„Ozbiljno upozorenje“: Napetosti oko Tajvana, Kina započela velike vojne vežbe „Misija pravde-2025“

Cilj manevara, nazvanih „Misija pravde-2025“, jeste da se pošalje „ozbiljno upozorenje“ svima koji se zalažu za nezavisnost Tajvana, kao i „spoljnim“ silama koje se mešaju u unutrašnje poslove ostrva, piše CNN, preneo je Index.hr.

Vežbe će testirati borbenu gotovost i „blokadu i kontrolu ključnih luka i kritičnih područja“, saopštila je Istočna komanda kineske vojske. Aktivnosti sa bojevom municijom odvijacć se u pet pomorskih i vazdušnih zona koje okružuju ostrvo. Vlada u Tajpeju je oštro osudila potez, optužujući Kinu za „vojno zastrašivanje“.

Footage published earlier by the Eastern Theater Command of the Chinese People’s Liberation Army as part of the lead up to Exercise “Justice Mission 2025” encircling the Island of Taiwan. pic.twitter.com/CWhFdX0VMI

— OSINTdefender (@sentdefender) December 29, 2025

Vojne igre dolaze u posebno napetom i osetljivom trenutku za region. Poslednjih nedelja, Kina i Japan su bili u diplomatskom sporu zbog komentara japanskog premijera o Tajvanu dok su Vašington i Tajpej ranije ovog meseca objavili jednu od najvećih prodaja američkog oružja ostrvu do sada.

Istovremeno, predsednik Tajvana pokušava da obezbedi odobrenje za istorijski poseban odbrambeni budžet, što dodatno ljuti Peking.

„Ozbiljno upozorenje separatistima i spoljnim silama koje se mešaju“

Kineska vladajuća Komunistička partija smatra samoupravnu demokratiju Tajvan svojom teritorijom iako je nikada nije kontrolisala i zaklela se da će zauzeti ostrvo – silom ako je potrebno. Peking je poslednjih godina pojačao vojno zastrašivanje, često pokrećući vežbe velikih razmera u osetljivim vremenima kako bi izrazio svoje nezadovoljstvo.

Ši Ji, portparol Istočne komande, rekao je da će se vežbe fokusirati na „obuku patrola za borbenu gotovost na moru i u vazduhu, preuzimanje sveobuhvatne kontrole“ i „blokadu i kontrolu ključnih luka i kritičnih područja“.

„Ova vežba služi kao ozbiljno upozorenje separatističkim snagama ‘nezavisnosti Tajvana’ i mešanju spoljnih sila“, rekao je Ši, misleći na SAD i njihove saveznike. Dodao je da je to „legitimna i neophodna akcija za zaštitu nacionalnog suvereniteta i održavanje nacionalnog jedinstva“.

Drugi sagovornici u kineskim državnim medijima bili su direktniji. U intervjuu za CCTV, vojni analitičar Fu Nan direktno je povezao vežbe sa sporazumom o naoružanju između SAD i Tajvana, nazivajući ga „eskalacijom“ „tajnih operacija“.

S druge strane, portparolka predsednika Tajvana, Karen Kuo, rekla je da vežbe „jasno podrivaju status kvo bezbednosti i stabilnosti Tajvanskog moreuza i Indo-pacifičkog regiona“ i „otvoreno dovode u pitanje međunarodni zakon i poredak“.

Američki paket naoružanja

Istorijski sporazum o naoružanju između SAD i Tajvana, vredan 11,1 milijardi dolara, uključuje raketne sisteme HIMARS, protivtenkovske rakete, dronove, haubice i vojni softver.

Iako Vašington priznaje Narodnu Republiku Kinu kao jedinu legitimnu vladu Kine i priznaje stav Pekinga da je Tajvan deo Kine, nikada nije prihvatio pretenzije Komunističke partije na suverenitet nad ostrvom. SAD održavaju bliske nezvanične veze sa Tajvanom i zakonski su obavezne da mu obezbede sredstva za odbranu.

Tenzije sa Japanom

Kineske vežbe dolaze u vreme pojačane pažnje na Tajvan, uglavnom zbog tenzija sa Japanom. Peking je oštro reagovao nakon što je japanska premijerka Sanae Takaiči nagovestila da bi njena zemlja mogla vojno da odgovori ako Kina pokuša da zauzme Tajvan silom.

Za Peking, Tajvan je ključna „crvena linija“ u odnosima sa Sjedinjenim Državama, a kineski zvaničnici redovno osuđuju nezvanične odnose između Tajpeja i Vašingtona.

Tajvan se naoružavao poslednjih godina

Najavu vežbi pratila je uobičajena nacionalistička propaganda, uključujući poster koji prikazuje vatrene strele kako padaju na ostrvo sa rečima „Strele pravde, kontrole i odvraćanja“. Još nije jasno koliko će vežbe trajati.

Portparol Ši je rekao da će patrole za borbenu gotovost početi 29. decembra dok će se vežbe sa bojevom municijom održavati tokom 30. decembra u zatvorenim morskim i vazdušnim zonama. Kineska obalska straža je takođe danas objavila početak patrola u vodama blizu Tajvana.

Suočen sa sve većim pritiskom Pekinga, Tajvan je poslednjih godina povećao svoje vojne kupovine. Kineski avioni i brodovi se viđaju oko ostrva gotovo svakodnevno. Deo najnovijeg američkog paketa naoružanja trebalo bi da bude finansiran posebnim odbrambenim budžetom od 40 milijardi dolara koji je predložio predsednik Laj Čing-te, ali predlog se suočava sa otporom u parlamentu kojim kontroliše opozicija.