Sve više država priznaje Palestinu, Izrael preti: Da li SAD gube uticaj u ostatku sveta?

Vašington je prethodno upozorio svoje saveznike da će Izrael „simbolično“ uzvratiti na najavu koja je usledila u nedelju, a najviši zvaničnici su bili svesni da bi izraelski odgovor mogao da ugrozi ključne inicijative Trampove administracije, uključujući Abrahamove sporazume, koji su imali za cilj normalizaciju odnosa između Izraela i arapskih država, ali koji sada deluju kao da su na ivici propasti.

Priznavanje Palestine od strane drugih članica saveza „Pet očiju“ (Five Eyes) – nekih od najbližih američkih saveznika u oblasti obaveštajnih poslova – dodatno će pojačati tenzije u trenutku kada su partneri već u sukobu oko pomoći Ukrajini, kao i zbog bilateralnih pitanja poput carina, piše Gardijan.

U otvorenom pismu, visoki republikanski zakonodavci upozorili su britanskog premijera Kira Starmera, kanadskog premijera Marka Karnija i australijskog premijera Antonija Albanesea da će „priznavanje palestinske države suprotstaviti vaše zemlje dugogodišnjoj politici i interesima SAD i može dovesti do kaznenih mera kao odgovora“.

Ono što ostaje nejasno jeste da li će Sjedinjene Države aktivno podržati izraelski odgovor – uključujući moguću aneksiju delova Zapadne obale – ili je administracija Donalda Trampa jednostavno pristala da se ne meša u poteze Benjamina Netanjahua, s obzirom na to da Izrael sve više deluje kao da drži inicijativu u odnosima sa SAD.

Netanjahu: Međunarodna zejednica će čuti naš odgovor

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je odgovor na odluke više zemalja da priznaju palestinsku državu.

Na nedeljnom sastanku vlade, Netanjahu je izjavio da će se Izrael boriti u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim forumima „protiv klevetničke propagande usmerene protiv nas“, kao i protiv poziva na stvaranje palestinske države, za koju je rekao da „ugrožava naše postojanje i predstavlja apsurdnu nagradu za terorizam“, piše CNN.

Obećao je da će međunarodna zajednica „čuti naš odgovor po ovom pitanju u narednim danima“, što se može tumačiti kao moguća najava internih rasprava o aneksiji okupirane Zapadne obale.

Netanjahu još uvek nije javno rekao šta tačno namerava da uradi, ali je u video-izjavi u nedelju uveče rekao da će izraelski odgovor uslediti nakon njegovog sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom sledeće nedelje.

Bez Trampove podrške, Netanjahu ima malo opcija za odgovor. Ali uz tu podršku – na šta jasno ukazuje – izraelski premijer deluje kao da može da preduzme skoro bilo šta, pod okriljem američke diplomatske zaštite.

Izraelski premijer nagovestio je deo onoga što sledi. Rekao je da je Izrael udvostručio broj jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, koja se smatraju nelegalnim prema međunarodnom pravu, i dodao: „nastavićemo tim putem“.

Već nedeljama Izrael optužuje zapadne zemlje da priznaju palestinsku državu isključivo iz unutrašnjopolitičkih razloga, insistirajući da taj simbolični potez neće promeniti realnost na terenu. Ali sada, kada se to dogodilo, Izrael reaguje oštro.

Netanjahuovi krajnje desničarski saveznici vrše pritisak da ide što dalje – pozivajući da Izrael aneksira celu Zapadnu obalu ili njene velike delove.

Ministar finansija Bezalel Smotrič izjavio je da je „jedini odgovor“ aneksija cele Zapadne obale i da treba „jednom zauvek ukloniti glupu ideju palestinske države sa dnevnog reda“.

Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir rekao je da će na sledećem sastanku vlade predložiti primenu izraelskog suvereniteta nad teritorijom i pozvao na raspuštanje Palestinske samouprave.

Činjenica da se Velika Britanija, Kanada i Australija smatraju među najbližim saveznicima Izraela nije umanjila besnu reakciju izraelske vlade, niti je uticala na njihove pozive na aneksiju.

Umesto da promeni izraelski kurs, priznanje Palestine samo je osnažilo izraelsku vladu u njenoj diplomatskoj borbi sa sve većim brojem zapadnih zemalja.

Prema svetonazoru premijera Netanjahua, jedina zemlja koja je Izraelu potrebna jesu Sjedinjene Države – i on sada ima javnu podršku Trampove administracije.

Priznanje Palestine: Da li SAD gube uticaj u ostatku sveta

Međutim, ako pitanje palestinske države pokazuje stepen američke podrške Izraelu, ono ujedno otkriva i ograničenja američkog uticaja u ostatku sveta.

Tokom prošlonedeljne posete Izraelu, državni sekretar Marko Rubio rekao je da je razgovarao sa zemljama koje su planirale priznanje Palestine kako bi ih pokušao ubediti da je taj potez kontraproduktivan.

„To sam im preneo u više navrata“, rekao je Rubio na konferenciji za novinare u ponedeljak.

