„Druže Staljine, napravljena je strašna greška“: O raskolu u Putinovim redovima

Vojni bloger, revnosni prikupljač sredstava za ruske trupe i promoter otvoreno genocidne retorike prema Ukrajini.

Ukrajinac po rođenju, dobrovoljac u vojsci i komentator na državnoj mreži RT, žalio se što Rusija nije pokrenula punu invaziju ranije.

To su tipovi ljudi koji su poslednjih godina uspevali u Putinovoj Rusiji, gde su nepokolebljiva lojalnost i militantni entuzijazam prema ratu u Ukrajini nagrađivani novcem, statusom i uticajem, piše Pjotr Sauer, ruski dopisnik Gardijana.

Ipak, svi zajedno s drugim naizgled pro-kremaljaski orijentisanim ličnostima – poslednjih meseci postali su meta iste države koju su nekada hvalili, koja je svoju represivnu mašineriju okrenula ka unutra.

Sergej Markov i Roman Aljokhin, politički analitičar i pro-ratni bloger, ove godine su proglašeni „stranim agentima“, oznakom koja je ranije korišćena protiv anti-Putin glasova.

Sa negativnom konotacijom iz sovjetske ere, ova oznaka obavezuje ljude da se na društvenim mrežama i u drugim publikacijama identifikuju kao strani agenti, dok ih izlaže i ozbiljnim finansijskim ograničenjima.

Tatjana Montjan, komentatorka rođena u Ukrajini, prošle nedelje je označena kao „teroristkinja i ekstremistkinja“ – oznakom koja se inače dodeljuje onima koje Kremlj vidi kao svoje najopasnije neprijatelje, uključujući i članove tima pokojnog Alekseja Navaljnog.

Zajedno posmatrano, slučajevi ukazuju na novi trend, kažu analitičari: čistku ne samo neistomišljenika, već i samih pristalica režima, dok se rivalske frakcije unutar sistema okreću jedna protiv druge.

„Prvo su išli na antiratne glasove. Sada ih više nema, a represivna mašina ne može da se zaustavi“, rekla je ruska politikološkinja Ekaterina Šulman.

Moskva nije ponudila zvanično objašnjenje za ove represije, a svaki slučaj na površini deluje kao da je izazvan različitim razlozima.

Markov, poznat po vezama s političkim elitama Azerbejdžana, navodno je pao u nemilost nakon što su se odnosi između Moskve i Bakua naglo pogoršali.

Aljohin je optužen da je zloupotrebio sredstva prikupljena za ruske trupe, pošto se na društvenim mrežama hvalio novim sportskim automobilom i skupim satom. Montjan se takođe našla pod lupom zbog navodnog nenamenskog trošenja novca prikupljenog za front.

Ispod tih prividnih razloga, međutim, krije se dublji raskol.

Šulman opisuje podelu kao borbu između dva suparnička tabora – veterana propagande blisko povezanih s Ministarstvom odbrane i Kremljom, poznatih kao „lojalisti“, i širokog pokreta ultranacionalističkih pristalica rata poznatog kao „militaristi“ ili Z-blogeri (po slovu koje je postalo simbol invazije).

Ovaj pokret, koji čine stotine istaknutih blogera i dobrovoljnih aktivista, prikupljao je novac, kupovao dronove i vozila i isporučivao opremu direktno na front. Formirao se ubrzo nakon Putinove invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada je postalo jasno da vojska često ne može da obezbedi ni osnovnu opremu i podršku.

Tvrdokorni „militaristi“ povremeno su otvoreno kritikovali način na koji se rat vodi, a njihova relativna nezavisnost od države dovela je do toga da Moskva počne da podržava napade na njih.

„Autokratije se plaše svake vrste građanske mobilizacije“, rekla je Šulman. „Svaki autentičan pokret, pa i onaj koji podržava rat, doživljava se kao prepreka i potencijalna pretnja“.

Kremlj je i ranije pokušavao da obuzda delove proratnog pokreta kada su mu izmakli kontroli — najpoznatiji slučaj bio je zatvaranje popularnog krajnje desnog komentatora Igora Girkina 2024. godine.

Pošto se milijarde rubalja slivaju u rat u Ukrajini, novac je postao još jedna tačka sukoba.

„U svojoj suštini, njihov sukob je borba za resurse“, kaže Ivan Filipov, ruski istraživač i pisac koji se bavi proratnim pokretom.

On opisuje kako je Vladimir Solovjov, moćni televizijski propagandista i javno lice „lojalističkog“ tabora blisko povezanog s Ministarstvom odbrane, predvodio napore da se „očisti“ proratni blogerski i volonterski sektor, navodno besan što su mnogi od njih prikupili više novca za front od njegove državom odobrene fondacije.

Ironija ovog obračuna nije promakla dugogodišnjoj ruskoj opoziciji protiv Putina.

„Zanimljivo je gledati kako oni koji nikada nisu protestovali kada su liberali završavali u zatvoru sada otkrivaju da je pravda u Rusiji selektivna – da bukvalno svako može biti bačen u zatvor bez razloga“, rekao je Filipov.

To je, na mnogo načina, savremeni odjek starog sovjetskog refrena: „Druže Staljine, napravljena je strašna greška!“ – rečenice koju su nekada izgovarali odani komunisti koji su prekasno shvatili da Staljinove čistke neće poštedeti ni najvernije.

„To je neka vrsta nesporazuma“, protestovao je Markov, nekoliko sati nakon što je proglašen „stranim agentom“.

Aljohin je usvojio retoriku kakvu obično koriste organizacije za ljudska prava, žaleći se da zakon o stranim agentima „krši sam ruski ustav“ i predstavlja „ozbiljno zadiranje u građanska prava“.

Šulman očekuje da će uslediti još hapšenja. Pošto je režim već zatvorio ili naterao u egzil većinu protivnika rata, analitičarka kaže da je sistem sada prinuđen da traži nove neprijatelje.

„Ruski represivni aparat mora da popunjava svoje kvote. Mašina mora da nastavi da se hrani sama sobom“, rekla je ona.