posredovao u iznenadnom sastanku između kongoanskog predsednika Feliksa Čisekedija i ruandskog predsednika Pola Kagamea, tokom kojeg su dva lidera pozvala na prekid vatre. Katar je takođe posredovao u razgovorima između Konga i M23, ali dve strane još uvek nisu postigle dogovor o mirovnom sporazumu i nasilje se nastavlja.

U Beloj kući, ministar spoljnih poslova Ruande Olivije Nduhungirehe rekao je Trampu da prethodni sporazumi nisu sprovedeni i pozvao je Trampa da ostane angažovan.

Tramp je upozorio na „veoma stroge kazne, finansijske i druge“ ako se sporazum prekrši.

Indija i Pakistan

Američki zvaničnici zabrinuti su da bi sukob mogao da izmakne kontroli kada su se Indija i Pakistan, naoružani nuklearnim oružjem, sukobili u maju nakon napada u Indiji za koji je Delhi okrivio Islamabad. Posle konsultacija sa Trampom, američki državni sekretar Marko Rubio i potpredsednik Džej Di Vens podstakli su indijske i pakistanske zvaničnike da deeskaliraju situaciju.

Prekid vatre je objavljen 10. maja nakon četiri dana borbi. Ali on se bavi malobrojnim pitanjima koja su podelila Indiju i Pakistan, koji su vodili tri velika rata od 1947. godine.

Danima nakon prekida vatre, Tramp je rekao da je iskoristio pretnju prekidom trgovine sa tim zemljama kako bi osigurao sporazum.

Indija je osporila da je pritisak SAD doveo do prekida vatre i da je trgovina bila faktor.

Egipat i Etiopija

Egipat i Etiopija imaju dugogodišnji spor oko brane „Veliki etiopska renesansa“, koju Kairo smatra pitanjem nacionalne bezbednosti i brine se da će ugroziti snabdevanje vodom reke Nil.

„Radimo na tom jednom problemu, ali će biti rešen“, rekao je Tramp u julu.

Portparolka Bele kuće Karolina Livit kasnije je uvrstila Egipat i Etiopiju na listu sukoba koje je „predsednik okončao“.

Nije jasno šta Tramp radi po tom pitanju.

U javnim izjavama, on je uglavnom ponavljao zabrinutost Kaira, a neke od njegovih izjava je osporila Etiopija.

Etiopski premijer Abij Ahmed je obećao da će otvoriti branu u septembru uprkos protivljenjima i Sudana i Egipta. Egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi, koji je pozdravio Trampove komentare, obećao je da će štititi interese svoje zemlje.

Srbija i Kosovo

Kosovo i Srbija i dalje imaju napete odnose skoro pet godina nakon sporazuma kojem je Tramp posredovao, piše Rojters.

Bez pružanja dokaza, Tramp je u junu rekao da je „zaustavio“ rat između zemalja tokom svog prvog mandata i da ću ga „popraviti ponovo“ u svom drugom.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, skoro deceniju nakon što je NATO bombardovao srpske snage. Ali Srbija i dalje smatra Kosovo sastavnim delom svoje teritorije.

Zemlje nisu potpisale mirovni sporazum, navodi nemačka agencija.

Kosovski premijer Albin Kurti nastojao je da proširi kontrolu vlade nad severom, gde živi oko 50.000 etničkih Srba, od kojih mnogi odbijaju da priznaju nezavisnost Kosova.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je u julu da je Tramp „poslednjih nekoliko nedelja“ sprečio dalju eskalaciju u regionu. Nije stigla do detalja, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je da je do bilo kakve eskalacije moglo doći.

Rusija i Ukrajina

Tramp, koji je tokom predsedničke kampanje 2024. godine rekao da može da reši rat u Ukrajini za jedan dan, do sada nije uspeo da okonča sukob koji traje tri i po godine.

„Mislio sam da će ovo biti jedan od lakših. Zapravo je jedan od najtežih“, rekao je Tramp 18. avgusta.

Trampovi stavovi o tome kako najbolje doneti mir menjali su se, dok se borbe nastavljaju.

Pretio je tarifama i sankcijama protiv Putina, ali ih je potom ponovo odustao nakon samita na Aljasci.

Tramp, koji je ponekad kritikovao, a ponekad podržavao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ove nedelje je rekao da će Sjedinjene Države pomoći u garantovanju bezbednosti Ukrajine.

Naknadno je rekao da je isključio mogućnost slanja američkih trupa u Ukrajinu, ali da bi SAD mogle da pruže vazdušnu podršku.

Evropljani su zabrinuti da bi Tramp mogao da natera Zelenskog da prihvati Putinov predlog koji uključuje značajne teritorijalne ustupke i ograničene bezbednosne garancije Vašingtona.

Uprkos razgovorima o mogućem sastanku između Putina i Zelenskog, nije bilo popuštanja u borbama. Rusija je ove nedelje lansirala najveći napad ovog meseca.

Južna Koreja i Severna Koreja

Tramp se u junu zakleo da će „rešiti sukob sa Severnom Korejom“.

Američki predsednik i severnokorejski lider Kim Džong Un održali su tri samita tokom Trampovog prvog mandata i razmenili niz pisama koje je Tramp nazvao „prelepim“, pre nego što je diplomatski napor propao zbog američkih zahteva da Kim odustane od nuklearnog oružja.

Severna Koreja je u godinama koje su usledile snažno napredovala sa sve većim balističkim raketama, proširila nuklearno naoružanje i dobila novu podršku svojih suseda. U svom drugom mandatu, Tramp je priznao da je Severna Koreja „nuklearna sila“.

Bela kuća je u junu saopštila da bi Tramp pozdravio ponovnu komunikaciju sa Kimom. Nije odgovorila na izveštaje da su Trampovi napori da ponovo uspostavi komunikaciju sa Kimom – ignorisani.