Prvi opšti izbori od kada je Tramp postao predsednik: Gde se glasa i zašto bi moglo da produbi podele u Americi?

Od Nju Džerzija i Virdžinije do Kalifornije, rezultati u utorak mogli bi da produže proces koji je svakoj stranci omogućio da konsoliduje političku kontrolu nad velikim delom zemlje, dok istovremeno pojačava sukobe među državama u meri koja nije viđena od vremena pokreta za građanska prava 1960-ih – ako ne i od Američkog građanskog rata, sto godina ranije, piše CNN.

Ovonedeljno glasanje moglo bi dalje produbiti ovu podelu na dva načina.

Pobede demokrata na guvernerskim izborima u Virdžiniji i Nju Džerziju nastavile bi trend po kojem demokrate osvajaju većinu izabranih funkcija u državama koje obično glasaju „plavo“ na predsedničkim izborima – dok je obrnuto sve češće tačno za republikance u tipično crvenim državama“.

Još važnije, glasanje će gotovo sigurno ubrzati rat oko redistriktovanja (precrtavanja izbornih okruga) koji preti da uništi jedno od poslednjih uporišta za obe stranke u geografskim oblastima koje su uglavnom pod kontrolom suprotne stranke.

Godinu dana nakon što je Donald Tramp ponovo preuzeo Belu kuću i pokrenuo dramatično širenje izvršne vlasti, republikanski predsednik ima značajnu ulogu na državnim i lokalnim izborima koji se održavaju u utorak.

Rezultati tih izbora – prvih opštih izbora tokom Trampovog drugog mandata – biće od strane pobednika predstavljeni ili kao veliko odbacivanje ili kao snažna potvrda njegovog programa drugog mandata, piše AP. To je posebno tačno u visokoprofilnim trkama za guvernera Virdžinije i Nju Džersija, gradonačelnika Njujorka i kalifornijske inicijative za precrtavanje granica kongresnih okruga.

Više od polovine država će održati izbore u utorak.

Guverneri: Nju Džersi i Virdžinija

U Nju Džersiju, demokratkinja Miki Šeril i republikanac Džek Čatareli su kandidati za naslednika guvernera Filija Marfija, čiji mandat ističe zbog zakonskog ograničenja.

Šeril je četvorostruka predstavnica u Kongresu i bivša pilotkinja helikoptera u mornarici. Čatareli je bivši član državne skupštine kojeg podržava Tramp. Godine 2021, Čatareli je zaostajao za Marfijem za svega oko tri procentna poena.

U Virdžiniji, republikanska potpredsednica države Vinsom Erl-Sirs i demokratska bivša kongresmenka Abigail Spanberger kandiduju se za naslednika republikanskog guvernera Glena Jangkina, čiji mandat ističe zbog zakonskog ograničenja. Iako je Spanberger pokušala da se u svojim govorima fokusira na teme koje nisu povezane sa Trampom, predsednik je i dalje bio glavni predmet razgovora tokom kampanje, od komentara koje je Erl-Sirs dala o njemu 2022. godine, do nekih njegovih polarizujućih politika, kao što je tzv. zakon „Jedan veliki lep račun“ o porezima i smanjenju troškova, i masovno otpuštanje federalnih radnika, od kojih mnogi žive u severnoj Virdžiniji.

Kao jedine guvernerske trke održane u godini nakon predsedničkih izbora, ovi izbori dugo služe kao prvi ozbiljan test raspoloženja birača prema stranci koja drži Belu kuću. U svakoj trci za guvernera od 1973. godine, jedna ili obe države izabrale su guvernera iz stranke suprotne stranci vladajućeg predsednika.

Gradonačelnik Njujorka

Zohran Mamdani je je na putu da postane prvi muslimanski gradonačelnik Njujorka – proboj koji je takođe postao jedno od najpolarnijih pitanja u gradskoj politici poslednjih godina, piše Politico.

Njegova kandidatura je istorijska u gradu u kojem živi skoro 900.000 muslimana. Za mnoge od njih, Mamdanijev uspon predstavlja dugo očekivanu vidljivost i priliku da dokažu da muslimani u Njujorku pripadaju u sam centar građanskog života. Za njegove kritičare, to je postalo mesto sukoba – test kako se religija, rasa i ideologija sudaraju u eri rastuće polarizacije.

„Osećam uzbuđenje zbog mogućnosti da pobedim u gradu u kojem pripadnost bilo kog Njujorčana nije predmet rasprave,“ rekao je Mamdani prošle nedelje. „To uključuje i muslimanske Njujorčane“.

