„Vatrena moć dolazi“: Šef Pentagona o novom oružju za Ukrajinu

Još uvek, međutim, nije jasno da li to uključuje američke rakete Tomahavk.

„Vatrena moć – to je ono što dolazi“, rekao je Hegset, podržavajući izjave generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, dok su se ministri odbrane alijanse okupljali danas u Briselu. Dodao je da će se „obećanja“ evropskih zemalja uskoro pretvoriti u „sposobnosti“ za Ukrajinu, preneo je CNN.

Kupovine oružja vrše se u okviru nove inicijative nazvane Lista prioritetnih zahteva Ukrajine (PURL), u okviru koje je već obećano dve milijarde dolara za vojnu opremu za Ukrajinu, a očekuje se da će NATO zemlje danas najaviti dodatne obaveze.

Ukrajina želi da evropske zemlje u okviru tog mehanizma mogu da joj kupuju sofisticirane dalekometne rakete Tomahavk, ali ta odluka zavisi od predsednika SAD Donalda Trampa.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski očekuje se da će tražiti pristup američkim raketama Tomahavk, koje bi Ukrajini omogućile da gađa duboko unutar teritorije Rusije i potencijalno dovede Moskvu u domet, kada se u petak sastane sa Trampom u Beloj kući.

Tramp je ranije nagovestio da bi mogao biti spreman da Ukrajini isporuči Tomahavk rakete, s obzirom na to da njegovo strpljenje prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u vezi sa ratom varira.

Iako su rakete jedna od ključnih tema kada je reč o jačanju odbrane Ukrajine, to pitanje danasnije bilo na dnevnom redu razgovora u Briselu.

„To je bilateralno pitanje“, rekao je Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, misleći na direktne razgovore između Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država.

Ministri odbrane NATO-a već su obećali dodatne dronove za Ukrajinu – Velika Britanija je obećala isporuku 100.000 dronova, dok je Holandija donirala 90 miliona evra (104 miliona dolara) kako bi Ukrajina mogla da ih sama proizvodi.

Nedavni upadi Rusije u vazdušni prostor različitih NATO zemalja – od kojih je najozbiljniji doveo do toga da NATO avioni po prvi put otvore vatru tokom rata, oborivši sumnjive ruske dronove iznad Poljske prošlog meseca – dodatno su fokusirali pažnju Evrope na to kako kontinent treba da reaguje.

Rusija je tvrdila da njeni dronovi nisu namerno ušli u poljski vazdušni prostor i da njeni avioni nisu narušili vazdušni prostor NATO-a.

„Ako je NATO ugrožen, delovaćemo, i moramo njegovu (Putinovu) eskalaciju dočekati našom snagom“, rekao je britanski ministar odbrane Džon Hili danas u Briselu.

Hili je najavio da će britanski avioni nastaviti da lete u poljskom vazdušnom prostoru do kraja godine, nazivajući ruske upade „nepromišljenim, opasnim i potpuno neprihvatljivim“.

Ali holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans rekao je da Evropa treba bolje rešenje od lovaca da odvrati Rusiju.

„Bio sam veoma ponosan što su naši holandski F-35 uspeli da obore neke Shahed dronove u Poljskoj“, rekao je Brekelmans, misleći na avione američke proizvodnje koji spadaju među najsloženije lovačke avione u arsenalu NATO-a.

Ali naravno, dodao je, iz ovoga takođe moramo da naučimo.

„F-35 nisu najučinkovitiji način da se obaraju dronovi i treba da pronađemo mnogo efikasnije načine da to činimo. Ruska pretnja sve više dolazi na teritoriju NATO‑a“, naveo je Brekelmans.

Reagujući na ovu pretnju, ministar odbrane Letonije Andris Spruds izjavio je da je naoružanje koje može da pogodi ciljeve unutar Rusije „od presudne važnosti“ za Ukrajinu.

„Ako Rusija bombarduje svu moguću civilnu infrastrukturu i ubija civile, za Ukrajinu je takođe legitimno pravo da gađa vojne ciljeve (u Rusiji), jer je to takođe čin samoodbrane. To je i ono što NATO jasno poručuje – da ćemo, u svim okolnostima i u svakom scenariju, biti spremni i sposobni da izvedemo udare u dubinu neprijateljske teritorije. Mislim da će to biti važan deo ukrajinske odbrane i odvraćanja: Ne dirajte naše ciljeve, jer možemo da uzvratimo“,  rekao je Spruds.

Čak i nakon završetka rata u Ukrajini, Rusija će i dalje predstavljati pretnju Evropi, upozorio je finski ministar odbrane Anti Hakanen.

„Rusija zaista sprovodi vojno jačanje kao pripremu za drugu fazu svoje potencijalne agresije… postoje stvarne pretnje za NATO i posle ukrajinskog rata“, rekao je on.

Hakanen je kao znakove naveo modernizaciju ruske vojske i gomilanje trupa „u blizini naših granica“.