Ali nijedna od zemalja koje su najavile priznanje palestinske države nije promenila svoju politiku.

Cilj tog priznanja je dvostruk: Okončanje rata u Gazi, koji traje skoro dve godine i podrška rešenju o postojanju dve države.

Ali oba cilja trenutno deluju veoma daleko, naročito kako Izrael eskalira rat u Gazi i neskriveno širi naselja na Zapadnoj obali sa namernom da uništi ideju palestinske države.

Bivši izraelski generalni konzul Alon Pinkas predvideo je da je malo verovatno da će Netanjahu anektirati velike delove Zapadne obale ako to uopšte i učini.

„Čak i ako anektira, to će biti simbolična aneksija nekog dela područja C, za koje nikoga nije briga“, rekao je Pinkas za CNN, misleći na deo Zapadne obale koji je pod izraelskom bezbednosnom i civilnom kontrolom.

Izrael ima „dovoljno vremena za pripremu“ na priznanje palestinske države, rekao je Pinkas, i da vidi koje će korake preduzeti da ubedi zemlje da potraže druga rešenja.

„Imao si dovoljno vremena za diplomatsku kampanju, upotpunjenu olakšavanjem humanitarne situacije u Gazi da pokažeš dobru volju“, rekao je Pinkas. Ali Izrael to nije učinio.

Lider opozicije Jair Lapid oštro je kritikovao Netanjahua i zemlje koje priznaju palestinsku državu zajedno: „Ista vlada koja nam je donela najgoru bezbednosnu katastrofu u našoj istoriji sada nam donosi i najtežu diplomatsku krizu ikada“, napisao je na društvenoj mreži X.

Samit Francuske i Saudijske Arabije

Francuska i Saudijska Arabija danas će, piše Rojters, okupiti desetine svetskih lidera kako bi prikupile podršku za rešenje sa dve države, pri čemu se očekuje da će nekoliko zemalja formalno prizna palestinsku državu.

Izrael i Sjedinjene Države bojkotovaće samit, rekao je izraelski ambasador pri UN, Danijel Danon, opisujući događaj kao „cirkus“.

Samit, koji prethodi ovogodišnjoj sednici Generalne skupštine UN, dolazi nakon što je Izrael pokrenuo dugo najavljivanu kopnenu ofanzivu na grad Gazu, a prognoze za prekid vatre su slabe, dve godine nakon što su palestinski islamski militanti iz Hamasa napali Izrael i pokrenuli rat u tom pojasu.

Usled pojačane izraelske ofanzive u Gazi i eskalacije nasilja izraelskih naseljenika na Zapadnom Bregu, raste osećaj hitnosti za delovanjem pre nego što ideja o rešenju sa dve države zauvek nestane.

Generalna skupština UN usvojila je sedmostrani dokument ovog meseca u kojem se pozivaju na „opipljive, vremenski ograničene i nepovratne korake“ ka rešenju sa dve države, dok se istovremeno osuđuje Hamas i poziva na njegovu predaju i razoružanje.

Ti napori su odmah naišli na kritike Izraela i SAD, koje su ih okarakterisale kao štetne i kao medijsku predstavu.

„Njujorška deklaracija je plan koji počinje sa najvažnijim prioritetima: prekidom vatre, oslobađanjem talaca i neometenim ulaskom humanitarne pomoći u Gazu,“ rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro novinarima.

„Kada se prekid vatre i oslobađanje talaca postignu, sledeći korak je plan za dan posle, koji će biti na dnevnom redu današnjih razgovora.“

Francuska je inicirala ovaj potez, nadajući se da će Makronova najava u julu da će priznati palestinsku državu dati veću snagu pokretu koji je do sada bio pod dominacijom manjih zemalja koje su uglavnom kritične prema Izraelu.

Britanija, Kanada, Australija i Portugal su u nedelju priznale palestinsku državu. Očekuje se da će i Francuska i još pet država to formalno učiniti danas.

Neki kažu da će postojati uslovi, dok drugi smatraju da će normalizacija diplomatskih odnosa biti fazna i zavisna od napretka Palestinske uprave u reformama.

Izrael je izrazio protivljenje ovom potezu i nema poverenja u 89-godišnjeg palestinskog predsednika Mahmuda Abasa da će ispuniti obećanja o reformama i modernizaciji, kako je napisao u pismu Makronu ranije ove godine.

Abas i desetine palestinskih zvaničnika neće biti prisutni lično. SAD, koje su čvrst saveznik Izraela, odbile su da izdaju vize, pa će se Abas obratiti putem video linka.

Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman neće prisustvovati, iako je jedan od domaćina događaja. Generalna skupština je u petak konsenzusom, bez glasanja – dozvolila da se on pojavi putem video linka na ponedeljkovom sastanku.

„Svet sada jasno kaže: palestinska država je potrebna i moramo je ostvariti. Sada treba pokazati koje će mere biti preduzete,“ rekao je palestinski ministar spoljnih poslova Varsen Agabekijan Šahin novinarima u nedelju.