Ono što činimo danas odrediće naše sutra 1Foto: EPA/EFE/TOLGA BOZOGLU

Globalna istorija obiluje takvim prekretnicama koje su gotovo uvek bolne. Godinama nas upozoravaju na opasnost da neka pandemija može da postane ovako kataklizmična. Delu čovečanstva koji živi usred besnećih ratova, kriza, endemske fragilnosti, sloma države i ljudske bede može se oprostiti što veruje da situacija ne može biti gora. Oni koji žive u mirnim i razvijenim delovima sveta bi mogli da pomisle da se njima ništa loše ne može desiti i da im je suđeno da i dalje imaju sreće. Ali pandemija je takva kakva jeste.

Nijedno društvo niti pojedinac ne može da se nada da će ostati van domašaja smrtonosnog virusa. I zato se distanciramo od drugih ljudi i blagodeti društvenih interakcija. Infekcija ovim virusom zahvatila je sve kontinente osim Antarktika. Broj zaraženih je prešao milion ipo, a biće sigurno i veći. Više od jedne trećine čovečanstva je dobilo naređenje da ostane kod kuće i šokantno veliki broj života koje smo već izgubili će se još uvećati. Ekonomski gubici prouzrokovani ovom pandemijom će takođe biti obeshrabrujući i verovatno dugoročni. Njen uticaj na postojeće slabosti država, na politiku i bezbednost će svakako opteretiti vlade širom sveta. Još ne vidimo svetlost na kraju ovog tunela, ali ne možemo da čekamo da se ona pojavi. To jeste trenutak za razmišljanje, ali i za inicijativu i akciju.

Globalni sistem je bio razbijen čak i pre nego što je čovečanstvo doživelo udar korona virusa. Turska je, međutim, iznosila argumente da nam je potrebna reforma sistema. To smo nazivali „svet je veći od pet“ agendom, što se odnosilo na zastareli sastav Saveta bezbednosti UN, ali se nismo samo na tome zadržali. Kao zemlja koja je morala da se suočava sa neprestanim sukobima i ljudskom nesrećom u našem neposrednom susedstvu i pruži utočište najvećem broju izbeglica na svetu, znali smo da sistem ne funkcioniše. Kada je 2008. godine sistem doživeo udar, ovog puta ekonomske pandemije, grupa G20 je uspela da unese osećaj za pravac i samim tim stabilnost posustajućoj svetskoj ekonomiji. Tada je sistem funkcionisao, ali u velikoj meri zahvaljujući relativno novom globalnom akteru. I sada se moramo pripremiti za sličan snažan ekonomski udar i obezbediti funkcionisanje sistema čak i tokom našeg rada na neophodnim prepravkama i zamenama.

Zaštita zdravlja i bezbednosti ljudi od COVID-19 je najveći prioritet. Podržavamo blagovremenu izjavu G20 kojom su se lideri obavezali na solidarnost u borbi protiv pandemije i na zaštitu globalne ekonomije i neograničenu trgovinu. Proširenje SWAP ugovora je jedna od značajnih mera dogovorenih od strane G20. Drago nam je što je G20 prihvatila naš predlog da se formira Koordinaciona grupa viših zvaničnika zbog potrebe da blisko sarađujemo na pitanjima kao što su upravljanje granicama i repatrijacija građana. Zahvaljujem se Kanadi na predstavljanju početnih ideja vezanih za njihove modalitete. G20 još jednom dokazuje da predstavlja pravi format za upravljanje globalnom krizom.

Mnoge zemlje, uključujući Tursku, preduzimaju stroge individualne mere. Međutim, pojedinačni napori nisu dovoljni. Globalni izazov zahteva i globalni odgovor, najpre u oblasti javnog zdravlja, a zatim i na polju ekonomije i kroz dugoročne reforme međunarodnih institucija i načinu na koji ih države podržavaju. Nadležne međunarodne institucije treba da preuzmu efikasnu ulogu kada je novčana i medicinska pomoć u pitanju. Zaštita nestabilnih zajednica, ilegalnih migranata i izbeglica, kao i podrška zemljama domaćinima je sada još značajnija. Globalne mreže snabdevanja i prevoz tereta moraju nesmetano funkcionisati. Efekti sankcija kao direktnog političkog oruđa moraju se proceniti sa humanitarnog stanovišta. Brojne sankcije, uključujući i one uvedene Iranu, ne idu na štetu samo iranskom narodu, već i njegovim susedima. A u doba pandemije taj rizik je još veći. Zemlje u razvoju i one najmanje razvijene, naročito u Africi ne smeju zaostajati.

Zajednička tema u toliko potrebnom globalnom odgovoru je okončanje sukoba koji su veoma pogubni po ljude, ekosistem, ekonomiju i našu savest. Stoga pozivamo međunarodnu zajednicu da se povuče iz svih sukoba, okonča neprijateljstva i iskreno zatraži dijalog i pomirenje, uključujući i Bliski istok. Geopolitički konflikti i političke optužbe su besmisleni u trenutku kada se svet bori za svoje zdravlje i kada zna koliko svi pate. Ovaj poziv ne može proći nezapaženo ukoliko svi širom sveta zastanemo na trenutak da ga podržimo.

Ova generacija lidera zapravo određuje budućnost svetskog poretka odlukama koje danas donose u pogledu pandemije. Uskoro ćemo se suočiti sa realnošću koja je direktna posledica onoga što smo danas posejali. U tom slučaju nadohvat ruke nam može biti realnost globalnog sistema zasnovanog na pravilima, funkcionalnih nacionalnih država koje su otporne i odgovorne, ekonomija koje nikoga ne zanemaruju i koriste svima, podržanih od strane svrsishodnih međunarodnih organizacija, zajedno fokusiranih na dobrobit svih ljudi bez obzira na njihovu nacionalnost, veru ili rasu. Zbog toga što drugačija rešenja nemaju smisla, čak su i štetna po opšte dobro. Stoga, bez obzira na patnju koju je prouzrokovala, ova pandemija može ostaviti i pozitivne posledice ukoliko odaberemo taj put. Budite na sigurnom, ostanite kod kuće.

Autor je ministar spoljnih poslova Turske

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.