Foto: EPA-EFE/GEORGE VITSARASPrvog marta obeleženo je četiri meseca od nezapamćene tragedije u Novom Sadu, a samo dan pre toga Grčka je dvadesetčetvoročasovnom blokadom poručila vlastima da ni posle dve godine od železničke nesreće u kanjonu Tempi pravda nije zadovoljena.
Građani Srbije su u subotu, 1. marta, obeležili četiri meseca od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je tragično izgubljeno 15 života.
Mesec dana nakon tragedije, masovni studentski protesti ujedinili su narod u borbu za ispunjenje četiri važna zahteva.
Samo dan pre obeležavanja tragedije u Novom Sadu, Grci su 28. februara izašli na proteste povodom dve godine od stravične železničke nesreće u klisuri Tempi gde je prilikom sudara dva voza nastradalo 57 ljudi, a više desetina je bilo povređeno.
Dve godine nakon tragedije građani ove mediteranske zemlje još uvek čekaju odgovore i pravdu za svaku žrtvu.
Prošlo je nekoliko dana od masovnih protesta koji su Grčku podigli na noge, a cela zemlja je bila blokirana na 24 sata.
Narod koji je bio okupljen na ulicama tražio je pad Micotakisove vlade, kao i procesuiranje svih koji su odgovorni za ovu tešku tragediju.
Dodatnom besu i nepoverenju u narodu doprineo je i osećaj da se stvari zataškavaju jer i nakon dve godine nijedan zvanični ili državni organ nije preuzeo odgovornost.
Kap koja je prelila čašu je bilo objavljivanje izveštaja na 178 strana uoči protesta 28. februara u kom je otkriveno prisustvo nepoznate i zapaljive supstance na mestu nesreće, što je dodatno povećalo glasine da je teretni voz krijumčario opasni eksploziv.
Mirni protest u Atini pretvorio se u borbu demonstranata sa policijom, suzavaca je bilo svuda, a narod je ogorčeno tražio da već ionako usporeno grčko pravosuđe počne da radi svoj posao.
Nakon smirivanja sukoba, Katimerini je objavio tekst u kom je razgovarajući sa građanima različite starosne dobi mogao da prenese istu poruku koja već dve godine tinja u Grčkom narodu.
Čitajući izjave različitih sagovornika, mnogi će uvideti iste ili slične rečenice koje se zadnjih nekoliko meseci mogu čuti i u Srbiji, a to samo govori da bes i borba za pravdu i pravnu državu ne poznaju granice.
Mnogi Grci odlučili su da izađu prvi put na protest, a među njima je i šezdesetpetogodišnja Marija Piculis, koja je na protest došla jer smatra da je to njena dužnost.
Kroz suze je ispričala da je uz one koji su izgubili svoju decu, izjavivši da je razočarana vladom koja je do juče pokušavala da zataška sve.
Šezdesetogodišnja Margarita Karagali nije učestvovala u protestima još od svoje mladosti, a za Katimerini je izjavila:
„Tada smo izlazili na ulice zbog radničkih prava, a sada izlazimo zbog tragedije i da bi deca dobila pravdu. Ovaj trenutak je samo za to – da istina izađe na videlo.“
Protest je okupio ljude različite starosne dobi, pa su tako reporteri lista Katimerini razgovarali i sa mladim ljudima.
Dvadesešestogodišnji Aleksandar, koji radi u brodarskoj kompaniji, nikada ranije nije učestvovao u protestima, a sada je za Katimerini ispričao da se plaši za svoju sigurnost, smatrajući da su arogancija i zataškavanje opasni.
„Ono što govorimo nema političku konotaciju, smatram ih sve podjednako opasnima. Danas verujem da nešto može da se promeni“, izjavio je reporterima, dirnut velikim odzivom.
Isti optimizam oseća i dvadesetčetvorogodišnja Evgenija.
Protest je tek počeo, a ona je na Sintagmi okružena gomilom ljudi.
Neki su klaustrofobični, ali nju to ne obeshrabruje, jer njoj ovoliko ljudi uliva nadu.
„Ulice su preplavljene ljudima“, istakla je tridesetjednogodišnja učiteljica Sofija.
Po njenom mišljenju, okupljeni jednoglasno poručuju „dosta je“.
„Sve je počelo sa tragedijom u Tempi, ali ovaj protest se odnosi i na mnoge druge stvari koje već decenijama utiču na ovu zemlju“, rekla je ona, izjavivši reporterima nešto što se može čuti i u Srbiji zadnjih nekoliko meseci.
Jedna devojka je želela da prisustvuje ovom istorijskom protestu uprkos uganuću, dok je jedan čovek sa slomljenom rukom odlučio da se ne boji ogromne gužve i da bude deo mase.
Neki su došli sami, drugi sa svojim porodicama, poput četdrdesetrogodišnje Mirto, koja je došla na protest sa suprugom i njihovim sinom Janisom.
„Osećam se srećno što sam ovde, ali istovremeno i tužno zbog duša koje su izgubljene. Svi smo ovde da pokažemo državi da ne može da radi šta hoće sa nevinim ljudima“, kaže Janis, učenik koji pohađa osnovnu školu i zaključuje da bi voleo da niko nije morao da bude ovde.
Poruka i vapaj grčkog naroda su isti kao i u Srbiji, a ove tragedije povezale su dve zemlje.
Istog dana dok su se Grci na Sintagmi borili za pravdu, u Beogradu su studenti okupljeni oko ambasade Grčke u 11.52 odavali počast stradalima i u nesreći u Tempiju, poslavši poruku: „Vaša borba je i naša borba“.
Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.
Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
