Ideja o sumraku Putinove ere je vredna promovisanja: Stručnjak za špijunažu pojašnjava zašto

Zato je u Estoniji u nedelju izazvala zabrinutost vest da su graničari primetili prepoznatljivu zastavu ove grupe (lobanja i munje na crnoj pozadini) na ruskom patrolnom čamcu na reci Narvi.

Tim pre što se Estonija već bori protiv senzacionalističkog novinarstva koje njen istočni pogranični grad prikazuje kao moguću sledeću metu Rusije, piše Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije u novoj analizi za Centar za evropske analize.

Is Wagner marching on Moscow again, or starting with St. Petersburg this time? Hard to tell.
From our side it looks like they’ve already annexed the Russian border guards.
Who knows… @mfa_russia? pic.twitter.com/fJmENccVzC

— Estonian MFA | #StandWithUkraine (@MFAestonia) November 2, 2025

Jednostavna reakcija bila bi da se oglasi uzbuna. Plaćenici grupe Vagner su opasni kriminalci koje Kremlj koristi za izazivanje nereda u inostranstvu.

Šest njihovih unajmljenih saradnika upravo je osuđeno u Britaniji zbog podmetanja požara. Ukrajinska i moldavska policija su prošle nedelje pretresle 70 lokacija, zaplenivši oružje, opremu i uniforme u sklopu istrage protiv 654 osumnjičenih za ratne zločine povezanih sa Vagnerom i drugom privatnom vojnom kompanijom.

Ako bi Rusija pokušala neku vrstu prekogranične provokacije u baltičkim državama, vrlo je verovatno da bi za to iskoristila Vagner.

Zato je isticanje prisustva te grupe jasna psihološka provokacija. Ona sledi nakon drugih nedavnih incidenata, uključujući pojavu dronova iznad vojne kasarne na jugu Estonije (gde su trenutno stacionirane američke trupe), pojavu muškaraca u neoznačenim zelenim uniformama na graničnom putu koji nakratko prelazi rusku teritoriju, kao i ozbiljniji slučaj upotrebe špijunskih balona kojima su zatvoreni aerodromi u Litvaniji.

Ali Estonija nije reagovala s ogorčenjem, nije upadljivo pratila čamac dronovima, nije upozorila meštane da se drže podalje od obale reke, nije podigla nivo uzbune, nije požurila sa slanjem trupa na granicu, niti zatražila pomoć od savezničkih država iz NATO-a.

To bi igralo Rusiji na ruku. Verovatan sledeći korak Kremlja bio bi raspoređivanje još čamaca i pojačavanje drugih znakova prisustva Vagnera na granici. Kada vidiš da je protivnik uznemiren, iskoristiš to.

Umesto toga, Estonija je odgovorila podsmehom. Objava Ministarstva spoljnih poslova na društvenim mrežama glasila je: „Da li Vagner ponovo maršira na Moskvu, ili ovoga puta počinje sa Sankt Peterburgom?“.

Bio je to zgodan podsetnik na drugu ključnu „veštinu“ Vagnera – nelojalnost. Pre samo dve godine, pod vođstvom Jevgenija Prigožina, grupa je pokrenula puč protiv Vladimira Putina.

Propao je (nakon nekih zapanjujućih početnih uspeha), a Vagner je navodno doveden u red. Prigožinov avion eksplodirao je u vazduhu nekoliko nedelja kasnije, odnevši njega i njegovog saborca sklonog nacističkim simpatijama, Dmitrija Utkina, u vatrenu smrt.

Vagner je poput poluukroćenog napadačkog psa: koristan za zastrašivanje drugih, ali ne i sasvim utešan kad je prisutan kod kuće.

Kontranapad odbacuje pokušaje Rusije i njenih zapadnih eho-komora da delegitimišu baltičke države kao „malene“ i „bivše sovjetske“.

Umesto toga, on ističe krhki legitimitet Putina, koji je razotkriven iznenađujućim početnim uspehom pobune. Margus Tsahnkna, estonski ministar spoljnih poslova, dodatno je naglasio tu poentu, ističući da to opažanje „samo potvrđuje činjenicu da se ruski ‘gvozdeni’ sistem raspada“.

Ideja o „Putindämmerungu“ – sumraku Putinove ere – vredna je promovisanja. Ruski lider nije besmrtan, baš kao što ni njegova zemlja nije nepobediva.

Još jedan element u estonskom odgovoru bio je ukazivanje na to da brod nipošto nije zastrašujući. Sven Sakov, ambasador u Londonu, primetio je da mornaričke parade obično uključuju mnogo veće ratne brodove.

Druge zemlje koje se suočavaju sa provokacijama Kremlja ili mitotvorstvom zapadnih medija trebalo bi da obrate pažnju.

Brza reakcija Estonije promenila je narativ – od potencijalno štetnog „Vagner preti Narvi“ u pozitivan: „Estonci se podsmevaju Moskvi“.

Time je naglašena još jedna važna stvar: budnost. Baltičke države primećuju sve što se događa, bilo kada i bilo gde u blizini granice. To pomaže da se opovrgne još jedan medijski mit – da su te bespomoćne, samozadovoljne zemlje laka meta.

Nacionalna bezbednost zahteva mnogo toga. Oštar smisao za humor jedan je od tih elemenata.