On je favorit u trci za gradonačelnika, sa dvocifrenom prednošću u svim anketama u odnosu na svog najbližeg rivala, bivšeg guvernera Endrua Koma.

Kalifornijska inicijativa 50

Glasači u Kaliforniji odlučiće o državnoj inicijativi koja bi usvojila novu mapu kongresnih okruga, što bi moglo prebaciti do pet mesta u Predstavničkom domu, trenutno pod republikanskom kontrolom, u ruke demokrata.

Propozicija 50, koju podržava demokratski guverner Gevin Njusom, odgovor je na novu mapu Teksasa koju su republikanci te države usvojili u avgustu, kao deo Trampovih napora da zadrže kontrolu nad Predstavničkim domom tokom izbora 2026. godine.

Teksaški plan, koji bi mogao pomoći republikancima da preuzmu pet mesta koja sada drže demokrate, pokrenuo je eskalirajuću trku u gerrymanderingu (pojam koji se odnosi na manipulisanje granicama izbornih okruga kako bi se politička moć jedne partije učvrstila ili povećala) među državama da usvoje nove mape van uobičajenog decenijskog rasporeda.

Vrhovni sud Pensilvanije

Kontrola Vrhovnog suda Pensilvanije biće u pitanju kada glasači budu glasali Da ili Ne o zadržavanju tri sudije iz visoke sudske većine od 5-2 u korist demokrata.

Partijska kontrola suda bi mogla imati velike implikacije na predsedničke izbore 2028. godine, pošto bi sudije mogle biti pozvane da odlučuju o sporovima oko izbora, kao što su to učinile 2020.

Ako sve tri sudije budu smenjene, zastoj u procesu potvrde za njihovu zamenu mogao bi dovesti do suda izjednačenog na 2-2. Izbori za popunjavanje bilo kojeg upražnjenog mesta sa punim desetogodišnjim mandatima biće održani 2027.

Ostale značajne trke

Glavni državni tužilac Virdžinije: Republikanski trenutni tužilac Džejson Mijares kandiduje se za drugi mandat protiv demokrata Džeja Džonsa. Veći deo jesenje kampanje fokusirao se na tekstualne poruke koje je Džons poslao 2022. godine i koje sugerišu nasilje prema političkim rivalima.

Teksas-18: Šesnaest kandidata nada se da će popuniti upražnjeno kongresno mesto koje je ranije držao pokojni demokrata SIlvester Tern.

Državne skupštine: U pitanju je kontrola Senata Minesote i Doma delegata Virdžinije, dok demokrate u Nju Džersiju brane većinu u Generalnoj skupštini od 52-28.

Referendumi: Građani u državi Mejn odlučuju o pitanjima vezanim za glasanje i o „red flag“ zakonu koji je namenjen prevenciji nasilja vatrenim oružjem.

Teksas: Ima 17 pitanja na glasačkom listiću, uključujući ustavne amandmane o roditeljskim pravima i ograničavanje prava glasa samo na građane SAD.

Kolorado i Vašington: Takođe imaju državne referendume, gde građani mogu direktno odlučivati o zakonima ili promenama u državnom zakonodavstvu.

Gradonačelnici: Detroit, Pitsburg, Džersi Siti i Bufalo će izabrati nove gradonačelnike, dok aktuelni gradonačelnici Atlante, Mineapolisa i Sinsinatija traže još jedan mandat.

Sfere uticaja

Ukupno 25 država koje je Tramp osvojio u sve tri svoje predsedničke trke predstavlja najviše koje je kandidat bilo koje stranke osvojio u toliko uzastopnih predsedničkih izbora od vremena kada su republikanci Ronald Regan i Džordž H.V. Buš osvojili 38 država u tri izbora tokom 1980-ih, podseća CNN.

Ali nakon tog impresivnog niza, demokrate su 1989. godine i dalje kontrolisale malu većinu mesta u američkom Senatu (40 od 76) i guvernerskih funkcija (21 od 38) u državama koje su svaki put glasale za Regana i Buša.

Taj svet više ne postoji. Danas demokrate gotovo da nemaju političku moć u 25 država koje je osvojio Tramp. Republikanci kontrolišu guvernerske funkcije u 22 od tih država, kao i sve njihove državne skupštine i senatske mandate.

Demokrate su gotovo podjednako snažne u 19 država koje su tri puta glasale protiv Trampa. Demokrate kontrolišu 17 od 19 državnih skupština, sve osim jednog senatskog mesta i sve guvernerske funkcije osim u Nju Hempširu, Vemontu i Virdžiniji, gde bivša kongresmenka Abigeil Spanberger ima velike šanse da pobedi u utorak.