Analiza: Orban šeta po kinesko-američkom užetu

Viktor Orban ima jake veze sa MAGA republikancima i sada očekuje da će iskoristiti prednosti. Postoji samo jedan problem: Kina, ukazuje Andrzej Sadecki, šef Odeljenja za Centralnu Evropu u Centru za istočne studije (OSV) u Varšavi, u analizi za CEPA.

Početni dani nove administracije bili su obećavajući za Budimpeštu. Orban je cenio zatvaranje USAID-a i pohvalio predsednika Trampa nakon što se sukobio sa Volodimirom Zelenskim u Ovalnoj kancelariji. Pritisak SAD na Mađarsku, zbog domaće politike i bliskih veza sa Rusijom, takođe izgleda da će popustiti.

Međutim, nije jasno kako će Vašington zažmuriti na Orbanove snažne veze sa Kinom. Tokom poslednje decenije, Mađarska je postala uporište kineskog prisustva i uticaja u Evropi i poligon za testiranje kineskih napora da uđu na tržište Evropske unije (EU).

Ovo je uključivalo infrastrukturu (pruga Beograd-Budimpešta), električna vozila i baterije (fabrike CATL i BYD) i telekomunikacije (5G mreža). Politički, Mađarska je takođe postala ključni zagovarač Pekinga u Briselu, blokirajući EU stavove koji kritikuju Kinu šest puta u poslednjim godinama.

Dok je politički uticaj Budimpešte ograničen, što znači da nije mogla potpuno zaustaviti pristup EU prema smanjenju rizika sa Kinom ili blokirati povećane carine na kineska električna vozila, Peking je imao koristi od disonance unutar EU i Orban je bio jedan od njegovih ključnih posrednika.

Na primer, Mađarska je zanemarila bezbednosne brige i ignorisala američka upozorenja, uključujući tokom Trampovog prvog mandata, u vezi sa telekomunikacionim gigantom Huawei i njegovim odnosima sa kineskim obaveštajnim službama.

Budimpešta je takođe dozvolila kineskim policajcima da patroliraju ulicama u Mađarskoj i dozvolila hiljadama kineskih građana da dobiju boravišne dozvole bez odgovarajućih bezbednosnih provera.

Dok su se većina zemalja članica EU distancirale od Kine nakon njenog podržavanja potpune invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, Orban je intenzivirao odnose. On je bio jedini lider EU zemlje koji je prisustvovao Forumu „Pojas i svila“ u Pekingu 2023. godine (ostali su odbili zbog prisustva Vladimira Putina).

Zatim, kada je Orban ugostio kineskog predsednika Si Đinpinga u Budimpešti godinu dana kasnije, obe strane su potpisale „Svestrano svevremensko strateško partnerstvo za novo doba“ – slično sporazumima koje je Peking već potpisao sa Belorusijom, Venecuelom i Pakistanom.

Kina, nagrađujući premijera, želi da pokaže drugim zemljama, posebno u Centralnoj i Istočnoj Evropi, da se povezivanje sa Pekingom isplati. Neke, poput Slovačke, već su krenule tim putem.

Međutim, nisu sve partnerski inicijative bile uspešne. Planovi za kampus Kineskog univerziteta Fudan u Budimpešti nisu uspeli zbog širokih protesta, pokušaji da se privuče robni transport iz Kine kroz novi železnički terminal na granici sa Ukrajinom propali su zbog ruske invazije, a mađarski deo kinesko-podržane železnice Beograd-Budimpešta već kasni osam godina, dok je srpski deo pretrpeo dodatni neuspeh nakon što se obrušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba.

Odnosi sa Kinom postali su još važniji za Orbana zbog njegove krhke domaće situacije. Očekuje se da će se prvi put u poslednjih 20 godina suočiti sa jakim konkurentom na izborima narednog proleća i, čak iako je teren u korist njegove Fides stranke, popularno nezadovoljstvo raste.

Ekonomski rast je spor, a inflacija raste (5,6 odsto u februaru), u vreme kada njegova vlada ima ograničene fiskalne mogućnosti zbog visokog budžetskog deficita. Otprilike 20 milijardi evra u sredstvima EU takođe su zamrznuta zbog zabrinutosti u vezi sa vladavinom prava.

Orban će nastojati da javnosti pokaže da postoje izgledi za svetliju budućnost i oslanjaće se na svoje prijatelje u Pekingu da pomognu. Otvaranje nove železnice, te fabrike električnih vozila ili baterija koje grade kineske kompanije, verovatno će biti važni elementi njegove izborne kampanje.

Svaka finansijska podrška, poput kineskog zajma od jedne milijarde evra u proleće 2024, takođe će pružiti olakšanje, čak i ako to ne može u potpunosti nadoknaditi gubitak sredstava EU. Istovremeno, saradnja sa Kinom biće neophodna da bi se održao protok ugovora za Fides oligarhe.

Očekuje se da će Budimpešta nastaviti da koči želje ostatka Evrope za odlučnijim stavom prema Kini, čime će se pogoršati raskol između Brisela i Vašingtona, i nastojaće da produži svoje strateško balansiranje što je duže moguće.

Ipak, postoje jasni rizici da će Orbanova vlada jednog dana biti primorana da bira između svojih prijatelja.