Olaf Šolc bliži se svom političkom kraju: Šta sledi u Nemačkoj?

I iako će krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) u narednoj nedelji pokušati neke manerve, ono što će se sledeće desiti je uglavnom predvidljivo, piše Politico.

Ustav, osmišljen da spreči vrstu nemira doživljenog tokom Vajmarske republike – koja je pomogla da se omogući uspon nacista – sadrži niz odredbi s ciljem da raspad vlade učini što stabilnijim i uređenijim.

Šta je sledeći korak?

Kada se Šolc u ponedeljak suoči sa nemačkim Bundestagom, očekuje se da će većina od 733 poslanika u zemlji povući svoje poverenje političaru levog centra.

Gubitak na glasanju je proceduralan i neophodan korak da se otvori put za prevremene izbore, nakon što je Šolcova  trostranačka koaliciona vlada pala prošlog meseca.

Tokom sednice u ponedeljak, Šolc će prvo dati 25-minutnu izjavu, u kojoj se očekuje da iznese svoje razloge za glasanje o poverenju. Nakon njegovog govora uslediće parlamentarna debata koja će trajati oko dva sata, nakon čega će poslanici glasati.

Da li je ishod unapred određen?

Iako ništa nije nemoguće, Šolc će vrlo verovatno izgubiti glasanje čemu se takođe nada.

Jedina stranka koja bi mogla da uradi nešto nepredvidivo je AfD, koja je poznata po svojim neočekivanim, taktičkim potezima na prethodnim glasanjima.

Neki od poslanika AfD su već rekli da planiraju da podrže Šolca jer se plaše da bi verovatno sledeći kancelar Fridrih Merc iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) mogao da gurne Nemačku u rat tako što će biti jači pristalica Ukrajine protiv Rusije nego što je bio Šolc.

„Ne želim da vidim Merca na odgovornoj poziciji ni pod kojim okolnostima“, rekao je Jirgen Pohl,  poslanik AfD-a koji je najavio da će glasati za Šolca. Međutim, očekuje se da će samo manjina od 76 poslanika AfD-a slediti njihov primer.

AfD je trenutno na drugom mestu, što bi ga verovatno učinilo najvećom opozicionom snagom posle izbora tako da ima interes da raspusti parlament.

U svakom slučaju, izgleda da će lideri parlamentarnih grupa Zelenih neutralisati moguća iznenađenja krajnje desnice pozivajući svoje poslanike da se uzdrže na glasanju.

To znači da čak i ako svi poslanici AfD-a i Šolcova poslanička grupa podrže kancelara, većina bi i dalje bila daleko.

Šta se dalje dešava?

Ako Šolc izgubi glasanje, on će u ponedeljak popodne predložiti nemačkom predsedniku Frank Valteru Štajnmajeru da raspusti Bundestag, rekao je kancelar novinarima u sredu. „Ako predsednik posluša moj predlog, birači će moći da izaberu novi Bundestag 23. februara. To je moj cilj“, rekao je on.

Šolc i njegova manjinska vlada, koja uključuje njegovu Socijaldemokratsku partiju levog centra i Zelene, ostaće u međuvremenu na vlasti u svom punom kapacitetu.

Ali pošto Šolc nema većinu u parlamentu što je neophodno za usvajanje zakona i očekuje se da će uskoro biti izglasan van funkcije, smatra se hromom patkom, u zemlji i inostranstvu.

Kako smo dospeli ovde?

Početkom novembra, samo nekoliko sati nakon što je postalo jasno da je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama, Šolc se pojavio pred kamerama kako bi objavio da se njegov tročlani savez urušava na prilično dramatičan način zbog pitanja potrošnje.

Šolcova koalicija koju čine njegov SPD i Zeleni na levoj strani političkog spektra, i fiskalno konzervativna Slobodna demokratska partija na desnom centru nikada nije bila pravi spoj.

I SPD i Zeleni favorizuju snažnu mrežu socijalne sigurnosti i velike investicije za ubrzavanje ekonomskog rasta i tranzicije zelene energije. FDP, s druge strane, veruje u manje vlade i smanjenu potrošnju.

Kako će izgledati sledeća vlada Nemačke?

Mercova CDU i njena bavarska sestrinska partija, Hrišćansko-socijalna unija, trenutno vode u anketama sa velikom razlikom, sa podrškom od 32 odsto. To je dvostruko više nego što se očekuje da dobije Šolcov SPD, koji je odmah iza AfD na trećem mestu.

Pošto su konzervativci spremni da pobede na očekivanim februarskim izborima, veliko je pitanje ko će postati njihov mlađi koalicioni partner i da li će ta stranka (najverovatnije SPD ili Zeleni) biti dovoljno jaka da omogući dvostranačku koaliciju.

Zbog uspona AfD-a i stvaranja nove populističke levice Alijanse Sahra Vagenkneht (BSV), koalicije tri stranke koje su neuobičajene u posleratnoj Nemačkoj i imaju tendenciju da budu nestabilnije mogle bi da postanu nova normala.

I Zeleni i CDU su skloniji podršci Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom nego Šolc, koji je vodio kampanju prema onome što on naziva „razboritim“ pristupom.

Ali, iako Merc ne isključuje koaliciju sa Zelenima, lider bavarske CSU Markus Soder rekao je u podkastu ove sedmice da će staviti veto na takav savez.

FDP se u, međuvremenu, bori da uđe u sledeći Bundestag. Stranka, koja je zapala u krizu zbog otkrića da je metodički planirala da razbije Šolcovu koaliciju, po anketama je ispod cenzusa od pet odsto neophodnog za dobijanje mesta u parlamentu.