Kompromitovani američki političar blizak Trampu se vratio: Kakve ima veze sa Dodikom?

Ali kada se Pol Manafort pojavio na političkom događaju tamo u aprilu, manje od pet godina nakon što su njegove presude za finansijske i lobističke zločine, kao i za ometanje svedoka, poništene zahvaljujući pomilovanju od strane predsednika Donalda Trampa, to je označilo završetak neverovatnog punog kruga njegovog putovanja: od moćnog globalnog operativca do saveznog zatvorenika i nazad.

Manafort je boravio u industrijskom gradu na periferiji Milana sa novim klijentom, u čije ime je pokušavao da sprovede političku transformaciju koja je podsećala na projekte iz osamdesetih godina – one koji su ga gotovo pretvorili u mitsku figuru u unosnom svetu stranih političkih kampanja i lobiranja, piše Politiko u članku koji je prilagođen iz prilagođen iz nove knjige Keneta Vogela pod nazivom: „Đavolji advokati: Skrivena priča o Rudolfu Đulijaniju, Hanteru Bajdenu i Vašingtonskim insajderima na platnom spisku korumpiranih stranih interesa“.

U to vreme, Manafort je stekao reputaciju pomažući da se operu imidži krvavih stranih lidera koje je u Vašingtonu Ronalda Regana prodavao kao pouzdane saveznike u Hladnom ratu.

Ali sada je nova era u Vašingtonu, i ponuda se promenila. Umesto da američku administraciju pridobija predstavljajući svoje klijente kao antikomunističke borce, on ih sada pozicionira kao saborce u Trampovom ratu protiv globalističkih, elita „duboke države“.

Zato mu je partner na događaju u Breši bio Sali Beriša, bivši predsednik i premijer Albanije, kojeg je Stejt department sankcionisao zbog „značajne korupcije“, a koji je u svojoj zemlji optužen u slučaju korupcije i koji je pokušavao da se vrati na vlast na parlamentarnim izborima 11. maja.

Kao lider konzervativne opozicije protiv vladajuće Socijalističke partije premijera Edija Rame, Sali Beriša je sebe ponovo predstavio kao Trampu sličnu žrtvu „lova na veštice“ koji su, prema njegovim tvrdnjama, vodili domaći rivali i levičarski globalisti, uključujući milijardera Džordža Soroša i administraciju bivšeg predsednika Džozefa Bajdena.

Poruke kampanje, prema rečima dve osobe upoznate sa procesom, u velikoj meri je oblikovao Pol Manafort.

Nije važno što je Beriša godinama bio otvoreni internacionalista i branilac NATO-a, koji je izražavao zahvalnost Sorošu i negovao odnose i sa obojicom Džordža Buša, kao i sa Bilom i Hilari Klinton.

U Breši, na skupu albanskih iseljenika koji se očekivalo da će glasati na predstojećim izborima, Berišin pokušaj da se poveže sa američkim predsednikom koji je postao neformalni vođa desničarskog populističkog pokreta bio je jasno istaknut zahvaljujući dvojici operativaca koji su sedeli uz njega u prvom redu, dok su pristalice mahale italijanskim i albanskim zastavama, kao i zastavama sa simbolom Berišine partije.

Sa njegove desne strane sedeo je jedan od menadžera Trampove kampanje za 2024. godinu, Kris LaSivita, u pomalo zgužvanom svetloplavom sakou, sa kravatom koja je opušteno visila preko njegovog stomaka.

Sa leve strane, u besprekorno skrojenom tamnoplavom odelu, crvenoj kravati i sa samouverenim osmehom ispod uredno počešljane sede kose, sedeo je Manafort.

Ako je neko od potencijalnih glasača u publici imao primedbe na njegovu problematičnu pravnu prošlost i nepopularno pomilovanje, nije poznato da ih je javno izneo.

Ovo pojavljivanje, svega nekoliko dana nakon Manafortovog 76. rođendana, bilo je verovatno najjavnija manifestacija njegovog pokušaja da ponovo pokrene posao – poduhvat koji je započeo ubrzo nakon što je pomilovan.

Manafortovi saradnici kažu da je njegov novi angažman delimično pokušaj da ponovo izgradi svoje finansije, a delimično nastojanje da povrati svoj ugled i završi karijeru pod sopstvenim uslovima.

„Kada te svi traže, žele tvoj savet i žele da te čuju,to ti u određenoj meri daje osećaj potvrde“, rekao je Hektor Hojos, dugogodišnji prijatelj i bivši poslovni partner. „On sada ispunjava tu ulogu starijeg državnika u ovom periodu svog života.“

Hojos je rekao da je većina Manafortovog rada od pomilovanja bila usmerena na korporacije, a ne na političke klijente. Na primer, otkako se Tramp vratio u Belu kuću, Manafort savetuje kripto-industriju o tome kako da se snađe u Trampovom krugu uticaja.

Ipak, u nedeljama nakon Dana izbora, Manafort je, osetivši priliku, počeo agresivno da se približava krajnje desničarskim populističkim pokretima širom sveta koji žele da se povežu s Trampom.

Među onima za koje je Manafort razmatrao mogućnost angažovanja na izbornim kampanjama su francuski milijarder koji podržava antiimigracione političare poput Marin Le Pen i ultrakonzervativni peruanski gradonačelnik koji planira predsedničku kampanju naredne godine, prema rečima ljudi upoznatih s njegovim aktivnostima.

