Ovo je Putinova ponuda za kraj rata, Rojters objavio sve detalje

Ovaj opis sastanka pojavio se dan nakon što su se Putin i Tramp susreli u vojnoj bazi na Aljasci, što je bio prvi susret američkog predsjednika i šefa Kremlja od početka rata u Ukrajini, podseća Index.hr.

Zelenski ide u Vašington

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sutra putuje u Vašington kako bi s Trampom razgovarao o mogućem okončanju rata koji je Putin započeo u februaru 2022.

Tramp je rekao da na samitu nije postignut prekid vatre koji je priželjkivao, ali je u intervjuu za Foks njuz izjavio da je s Putinom razgovarao o predaji teritorija i bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, te da su se „u velikoj meri složili“.

„Mislim da smo veoma blizu dogovora“, rekao je Tramp, dodajući: „Ukrajina mora da se složi. Možda će reći ‘ne’.“

Prema dva izvora, Putinova ponuda se trenutno zasniva na razgovorima između evropskih, američkih i ukrajinskih lidera, ali nije jasno da li je to početni stav ili praktično konačna ponuda. Tramp je obavestio Zelenskog i evropske lidere o svom razgovoru u subotu.

Ukrajinska teritorija za mir

Putinova vizija dogovora isključuje prekid vatre pre nego što se postigne sveobuhvatni sporazum, što je u suprotnosti sa zahtevom Kijeva.

Prema ruskoj ponudi, Ukrajina bi se potpuno povukla iz Donjecka i Luganska, a zauzvrat bi Rusija pristala da zamrzne linije fronta u južnim regionima Herson i Zaporožje, tvrde izvori.

Kijev je ranije odbacio svaku ideju o povlačenju iz Donjecka, gde su ukrajinske snage dobro utvrđene i gde grad služi kao ključna odbrambena barijera.

Rusija bi vratila delove Harkova i Sumija

Izvori tvrde da bi Moskva bila spremna da vrati relativno male delove teritorije koje drži u severnoj Sumi i severoistočnom Harkovu – ukupno oko 440 kvadratnih kilometara. Poređenja radi, Ukrajina kontroliše oko 6.600 kvadratnih kilometara Donbasa, koji obuhvata Donjeck i Lugansk i koji Rusija smatra svojom teritorijom.

Putin bi takođe tražio barem formalno priznanje ruske vlasti nad Krimom, koji je anektirao 2014. godine. Nije jasno da li bi ovo priznanje trebalo da dođe samo od SAD ili od svih zapadnih zemalja i Ukrajine.

Sankcije, NATO i bezbednosne garancije

Moskva takođe očekuje da će barem neke od sankcija biti ukinute. Izvori nisu mogli da potvrde da li se to odnosi na američke ili evropske mere.

Putin bi, kažu, blokirao ulazak Ukrajine u NATO, ali je otvoren za ideju bezbednosnih garancija. Tramp je u subotu evropskim liderima pomenuo mogućnost „Člana 5 van NATO-a“ – vrstu garancije po uzoru na pravilo NATO-a da je napad na jednu članicu napad na sve.

Pridruživanje NATO-u je strateški cilj Ukrajine, zapisan u ustavu zemlje.

Jezik i Ruska pravoslavna crkva

Prema izvorima, Rusija bi takođe zahtevala zvanični status ruskog jezika u delovima ili celoj Ukrajini, kao i pravo Ruske pravoslavne crkve da slobodno deluje.

Ukrajinske službe bezbednosti optužuju crkvu povezanu sa Moskvom da pomaže ruskoj agresiji širenjem propagande i skrivanjem špijuna, što crkva poriče, rekavši da je prekinula veze sa Moskvom. Ukrajina je usvojila zakon kojim se zabranjuju verske organizacije povezane sa Rusijom, ali on još nije stupio na snagu.