EPA/SHAWN THEW / POOLDva dana nakon što su Sjedinjene Države pokrenule vojne napade na Venecuelu, u kojima je ubijeno stotinu ljudi i koji su doveli do hapšenja predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores, zamenik šefa kabineta Bele kuće Stiven Miler je upitan da li SAD upravljaju Venecuelom. Milerov odgovor je savršeno dočarao Trampovu filozofiju vladavine.
„Možete pričati koliko god želite o međunarodnim finesama i svemu ostalom, ali mi živimo u svetu… kojim upravlja snaga, kojim upravlja sila, kojim upravlja moć“, rekao je Džejku Taperu iz CNN-a. „To su gvozdeni zakoni sveta od početka vremena… Po definiciji, mi smo glavni jer imamo vojsku Sjedinjenih Država stacioniranu van zemlje.“
Tri dana kasnije Tramp je dao intervju grupi novinara Njujork tajmsa, tokom kojeg je upitan: „Da li vidite bilo kakve kontrole vaše moći na svetskoj sceni? Da li postoji nešto što bi vas moglo zaustaviti ako biste to želeli?“
Tramp: „Da, postoji jedna stvar. Moj sopstveni moral. Moj sopstveni um. To je jedina stvar koja me može zaustaviti i to je veoma dobro.“
„Ne međunarodno pravo?“, nastavio je drugi novinar. Tramp je odgovorio: „Ne treba mi međunarodno pravo. Ne želim da povredim ljude.“
Kada je direktno upitan da li smatra da njegova administracija treba da se pridržava međunarodnih standarda prava na globalnoj sceni, Tramp je odgovorio potvrdno, ali je dodao: „Zavisi od toga kakva je vaša definicija međunarodnog prava.“
Novinari nisu pitali Trampa za njegovu sopstvenu definiciju.
Trampovu tvrdnju da njegova sopstvena administracija treba da se pridržava međunarodnog prava teško je pomiriti sa bilo kojom uverljivom definicijom međunarodnog prava, koje je sistem pravila i principa koji regulišu odnose između suverenih država.
Upotreba sile prilikom hapšenja Madura bila je jasno kršenje osnovnog principa međunarodnog prava otelotvorenog u povelji UN.
Ono što još više razotkriva jeste Trampova ranija izjava da je jedino što će ga sprečiti da radi šta mu se prohte na svetskoj sceni njegov sopstveni moral. Ali šta je taj moral?
U svom prvom inauguracionom govoru Tramp je podelio sa svetom svoje razumevanje da je „pravo svih naroda da svoje interese stave na prvo mesto“.
To nije bilo iznenađenje – njegov predizborni slogan glasio je „Učinimo Ameriku ponovo velikom“, a njegov stav „buši, bejbi, buši“ prema fosilnim gorivima vrlo očigledno stavlja interes Amerike za jeftinu energiju ispred dobrobiti ljudi koji će biti ugroženi klimatskim promenama.
Trampov moral, dakle, izgleda kao težnja ka sopstvenom interesu njegove zemlje.
Međutim, taj moral je ranjiv na prigovor da bismo svi bili u gorem položaju ako bi svi radili isto, postupajući u svom sopstvenom interesu. Sećate li se tragedije zajedničkog dobra?
Klimatske promene su takva tragedija na globalnom nivou. Pa ipak, Tramp je sada povukao SAD iz ključnog sporazuma, koji je potpisao predsednik H. V. Buš 1992. godine, a koji je osnova međunarodne saradnje za smanjenje emisije gasova koji zagrevaju našu planetu.
Ali trebalo bi da se zapitamo da li je ono što vodi Trampa zaista bilo kakav oblik morala.
Milerov pogled na svet nije nov. U svom intervjuu za CNN, Miler je ponavljao reči koje je starogrčki istoričar Tukidid pripisao Atinjanima kada je njihova ogromna vojna snaga stigla na malo ostrvo Melos:
„Jaki rade šta mogu, a slabi trpe šta moraju… ljudi znamo da po nužnom zakonu svoje prirode vladaju gde god mogu. I nije kao da
smo prvi doneli ovaj zakon ili postupili po njemu kada je donet – zatekli smo ga da postoji pre nas i ostavićemo ga da postoji zauvek posle nas.“
Iako se ovaj stav često opisuje kao „moć čini pravo“, Atinjani nisu pokušavali da opravdaju svoje osvajanje Melosa, već da ubede Melijce da priznaju ono što Miler naziva „gvozdenim zakonima sveta od početka vremena“ i da se predaju.
Postoje dobri razlozi za osporavanje tačnosti sumornog prikaza ljudske prirode Atinjana, ali čak i da je to istina, ne bi sledilo da je ispravno da jaki čine da slabi pate.
Ono što je toliko šokantno u vezi sa Milerovim pozivanjem na ono što on pretpostavlja da je gvozdeni zakon istorije jeste to što „isključuje svaku nadu u moralni napredak“. Pa ipak, dokazi o moralnom napretku su svuda oko nas.
Za razliku od Atinjana, koji su možda ropstvo videli kao još jedan primer kako jaki rade šta mogu, mi nemamo robove i dajemo jednak pravni status muškarcima i ženama. Zabranjujemo mučenje i imamo zakone protiv okrutnosti prema životinjama.
Doduše, ovaj napredak je često daleko od potpunog. Ali da li bi Miler i Tramp porekli da je to zaista napredak? Ako ne, mogućnost daljeg napretka je razlog za pokušaj da se on postigne, a ne za odbacivanje dostignuća koje smo postigli.
Isto važi i za međunarodne odnose. Jedan od Trampovih prethodnika Vudrou Vilson pred kraj Prvog svetskog rata pozvao je na osnivanje Lige naroda kako bi se sprečile takve katastrofe u budućnosti. Iako Liga nije uspela da spreči Drugi svetski rat, njen naslednik, Ujedinjene nacije, možda je doprineo – zajedno sa nuklearnim odvraćanjem – sprečavanju vrućeg rata između velikih sila tokom proteklih osamdeset godina.
To nije dostignuće koje treba olako odbaciti. Tok međunarodnih odnosa u decenijama koje dolaze biće određen time da li će ostatak sveta prihvatiti Trampov povratak neograničenoj dominaciji velikih sila ili će čak i najmoćnije države pozvati na odgovornost.
Autor je profesor medicinske etike u Centru za biomedicinsku etiku Nacionalnog univerziteta u Singapuru i profesor emeritus bioetike na Univerzitetu Prinston. Njegove knjige uključuju „Život koji možete spasiti“. Takođe je osnivač neprofitne organizacije istog imena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