Savetovao Milorada Dodika

Tokom poslednjih meseci, Manafort je takođe savetovao stranku Milorada Dodika, proruskog autoritarnog lidera koji je donedavno obavljao funkciju predsednika entiteta Bosne i Hercegovine RS. Prema rečima četvoro ljudi upoznatih s njegovim radom, Manafort je angažovan da pomogne u pripremama za izbore.

Pripreme su počele u trenutku kada je Dodik tražio pomoć od Donalda Trampa da odbije pritiske na više frontova.

Protiv njega su uvedene sankcije u Sjedinjenim Državama, a u Bosni mu se sudi zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice zaduženog za sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine, kojim je okončan rat. Dodik, srpski nacionalista, negira da je vojska Republike Srpske počinila genocid nad bosanskim Muslimanima tokom tog rata.

Njegova vlada angažovala je više Trampovih saveznika u pokušaju da ubede američku administraciju da ukine sankcije i smanji pritisak u vezi sa sprovođenjem Dejtonskog sporazuma. Slično onome što je Manafort radio s Berišom, Dodikove američke pristalice predstavljaju ga kao žrtvu institucija i, kako kaže, kažnjavaju zato što se usudio da im se suprotstavi.

Manafortovo savetovanje u Republici Srpskoj, o kojem se do sada nije javno izveštavalo, bilo je usmereno na unutrašnju politiku, a ne na sankcije ili sudske procese, prema rečima osoba upoznatih s tim angažmanom.

Predstavnici vlade Republike Srpske nisu odgovorili na pitanja o Manafortovoj ulozi.

Ti napori, čini se, dovedeni su u neizvesnost krajem prošlog meseca, kada je Dodik napravio ustupke u vezi sa sudskom odlukom kojom se traži njegovo razrešenje s mesta predsednika. Iako je nastavio da poručuje da sebe i dalje smatra predsednikom, tokom posete Rusiji najavio je da imenuje lojalistu – koji je takođe pod američkim sankcijama – za kandidata svoje stranke na vanrednim izborima koji će se održati narednog meseca.

Manafort je izjavio da njegovo savetovanje Dodikove stranke nema nikakve veze sa pokušajima da utiče na politiku Sjedinjenih Država.

U pisanom saopštenju ovog meseca negirao je da se sastajao sa bilo kim iz američke vlade u vezi sa „stranim klijentima“. „Radim izborne kampanje u inostranstvu, ali se ne bavim lobiranjem,“ naveo je Manafort.

Manafort je izgradio svoje ime u politici pomažući da se osmisli novi model političkog konsaltinga. Taj model je podrazumevao vođenje američkih izbornih kampanja kao konsultant, a zatim, kada bi njegovi klijenti došli na vlast, pokušaje da na njih utiče kao lobista za različite korporativne interese. Tokom 1980-ih i 1990-ih godina, proširio je taj model na međunarodni nivo, zarađujući milione dolara vođenjem izbornih i PR kampanja za strane političare, dok je istovremeno lobirao za njihove vlade ili organizacije u Vašingtonu.

Takav rad ga je učinio bogatim – decenijama je putovao svetom i stekao desetine miliona dolara predstavljajući galeriju kleptokratskih diktatora, brutalnih ratnih zapovednika i pohlepnih oligarha. Ali, istovremeno, taj rad ga je učinio i ozloglašenim.

Manafortovo zastupanje klijenata poput filipinskog diktatora Ferdinanda Markosa i angolskog gerilskog vođe Jonasa Savimbija bilo je istaknuto u izveštaju nadzorne organizacije iz 1992. godine pod nazivom „Lobi mučitelja“ (The Torturers’ Lobby).

Ali u slučajevima Markosa, Savimbija i mnogih drugih, Manafort je uspeo da obezbedi podršku u Vašingtonu tako što ih je predstavljao kao saveznike Reganove i Bušove administracije u globalnom rivalstvu sa Sovjetskim Savezom.

„Nikada nisam radio sa zemljom koja je bila u suprotnosti sa spoljnopolitičkim interesima SAD. To je bio jedini kriterijum za sve što smo radili,“ rekao je Manafort. „Način na koji sam to balansirao bio je taj da su morali biti na strani SAD. Sada, to kažem u širokom smislu. Američka spoljna politika se naziva prodemokratskom, ali nije uvek prodemokratska — ona je proamerička.“

Strano političko savetovanje je unosna, ali mutna industrija za američke konsultante. Oni mogu uzimati ogromne honorare od sumnjivih interesnih grupa bez mnogo tragova na papiru, jer su propisi o finansiranju kampanja u većini zemalja daleko blaži nego u Sjedinjenim Državama.

I dok klijenti te konsultante često vide kao kanal prema Vašingtonu, samo političko savetovanje ne zahteva obaveznu registraciju u SAD prema Zakonu o registraciji stranih agenata (FARA).

Taj zakon obavezuje pojedince da Ministarstvu pravde dostave izveštaje samo ako obavljaju lobističke ili PR aktivnosti u SAD u ime stranih političkih subjekata.

Manafort se nije registrovao prema tom zakonu ni za Berišinu stranku, ni za bilo kog drugog klijenta od kako je izašao iz zatvora.

Berišina stranka bi, prema albanskoj izbornoj komisiji, trebalo da do 3. novembra prijavi sve isplate svojim američkim konsultantima za politički rad.

Odvojeno od toga, Berišini saveznici su potpisali ugovor vredan 250.000 dolara mesečno sa lobističkom firmom koja ima veze sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, u pokušaju da ukinu sankcije albanskom političaru.